S. StankovićKoliko puta biste ga vi dosad otpustili?
Vreme čitanja: 7min | sre. 20.05.26. | 18:08
Upravni odbor Arsenala na čelu sa Džošom Krenkeom nije ni pomišljao na tako nešto i sada ubira plodove bezrezervnog poverenja koje je ukazao Mikelu Arteti
Nosio se sa kritikama, vodio unutrašnje borbe, bio primoran da prođe kroz metamorfozu, ali je vredelo! Mikel Arteta je posle više neuspelih pokušaja konačno vratio Arsenal na tron, tamo gde ga nije bilo 22 godine. Međutim, to što ga više od dve decenije nije bilo na tronu i što je tokom tog perioda postao predmet podsmeha rivalskim klubovima njegovu priču ne čini bajkovitom, ni izbliza magičnom kao što je bila, primera radi, Lesterova. Jer od Arsenala se ovo očekivalo. Arsenal po mišljenju mnogih ima najkompletniji igrački kadar, tim u koji je uložio preko milijardu evra samo od Artetinog dolaska.
Samo što u Premijer ligi, tamo gde ga klubovi imaju u izobilju, novac ne predstavlja bogzna kakvu prednost niti može da bude garancija uspeha. Eto, pogledajte Čelsi. I zato Artetin luksuz u pohodu na večnost nikada nije bilo neprestano upumpavanje para u ekipu - rade to već godinama i njegovi konkurenti - već što je imao neizmernu podršku, ljude spremne da sa njim plove kroz najveću oluju umesto da uskoče u čamac za spasavanje i puste ga da potone.
Izabrane vesti
A, mogli su, više puta. I da o njegovoj sudbini nije odlučivala porodica Krenke već bilo ko drugi, deo severnog Londona ne bi u utorak veče imao povod da organizuje žurku povodom osvajanja četrnaeste titule. Makar ne sa Artetom kao njegovim trenerom.
Jer Arteta je do juče od većih trofeja u riznici imao samo onaj u FA kupu, osvojen još u prvoj sezoni. I da bi došao do prvog narednog većeg – titule u Premijer ligi – dobio je stotine miliona evra, više nego bilo koji drugi aktuelni trener u Premijer ligi između dva osvojena odličja. Luksuz je to kakav se u današnjem fudbalu retko viđa. Baš o tome je prošle godine u ovo vreme govorio i Geri Nevil, začuđen količinom podrške koju Arteta dobija od uprave Arsenala nakon treće uzastopne sezone završene na drugom mestu.
“Veliko je dostignuće, u 2025. godini, ne osvojiti nijedan veliki trofej pet sezona, a i dalje biti trener vrhunskog kluba koji nije pod pritiskom – ni od strane nas, niti od bilo koga u fudbalskoj zajednici, pa čak ni od bilo koga među navijačima Arsenala. To je neverovatno dostignuće jer smo mislili da su prošla vremena u kojima se ukazuje takva vrsta strpljenja“, konstatovao je Nevil nakon sezone koju je Arsenal završio sa 74 boda – čak 15 manje nego prethodnu.
I mada je za mnoge delovalo da je time napravio korak unazad, dao im povod da pomisle kako definitivno nije pravi čovek za londonski klub, bila je to samo jedna u nizu sezona u kojima bi se oni impulsivniji, sa kratkim fitiljem i nepostojećim rezervoarom strpljenja, zahvalili Arteti i pokazali mu put do izlaznih vrata Emirata.
Jer nakon što je 2020. godine osvojio FA kup najavivši lepši period, Arteta je narednu, prvu kompletnu sezonu koju je odradio na klupi Arsenala, završio na osmom mestu - iza Vest Hema i Totenhema. Pride tokom iste imao period u kojem je dobio jednu od deset ligaških utakmica. Preživeo je. I umesto da se oduži za poverenje, zabeležio je najgori start kluba u engleskom prvenstvu u poslednjih šest i po decenija.
Na otvaranju sezone je izgubio od novopečenog prvoligaša Brentforda, potom i od Čelsija, da bi ga u trećem kolu Mančester Siti ponizio (5:0) na Etihadu. Nezadovoljstvo oko kluba tada je dostiglo vrhunac, a ona mantra ‘Trust the process‘ preko noći je postala ‘Fuck the process‘. Posle tek nešto više od godinu i po dana navijači su izgubili veru u njega, tražili njegovu smenu. I verovatno bi se u nekom od konkurentskih klubova ona dogodila. Sumnjale su, uostalom, i neke od Arsenalovih legendi.
“Biću iskren, u jednom trenutku sam dovodio u pitanje svu tu priču o 'Verovanju procesu'. Želeo sam da znam: 'Kuda mi to idemo?'“, pitao se Tjeri Anri.
I ne samo on, pitali su se mnogi. Svi osim onih koji su, na Artetinu sreću, odlučivali o njegovoj sudbini. U jeku dotad najveće krize, sveprisutni Džoš Krenke, sin većinskog vlasnika Arsenala Stena Krenkrea, zajedno sa tadašnjim sportskim direktorom Eduom Gašparom, stao je uz Artetu.
“Potrebna nam je stabilnost. Bio sam iznerviran time što ljudi pokušavaju da naude ovoj grupi. To je sve što znam. Veruj mi, ja verujem u tebe“, bile su Džošove reči upućene Arteti nakon što je ovaj sezonu otvorio sa tri vezana poraza.
‘Tako nešto je vrlo teško pronaći“, bilo je sve što je Arteta, zatečen onim što je čuo, mogao da kaže.
