Krojf, Barsa i Miljanićeva Zvezda u fudbalskom DNK: Ne znamo da iskoristimo Vidića, Tadića...

Obično je u srpskom fudbalu bivalo ovako: ko želi da igra, da se nadigrava sa Crvenom zvezdom i Partizanom – možda mu se i vrati; ko ni ne pomišlja na tako nešto – biće kažnjen. Najčešće surovo. Dobar deo timova nema ’bolid’ koji bi mogao da se trka sa večitima, no kada bi isključivo bile bitne finansijske mogućnosti i kvalitet igračkog kadra, ne bi ni morali da im staju na crtu. Malo više je do ideja i planova, a njih je tokom pet meseci uspošno sa Voždovcem sprovodio Marko Savić.

Dokazao je u tom periodu da se snalazi u radu sa mladim igračima, da zna da im pronađe ’žicu’ i da tim sačinjen mahom od bonusa može da igra dopadljivo. I što je još važnije – da pobeđuje. Kontrola ritma, organizovanost, agresivnost, to je ono što je spotaklo Crvenu zvezdu predvođenu Barakom Baharom na krovu. Voždovac je bio otkrovenje jesenjed dela sezone, Marko Savić napustio je klub na zimu, vagao i odabrao da novo poglavlje u Mozzart Bet Superligi otvori u Pančevu sa Železničarem, gde su ambicije veće no što su bili lani, infrastruktura na zavidnom nivou, a zanimljiva pojačanja pred vratima.

Železničar se početkom leta, dok suce još nije upeklo, spasao na jedvite jade – kroz baraž protiv Inđije. Tomislav Sivić imao je ulogu ’vatrogasca’, međutim, u Pančevu se uoči nove sezone nisu odlučili za nekog ’starog vuka’ na klupi, već za trenera mlade garde. Stratega kome su bliska razmišljanja Miljana Miljanića, Johana Krojfa...

„Okarakterisao bih se kao trenera koji želi da kontroliše utakmicu. I kada imamo i kada nemamo loptu, i kada su prekidi i kada je tranzicija. Kao ofanzivnog me ljudi valjda prepoznaju zato što insistiram da kada imamo loptu igramo organizovani, da ne preskačemo igru... Ali, još više se trudimo da budemo agresivni, da izlazimo visoko kada je nemamo. Takođe i kada se nisko branimo. Težim da se kontroliše utakmica kroz sve faze igre, a za to me je verovatno opredelio pokojni otac, koji je bio amaterski fudbaler i trener. Blizak mi je stil Krojfa, Barselone, Miljanićeva Zvezda. To mi je u DNK od oca“, počeo je Marko Savić razgovor za Mozzart Sport.

KRASNODAR IMA MEDICINSKI BLOK DA GA SE NE POSTIDE KLINIČKI CENTRI

(©Reuters)

Kroz pola godine rada u Voždovcu predstavio se na seniorskoj fudbalskoj sceni u Srbiji – pre toga se u klubu vodio kao pomoćnik Nikoli Puači, sa kojim se kasnije zarotirao na pozicijama – ostvarivao je uspehe sa Levadijom u Estoniji, a u mlađim kategorijama izdvaja se rad u dva kluba – Krasnodaru i Crvenoj zvezdi. Iz Ljutice Bogdana je i otišao u Rusiju.

„Počeo sam da radim kao trener u školi fudbala Žarkovo, tu sam radio sam decom iz vrtića od pet godina. Četiri godine sam se zadržao, a direktor te škole je bio u Krasnodaru, bio je zamenik glavnog trenra i on mi je rekao da postoji konkurs za trenere. Čini mi se da je bio na Košutnjaku. Dolazio je glavni trener akademije i pravio konkurs na kome nas je bilo oko 30 . Mene su izabrali“, priseća se trener pančevačkog Železničara i nastavlja:

„Mnogo mi je pomogao odlazak tamo. Specifičan model rada, puno se trenira. Deca su u pravom internatu, odvojena su od kuće i retko ko je bio baš iz grada Krasnodara. A, i ti koji su bili su živeli šest dana na akademiji. Imaju infrastrukturu koja je nama nepojmljiva. Sve je odvojeno od prvog tima, ima osam hotela sa pet zvezdica, svaka generacija ima svoj. Postoje osnovna i srednja škola koje su po najvišim standardima. Medicinski blok je takav da ga se neki klinički centri ne bi postideli. Za mene je Krasnodar bio izuzetno koristan, došao je u pravom periodu života. Došao sam u takav klub dok sam se razvijao kao trener, što je neprocenjivo iskustvo. Savladao sam i jezik, a on otvara mnoga vrata. Ruskim jezikom se služi oko 300.000.000 ljudi. Sve to mi je dosta pomoglo u životu“.

