“Kuc-kuc, selektore, je l' vidiš ovo? Idemo u finale posle pola veka!”

Kakvi su ovo dani za navijače Bolonje… I igrače. I stručni štab. I ljude klub. Ma, za sve u Emiliji Romanji!

Tim Vinćenca Italijana igra iznad svih očekivanja i bori se za još jedan plasman u Ligu šampiona. Italijanski trener je razuverio sve skeptike i dokazao da je pravi čovek za ovaj posao nakon Tijaga Mote. A večeras su svi zajedno ispisali još jednu stranicu istorije. Bolonja je u prvom meču polufinala Kupa Italija deklasirala Empoli u gostima sa 3:0 i praktično obezbedila plasman u meč za trofej. Prvi nakon 51 godine. Osim ako se u revanšu ne desi preokret epskih razmera u šta malo ko veruje s obzirom na Empolijevu situaciju u ligi.

U čudesnoj formi se nalazi Bolonja u poslednje vreme. Nanizala je pet pobeda u Seriji A, preuzela četvrto mesto na tabeli i iskoristila zicer da plasman u finale reši već u prvom meču polufinala. Što nije nebitno s obzirom da je u naredna tri kola čekaju dueli sa tri najbolja tima u ligi: Interom, Napolijem i Atalantom. Zato je večerašnja zaliha bitna za miran revanš.

Izveo je Italijano najbolje što je imao na raspolaganju i bilo je to previše za skromni Empoli koji je ove sezone umeo da pomrsi konce favoritima, ali kako sezona odmiče, sve je gori…

Samo 85 sekundi je trebalo Bolonjinom najboljem igraču ove sezone Rikardu Orsoloniju da pripreti. Što nije uspeo tada, jeste dvadesetak minuta kasnije kada je ostao sam nakon centaršuta Odgarda, ali i nakon što mu je saigrač Tajs Dalinga odvukao obojicu štopera. Orsolini je uhvatio volej i pogodio. Ne baš onako majstorski kao prošlog vikenda protiv Venecije, ali dovoljno da opet otrči pred kameru i pokuca na staklo.

Radi je to i na prethodne dve utakmice. Protiv Lacija prvi put bila je to neksrivena poruka selektoru Lučanu Spaletiju koji ga tada nije pozvao za dvome Lige nacija protiv Nemačke, ali još više za ono što ga je letos kao poslednjeg precrtao pred EP u Nemačkoj. Krilni igrač Bolonje ove sezone igra fantastično i već je dao 12 golova na 29 utakmica. I prošlog vikenda posle golčine Veneciji je kuckao na staklo kamere, a i večeras kada je načeo Empoli. E, pa razlika je to što je Lučano Spaleti večeras snimljen na tribinama! Ako nije gledao Orsolinija, onda ne znamo koga je drugog mogao… Valjda je video sve što treba.

Pored Orsolinija, bila je ovo noć još jednog momka kojem se svašta skupilo. Tajs Dalinga je letos došao kao kapitalno pojačanje iz Tuluza za 15.000.000 evra i najskuplja kupovina u istoriji kluba. Ali, nije mu išlo i počele su kritike i lepljenje etikete promašaja… Dao je samo tri gola na 33 meča.

Holanđanin je ćutao, gutao, radio i čekao šansu.  

Večeras je kod Orsolinijevog gola odradio veliki šposao, a onda i sam probio golgetersku barijeru. Dao je dva gola do kraja i rešio utakmicu. A skoro sigurno i plasman u finale. Oba puta ja pogodio na asistencije Dana Endojea. Prvi put u 29. minutu, drugi put u 51. Za manje od sat vremena, Dalinga, Orsolini i kompanija su sve rešili…

Imao je Empoli neke šanse da ublaži poraz i zadrži makar neku nadu pred revanš, ali ih nije iskoristio. Bolonji ostaje da rutinski odradi revanš, a onda i da pokuša čudo u finalu protiv nekog od milanskih velikana i da na Dal’Aru donese trofej čekan duže od pola veka.