I zaista jeste. Arsenalov primer je unikatan u svetu fudbala. Jeste Pep Gvardiola punih deset godina proveo na Etihadu, ali je za to vreme klubu doneo 20 trofeja od kojih šest u Premijer ligi i jedan u Ligi šampiona. Jirgen Klop jeste živeo u njegovoj senci tokom većine vremena provedenog u Engleskoj, ali je istu napustio sa po jednom titulom i Ušatim. Arteta s druge strane osim onog trofeja FA kupa nije imao da ponudi ništa drugo opipljivo čime bi opravdao poverenje.
Poverenje čiji bi rok trajanja istekao vrlo brzo u verovatno svakoj drugoj sredini. Primera radi, Čelsi je od Artetinog dolaska u Arsenal smenio šestoricu trenera. Ćabi Alonso će mu biti sedmi. Roberto De Zerbi Totenhemu takođe sedmi, Majkl Kerik Mančester Junajtedu peti…
Za to vreme Arteta je marljivo radio na postavljenju temelja za tim koji ima potencijal za osvajanje titule. Pa, opet, uvek je tinjao onaj crv sumnje, svako malo javilo bi se pitanje da li je baš on pravi čovek da Arsenal od večitog izazivača transformiše u šampiona. Pitali su se svi, osim Džoša Krenkea i njemu bliskih ljudi. Nisu marili ni za to što je 2022. godine u pretposlednjem kolu ispustio plasman u Ligu šampiona, pa sezonu kasnije i titulu, iako je 248 bio na vrhu tabele. Niti to što bi se kao po pravilu ‘slomio‘ svakog aprila, onda kada bi se sezona lomila.
Nisu marili, jer su znali da pred sobom imaju trenera koji je diplomu dobio na najboljem trenerskom fakultetu, znali su da postoji – plan. Naime, u jednom od tekstova povodom titule koju je Arsenal osvojio, Atletik je pojasnio način na koji je do nje došao. Suština Arsenalovog uspeha leži u detaljnom, dugoročnom planiranju koje je započelo još početkom Artetinog mandata na Emiratima.
Detaljnom analizom konkurenata (dužinom ugovora njihovih igrača, njihove starosne strukture i planova suparničkih trenera) novoprojektovani sportski sektor sa Mikelom Artetom na njegovom čelu precizno je projektovao takozvani ‘šampionski prozor‘ - period između 2023. i 2027. godine u kojem je predvideo prirodni pad, zasićenje i smenu generacija u Mančester sitiju i Liverpulu. I dok je još bio pod ogromnim pritiskom, a tim klizio ka donjem delu tabele, Arteta je otputovao u Denver na sastanak sa vlasnikom kluba Stenom Krenkreom kako bi mu plan predstavio. I očigledno ih istim kupio.
Zato su svi kasniji potezi kluba bili matematički podređeni toj računici, sa ciljem da Arsenal dostigne svoj vrhunac tačno u trenutku kada dotadašnji vladari Engleske počnu da posustaju. I dostigao ga je, ispoštovavši vremenski okvir.
“Svi znamo kroz kakav je rolerkoster Mikel Arteta prošao u Arsenalu. Što se tiče frustracije kod ljudi... u modernom fudbalu je tako da čim ne pobediš jednom, dvaput, triput – odmah idu priče „vadi ga napolje, treba nam neko drugi“. Ali Arsenal je ostao stabilan, Mikel Arteta je ostao stabilan. Uvek je postojalo ono „ali“. Bukvalno upitnik za upitnikom za svakog igrača kojeg su doveli, a apsolutno svaki od njih je opravdao očekivanja, naročito ove sezone. Nije im sve išlo glatko. Imali su povrede, bili su ranjivi, imali su probleme. U Premijer ligi je linija između uspeha i neuspeha tako tanka, zar ne? Videli smo toliko primera gde stvari odu u kontrasmeru pa trener dobije otkaz, ali pogledajte njih. Ne samo da su šampioni Engleske, već su i finalisti Lige šampiona“, podsetio je Džo Hart sinoć pošto je Arsenal matematički postao šampion.
I zato kapa dole čelnicima Arsenala. Jer su u sezonama na koje su konkurenti gledali kao neuspešne, Krenke i rukovodstvo videli kontinuitet. Arsenal je sa Artetom na klupi redom završavao: dva puta osmi, pet, pa tri puta zaredom drugi pre nego što se popeo na vrh. U Ligi šampiona takođe: četvrtfinale, polufinale i ove godine finale.
Zbog toga su, nekoliko nedelja pre nego što će osvojiti titulu i bez obzira na ishod finala u Budimpešti, najavili nova ulaganja u tim, svesni da su trenutno u znatno boljoj poziciji od konkurencije. Mančester Siti se sprema za život posle Pepa Gvardiole, Liverpul bez Mohameda Salaha i po rečima Arnea Slota nastavak rekonstrukcije tima, Čelsi započinje novu, ko zna koju po redu eru sa Ćabijem Alonsom, kao i Mančester Junajted sa Majklom Kerikom, dok Totenhemu predstoji čistka posle jedne od najgorih sezona u novijoj istoriji kluba.
Sten i Džoš Krenke? Oni ih za to vreme posmatraju sa vrha i smeškaju se. Sve to jer su imali viziju, verovali u nju i bili strpljivi. Mnoooogo strpljivi. A, mogli su u više navrata da otpuste Artetu. Da mu daju otkaz i da im niko ne prigovori zbog toga što su to uradili.
Mnogi od nas bi, zar ne?
tagovi
Obaveštavaj me
Arsenal