Dve godine je boravio u Krasnodaru i vratio se u Srbiju baš u periodu kada je Crvena zvezda u plej-ofu za Ligu Evrope igrala sa ruskim klubom. Vladan Milojević nije okrenuo broj Marka Savića da čuje pojedine detalje iz prve ruke, ali...

„Konkretno mene nisu kontaktirali, ali jesu Nikolu Jelića, koji je bio tamo, bio je direktor škole. Mislim da je njega Vladan Milojević direktno kontaktirao vezano za detalje i sam Krasnodar oko analize i pripreme utakmice“.

Krasnodar mu je bio prvi inostrani angažman, no ne i jedini. U Rusiji rad u internatu, sa mladim igračima, a u Estoniji – tri trofeja.

„Na taj period sam izuzetno ponosan, klub je posle sedam godina osvojio titulu.To je velika stvar za svakog trenera. Flora je glavni protivnik Levadiji, rivalstvo je kao Zvezda i Partizan, imala je možda i najbolju ekipu u istoriji. Igrali su i grupnu fazu Lige konferencije, a pre toga nije je igrala nijedna baltička ekipa. Pobedili su te godine i Partizan u grupnoj fazi, tako da su bili izraziti favoriti. Od pet godina su četiri puta bili šampioni. Samo smo im mi te godine uzeli titulu. Pobedili smo ih i u finalu kupa, finalu Superkupa“.

IMAM JASAN PLAN DA RADIM U INOSTRANSTVU, ALI PRVO DA IZGRADIM REPUTACIJU U SRBIJI

(©Mozzart Sport)

Period proveden u Levadiji do sada mu je najberićetniji u trenerskoj karijeri, ali zapažene rezultate imao je i sa Voždovcem, iz koga je zimus iznenada otišao, devet dana pre početka sezone. Razlog nije bila rasprodaja, jer je ’aminovao’ odlaske igrača.

„Apsolutno sam bio za prodaju svakog od tih igrača. Provlači se da sam otišao zbog odlazaka igrača, a to nije istina. Ljudi zaboravljaju ili hoće da zaborave da smo mi na leto prodali pet standardnih igrača iz prvih 11. To su Marko Mijailović, golman Krunić, kapiten Marko Ivezić, Matija Đorđević i Miloš Pantović. Dakle, pet nosilaca igre, a zamenili su ih omladinci. Voždovac je klub koji promoviše mlade igrače i ako odigraju dobro - treba da idu dalje. To je sasvim u redu. Druge stvari su razlog zbog koga sam otišao, ali to je između mene i kluba. Sve najbolje mislim o Voždovcu i predsedniku Marku Zdravkoviću, mislim da ljudi tamo imaju dobru viziju, ideju“, kazao je Marko Savić i istakao da je splet raznih stvari doveo do toga da Voždovac u nastavku sezone ne ostane na istom nivou, te da na kraju i ispadne iz Mozzart Bet Superlige:

„Nikola Mitić, trener koji ih je vodio, moj je veliki prijatelj. Posle toga i Mihajlo Trajković. Imam samo reči hvale za njih. Prosto je ekipa bila previše mlada i nije se obnovila na način na koji je možda mogla. Bio je tu još milion i jedan faktor razloga za to“.

Iako su brojni treneri u Mozzart Bet Superligi tokom prolećnog dela sezone dobili otkaz, sa potpisom za novi klub nije žurio. A, ponuda i pregovora je bilo još dok je bila zima, čim je napustio krov.

„Imao sam razgovore sa srpskim klubovima, takođe i sa inostranim. Imam jasan plan da radim u inostranstvu, ali prvo treba da napravim reputaciju u Srbiji da bih otišao tamo gde hoću. Tu gde sam hteo da idem, ponude nisam dobijao. Tamo gde ne bih voleo da idem, ponude sam dobijao. Nisam ih razmatrao, jer sam mlad trener i treba da se vodim sportskim motivima, manje materijalnim. Nisam žurio, Železničar se otvorio kao nešto što može da bude jako interesantno u budućnosti. Videćemo da li će biti tako“.

