Kol Palmer trgao Engleze iz košmara, španski san okončan posle 8.771 dana

Beše 16. maj 2001. i jedno od najluđih finala u istoriji evropskih takmičenja u kojem je Liverpul savladao Alaves sa 5:4 i prigrlio pehar tadašnjeg Uefa Kupa. Sedam dana kasnije Valensija se borila za evropsku krunu, ali je Bajern, posle 1:1 nakon 120 minuta, bio smireniji i u penal seriji osvojio Ligu šampiona. I od tada – to već svi znate – španski klubovi nisu izgubili nijedno evropsko finale pune 24 godine.

Dobro, gubili su ih kad su igrali protiv svojih. Kao Atletiko dva puta protiv Reala u Ligi šampiona. Ili Espanjol protiv Sevilje, a Atletik Bilbao protiv Atletika iz Madrida u Ligi Evrope. Sve ostalo Španci su dobili.

A, nije da ih nisu igrali. Čak 11 u finalu Ligi šampiona za 11 titula kontinentalnog prvaka (sedam Realovih i četiri Barselonine). I još 12 u Ligi Evrope, ranije Kupu Uefa, za sedam pehara Sevilje, još tri madridskog Atletika, te po jedan Valensije i Viljareala.

Imali su i ovakvih i onakvih trenutaka, ali kada bi već dogurali do samog kraja – ništa ih ne bi zaustavilo.

Ako je to neko mogao da nauči na sopstvenoj koži, bili su to Englezi. U te 24 godine čak devet puta su se protiv Španaca nadmetali za Uefine trofeje. Svaki put izgubili. Nula. Protiv devet.

Najveći ostrvski klubovi najviše su patili. Liverpul dva puta protiv Reala u Ligi šampiona, jednom protiv Sevilje u Ligi Evrope. Mančester junajted dva puta protiv Barselone Lionela Mesija u borbi za zvanje najboljeg na Starom kontinentu, a pomenuta Sevilja ga je – a ko drugi? – tukla u Ligi Evrope. Kao što je tukla i Midlzbro, dok je Atletiko Madrid razočarao navijače Fulama. Barselona je, pak, u Ligi šampiona uzela meru i onom najjačem Arsenalu sa Tjerijem Anrijem.

I slovima: devet prema nula. A možda bismo tu mogli da dopišemo i prošlogodišnjeg finala Evropskog prvenstva u kojem je reprezentacija golovima Nika Vilijamsa i Mikela Ojarzabala savladala gordi Albion sa 2:1.

Međutim, španski san danas je završen, a Englezi su se konačno probudili iz košmara. I ima neke simbolike u tome što ih je iz te noćne more trglo njihovo dete. Svaka čast strelcima Encu Fernandezu i Nikolasu Džeksonu, pa kasnije i Džejdonu Sanču i Mojzesu Kaisedu, ali da nije bilo Kola Palmera da zavrti mozak 19-godišnjem rezervisti Hesusu Rodrigezu i kao na tacni posluži saigrače kod prva dva gola, verovatno bi se trauma Engleza produžila na još koju godinu.

Ovako, Čelsi slavi poslednji evropski pehar koji mu je nedostajao, a Engleska slavi Kola Palmera.  Jer ovaj zaista izgleda kao momak koji bi mogao visoko da ih vine. Istina, delovali su i mnogi drugi pre njega, pa su se brzo ugasili, ali ima nešto u tim nogama. I u toj glavi.

Što se tiče Španaca, dugo je i potrajalo: 24 godine i kusur. Iliti preciznije tačno 8.771 dan.

ŠPANSKA FINALA PROTIV ENGLEZA U LIGI ŠAMPIONA

2021/2022: Real Madrid – Liverpul 1:0
2017/2018: Real Madrid – Liverpul 3:1
2010/2011: Barselona – Mančester junajted 3:1
2008/2009: Barselona – Mančester junajted 2:0
2005/2006: Barselona – Arsenal 2:1

ŠPANSKA FINALA PROTIV ENGLEZA U LIGI EVROPE

2020/2021: Viljareal – Mančester junajted 1:1, penalima 11:10
2015/2016: Sevilja – Liverpul 3:1
2009/2010: Atletiko Madrid – Fulam 2:1
2005/2006: Sevilja – Midlzbro 4:0

ŠPANSKA FINALA PROTIV ENGLEZA U LIGI KONFERENCIJE

2024/2025: Čelsi – Betis 3:1