ŽELEZNIČARU FALILO STRPLJENJE, A U SPORTU KONTINUITET POBEĐUJE

(©Starsport)

Niz detalja odlučio je zašto će mu naredna stanica biti baš Pančevo.

„Što se tiče Železničara, prvo što me je privuklo je infrastruktura. Jako lep stadion, dobri uslovi za rad, teren perfektan za igru i grad je blizu Beogradu. Moram da se zahvalim ljudima u klubu, izašli su mi u susret i dozvolili da angažujem ceo moj stručni štab, koji je ’širok’, nije mali. Prepoznali su da je to za dobrobit njihovog kluba, za igrače. To su razlozi zašto sam izabrao Železničar. Ambiciozni su, ali do sada im je falilo strpljenje, da daju vreme treneru i stručnom štabu da se nameste. Kontinuitet je u sportu pobeđuje. I mi moramo kao grupa da isporučimo rezultat, jer bez njega nemamo kredibilitet“, poručio je novi mašinovođa pančevačkog kluba i nastavio:

„Najbitnije mi je da ova grupa igrača i performans koji smo imali protiv Trabzona pre nekoliko dana za sedam dana bude bolji. Za jedan odsto – za jedan odsto. Važno nam je da napredujemo, da se poredimo sami sa sobom. Ako krenemo da se poredimo sa Napretkom, Lučanima ili sa Zvezdom i Partizanom, to nije relevantno. Uslovi su za sve različiti. Treba da napredujemo, pa ćemo videti na kraju dana koliko vredimo“.

Sprema se veliki povratak Bambija Tošića u srpski fudbal

Železničar uzeo i Nemanju Milunovića, Papadopulos otpao zbog veštačke trave

Pred potpisom za Železničar su, za uslove Mozzart Bet Superlige, dva kapitalca – Seku Sanogo i Nemanja Milunović. Konsultovan jeste, takođe je i dao ’zeleno svetlo’, sada se čeka realizacija posla, a to je već na drugim ljudima iz pančevačkog kluba.

„To je stvar kluba, ja u tim pregovorima ne učestvujem. Apsolutno sam tu da aminujem svakog igrača. Razmatrali smo ih kao pojačanja, to su izuzetni momci i igrači. Bila bi nam čast i privilegija da budu ovde, ali treba da dođu i izbore se za mesto u ekipi. To sam rekao i njima, to kažem i svakom igraču. Imamo mlad, talentovan tim i biće zdrava konkurencija, a to može da nas vuče napred“.

POGLEDAJTE ŽELJKA OBRADOVIĆA, KARLA ANČELOTIJA...

(©Reuters)

Sa mladim igračima voli da radi, nije mu bilo strano dok je bio u Voždovcu da na teren izvede i šest ili sedam, nekada i više ’bonusa’, iako je prošle sezone po propisima bio obavezan jedan. Nije ga to omelo da pravi rezultate, posle 19 kola imao je samo bod manje od četvrtoplasiranog Čukaričkog, a gro igrača kojima je pružio šansu klub je unovčio.

„Kao trener ne volim da pričam o prodaji igrača, nego o stvaranju. Meni i mom stručnom štabu je u cilju da mladog igrača napravimo da bude bolji. I onog iskusnijeg. Želimo da svi oni budu bolji, i kao igrači i kao ljudi. Kako oni sa nama, tako i mi sa njima. Treneri treba da stvaraju igrače, a onda je na klubu da vidi hoće li i za koliko da ih proda na tržištu“, rekao je strateg Železničara i počeo da ukazuje na stvari koje su problem u srpskom fudbalu, a jedna od glavnih je samoukost i nedovoljna edukacija trenera:

„Spoj mladosti i iskustva je uvek dobitna kombinacija. Volim da pričam sa starijim trenerima, čak i onima koji su u penziji. Imaju mnogo iskustva i znanja. Razlika u godinama postoji, ali pogledajte Željka Obradovića ili Karla Ančelotija, koji sa Vinisijusom nađe zajednički jezik. Animozitet, odnosno razlika u godinama, ne moraju da budu ključni faktor. Mladih trenra treba da bude, nama kao Srbiji nedostaje edukacija. Na mnogo većem nivou mora da radi edukativni centar Fudbalskog saveza Srbije, da daje više mladim trenrima, jer smo mi samouki. Vukao sam starijeg kolegu za rukav da mi nešto kaže i hvala Bogu, imamo izuzetne trenere. Moram da se zahvalim Saletu Stanojeviću, koji je pričao sa mnom i davao mi mnogo saveta, takođe i Marku Nikoliću, Aleksandru Joviću... To su dobronamerni treneri, žele da podele znanje. Međutim, i ti ljudi su polusamouki. Sa edukativnim centrom koji bolje radi ćemo imati i bolju struku, a onda će i produkt biti bolji“.

Mišljenja oko toga koliko srpski fudbal i mladi dobijaju ’bonus pravilom’ i povećanjem sa jednog na dva takva igrača su podeljena...

„Mi sad imamo 12 ili 13 bonusa od 25 igrača, dakle polovina. U Voždovcu su bili 85 odsto tima. Suštinski, ne plašim se mladih igrača. Ali, moram da budem pošten do kraja, ekipa koja se bori za trofeje, nije pošteno tog trenera ograničavati da mu ne igra najboljih 11. Iz ugla železničara i Voždovca mi je lako da pametujem i da kažem: ’Treba da budu dva ili tri bonusa’. To bi bilo nekorektno, postoje ljudi koji treba da razmisle i donesu odluke“.

NE ZNAMO DA ISKORISTIMO VIDIĆA, STANKOVIĆA, PANTELIĆA, TADIĆA

(©Starsport)

Stava je da srpski fudbal nije dovoljno dobio od Nemanje Vidića, Dejana Stankovića, Marka Pantelića po njihovom završetku karijera, da su daleko više mogli da pomognu da su bili uključeni u rad.

„Imamo privilegiju koju ne znamo da koristimo. Nemanja Vidić je bio kapiten Mančester junajteda i njemu je dva poziva da pošalje pet najboljih trenera u Mančester junajted na edukaciju. Ili Marko Pantelić i Dušan Tadić u Ajaks, ili Dejan Stanković u Inter. Naši igrači mogu da pošalju trenere u koji god klub na svetu žele. Fudbalski savez Srbije mora da koristi ta imena, to je stvar broj jedan. Na svoju ruku pričam o bivšim fudbalerima, koji imaju tu privilegiju, koji su bili veliki igrači. Oni mogu da pomognu na mikro nivou za dobrobit srpskog fudbala“.

Ipak, najveća manjkavost je – infrastruktura. Prvo stanje terena, a onda i druge stvari vezane za stadione. Ukazivao je na to i dok je bio trener Voždovca. Pomak postoji, brojni klubovi započeli su sređivanje terena. Zato, uostalom, mnogi klubovi na startu nove sezone Mozzart Bet Superlige neće igrati kao domaćini na svojim stadionima.

„Problem svih naših problema je infrastruktura. To je broj jedan. Odatle treba da se krene. Mađari su krenuli da rekonstruišu fudbal od infrastrukture. Bili su trećerazredna fudbalska nacija, a postali su jako respektabilni. Izgradili su akademije, pomoćne terene, teretane, medicinske blokove, stadione i sad su na to krenuli da lepe ostale stvari: fudbalere, struku, inostrane igrače i trenere, povećali su budžete... Sve to je posledica prvih koraka. Moramo da unapredimo infrastrukturu. Država se trudi, izgrađeni su stadioni i nadam se da će ih još izgraditi. Njadam se da će ljudi koji su privatnici, a žele da učestvuju u fudbalu, uložiti novac za infrastrukturu, a ne samo za ličnu promociju“.

Sve dok Srbija ne dođe do nivoa Mađarske ili primera radi Poljske, boljitka neće biti. Sa onim čime trenutno raspolaže, po mišljenju Marka Savića, udarila je u plafon.

„Znaju da kažu: ’Kako nama, tako i njima’. To uopšte nije tačno. Druga stvar, najbolji primer za igranje na lošem terenu je utakmica naše reprezentacije u Podgorici, gde Dušan Tadić, koji je verovatno tehnički najbolji igrač u poslednjih 15 godina koji se kod nas pojavio, izgleda kao prosečan srpskoligaški igrač na tom terenu. Ne može bolje ni da izgleda. Zamislite ako jedan Dušan Tadić, igrač takvog kvaliteta, izgleda tako kako izgleda, kako onda jedan prosečan superligaški igrač izgleda na takvim terenima. To je boljka, to je rak-rana, i dok se ne popravi – nema napretka. Mi smo na maksimumu s obzirom na uslove“.

NAŠA KUĆA NEMA KROV, PROKIŠNJAVA, A MI BACAMO LEP NAMEŠTAJ

(©Starsport)

Dosta je uloženo u srpski fudbal prethodnih godina, no pitanje da li na prava mesta, da li je dobar redosled. Jer, i dalje željenih rezultata nema, a u mlađim kategorijama Srbija sve više zaostaje i nije u stanju kao nekada, ne tako davno, da igra zapaženu ulogu.

„Jaz se pravi od 15. godine, gde naša deca treniraju u drugačijim uslovima. Ima tu još problema, neću da bežim ni od moje struke, ali infrastruktura je uslov svih uslova. Kada se to napravi, onda možemo da idemo dalje i rešavamo sledeće probleme. Kada kuća nema krov, morate da ga zatvorite. Mora da ima temelj, zidove, prozore i – krov. Tek onda stavljate nameštaj. Mi smo napravili kuću u koju ubacujemo jako lep nameštaj, to su ti igrači koje kupujemo, a krov prokišnjava. I onda kažete da taj nameštaj koji je pokisao ne valja, bacaj ga i daj drugi. Nije problem u nameštaju, već nedostaje krov“.

A, problem je i što se treneri smenjuju svako malo, što nema kontinuiteta...

„To da menjamo 30 ili 40 trenera po sezoni je van pameti, to je put koji vodi u propast. Nema nikakvog smisla“.

Još jedna komponenta u kojoj se greši je selekcija. U obzir se ne uzimaju svi faktori, pre svega kakvog je karaktera igrač, kakva je ličnost.

„Naš trener Nemanja Milinčić je bio direktor škole Real Madrida. Godinama je tamo radio. Slušao sam njegovo predavanje gde kaže da oni imaju jednu kolonu u koji stavljaju kvalitete fudbalera: brzina, tehnika, snaga, smisao za igru. Sve vezano za performanse i rangiraju ga po tome. Ali, imaju i kolonu za ličnost. Ko tu nije dobro ocenjen, taj nije za Real Madrid. Dosta jako talentovanih igrača iz naših selekcija i klubova ispadne zato što im ličnost nije dobra, moraju da se menjaju. To što je neko brz, jak i dobar tehničar ne znači ništa, ako nije ličnost na nivou evropskog fudbala. Ima mnogo talenata koji kao propadnu, a ustvari nisu ni bili mentalno predodređeni da uspeju na tom nivou o kome im roditelji i agenti pričaju. Treba da se pozabavimo selekcijom“.

PIKSI TREBA DA OSTANE SELEKTOR U NAREDNIH DESET GODINA

(©Starsport)

Kako bi trebalo da se selektiraju igrači, da se radi u mlađim kategorijama, da izgleda čitav sistem do seniorske reprezentacije možda je Španija i najbolji primer.

„Španci imaju kontunuitet, a nemaju vrste predrasuda kao mi. Kod nas se kaže da samo Piksi može da vodi reprezentaciju, jer ima autoritet i zato što je bio kapiten reprezentacije. Uopšte ne znam da li je De la Fuente bio reprezentativac Španije. Nema tu vrstu autoriteta, ali ima drugu i doveo ga je tu kontinuitet. Da me neko ne razume pogrešno, Piksi pod broj jedan treba da ostane selektor u narednih deset godina, mi boljeg od njega nemamu za tu poziciju. Treba da mu damo podršku. Ali, kod nas oko svega postoje predrasude, a Španci nam pokazuju godinama u svim sportovima kako se pravi selekcija, da fizičke karakteristike nisu osnova svega, da je osnova smisao za igru. Mi smo ti koji smo njima to pokazali, oni su to od nas uzeli, samo treba da se vratimo na ono što smo već radili“, poručio je Marko Savić i za kraj razgovora za Mozzart Sport dodao:

„Možda sada igraju malo direktnije, ali posed je i dalje osnova svega. Igraju sa loptom, imaju izražen presing, agresivni su i imaju talentovane igrače. To se ne menja, to ih krasi 25 godina unazad. Da li će napad da traje 20 ili 45 sekundi – manje je bitno. Ne odstupaju od stila, veruju u njega i to im daje ozbiljne rezultate“.