Lazar Marković: Zvezdi želim sreću, ali gledaću utakmicu samo zbog Benfike
Vreme čitanja: 6min | uto. 17.09.24. | 08:07
"Godina provedena u Lisabonu mi je najlepša u karijeri", naglasio je srpski fudbaler u opširnom razgovoru za Portugalce
Leta 2013, u nameri da svrgne Porto sa trona, Benfika je rešila da se pojača nekolicinom srpskih fudbalera. Nemanja Matić je bio primer dobre kupovine, pa vodeći se time, u Lisabon su stigli Stefan Mitrović, Ljubomir Fejsa, Miralem Sulejmani, Filip Đuričić i Lazar Marković. Potonji je bio najmlađi, ali i najskuplje plaćen. Čak 10.000.000 evra izbrojala je Benfika tada za 19-godišnje krilo Partizana.
I, nije pogrešila. Marković je za samo jednu sezonu među Orlovima naterao Liverpul da plati čak 25.000.000 evra za njegov transfer. Kako se dalje odvijala karijera srpskog fudbalera dobro je poznato, danas je kao 30-godišnjak u Banijasu iz Abu Dabija, ali ga u Lisabonu nisu zaboravili. Uoči Benfikinog gostovanja u Beogradu, gde će u četvrtak od 18.45 igrati protiv Crvene zvezde utakmicu prvog kola Lige šampiona, portal Zerozero kontaktirao je Lazara Markovića.
Izabrane vesti
Kako si se osećao kada si video da će Benfika igrati u Srbiji?
"Ja sam navijač Partizana, ali dobro je za srpski fudbal to što Crvena zvezda igra Ligu šampiona. Iako su naš najveći rival, ja im želim sreću u Evropi, ali utakmicu ću gledati samo zbog Benfike, koja je takođe moj klub. Ne zbog Crvene zvezde", odgovorio je Marković kroz osmeh.
Verovatno ti je lakše što igraju Crvena zvezda i Benfika, jer da je Partizan, bio bi podeljenih osećanja?
"Da, moglo bi se tako reći. Ne mogu da kažem da u potpunosti navijam za Benfiku jer igra protiv srpskog kluba, ali navijam za Benfiku jer je to moj bivši klub i zato što imam jaku vezu sa njim. Nažalost, neću moći da dođem na utakmicu jer sam u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali pokušaću da gledam prenos".
Koje uspomene te vežu za Benfiku?
"Sve su sjajne! Osvojili smo tri trofeja - prvenstvo, kup i liga kup, stigli smo do finala Lige Evrope (Sevilja pobedila na penale)... Ta sezona mi je u najlepšem sećanju, pogotovo jer mi je bila prva van Srbije. Još sam u kontaktu sa nekim igračima i gledam sve utakmice Benfike. Zaista mi se sviđa Benfika, to je klub za koji navijam. Bio sam tamo samo godinu dana, ali je bilo neverovatno".
Sa kojim igračima si i dalje u kontaktu?
"Uglavnom sa Srbima koji su tada bili u klubu, ali sam pre nekoliko nedelja razgovarao sa Kardozom. S vremena na vreme razmenjujemo poruke na Instagramu".
Pomenuo si da ti je Benfika bila prvi klub van Srbije, kako je izgledao proces adaptacije?
"Nije bilo teško jer je moja porodica došla sa mnom i svi smo živeli zajedno. Štaviše, svi u klubu su me veoma srdačno dočekali i uvek sam se osećao kao kod kuće. A, bilo je i dosta igrača sa Balkana - Srbi i Oblak iz Slovenije, tako da je bilo lako. Da budem iskren, kada sam prihvatio ponudu Benfike nisam mislio da će biti tako lako".
Da li su se srpski igrači često družili van terena?
"Imali smo sjajan odnos, a imamo ga i danas. Na terenu i van njega smo se jako dobro slagali i svi su pomagali jedni drugima. Bilo je sjajno za svakog od nas što ima toliko sunarodnika u klubu. Iskoristili smo priliku da istražimo Lisabon, i dalje mislim da je to jedan od najlepših gradova na svetu i voleo sam da živim tamo".
Da li bi voleo ponovo da igraš u Portugalu? Da li postoji takva opcija?
"Ne možemo da znamo šta nam budućnost donosi, pogotovo u fudbalu. Ne znam šta će biti sledeći korak, ali zašto da ne? Portugal je fudbalska regija i jako mi se sviđa kao zemlja. Sada sam u Emiratima, ali ko zna...".
Da li si očekivao da ćeš imati tako važnu ulogu već u prvoj sezoni po dolasku u Benfiku?
"Za mene to nije bilo veliko iznenađenje. Uvek sam bio vredan igrač i kada je tako, veća je verovatnoća da će te pratiti sreća. Imao sam sreću da dobijem mesto u timu i da budem bitan igrač. Gledajući deset godina unazad mogu samo još više da cenim koliko je to bilo posebno. Bilo je zaista fantastično i mislim da sam tada igrao dobar fudbal. Imali smo odličan tim, što mi je pomoglo. Bili smo mešavina iskusnih i mladih igrača, uz drobrog trenera".
Kakva sećanja te vežu za Žorža Žesusa?
"Odlična! Pritisak koji je vršio na nas svaki dan na treningu je bio neverovatan, ali znamo da kada ste u velikom klubu kao što je Benfika morate da imate pritisak. Bilo da je to u klubu ili od navijača. To mi je već bilo poznato iz Partizana, pa sam znao kako da se nosim sa pritiskom kada sam stigao u Lisabon. Žorž Žesus je i dalje jedan od najboljih trenera sa kojima sam radio i jedan od najboljih u Evropi. Bio je taktički savršen, sve mu je polazilo za rukom. Nije laka osoba, ali svi ga vole. Bio je malo 'lud', što i jeste njegov stil. On zna kako da izvrši pritisak u pravom trenutku i zato jeste tako uspešan".
Ko su najbolji igrači sa kojima si igrao u Benfiki?
"Uf, bilo je dosta kvalitetnih igrača. Oblak, Matić, Fejsa, Niko Gaitan, kapiten Luizao, Maksi Pereira, Garaj, Kardozo, Enco Perez, Lima, Rodrigo... Kvalitet koji smo imali je bio neverovatan".
Koliko ti je teško pao poraz u finalu Lige Evrope, pošto nisi igrao tu utakmicu?
"Tako je, nisam igrao jer sam greškom bio isključen. Da je tada postojao VAR sigurno ne bih dobio crveni karton i igrao bih finale. Ne kažem da bismo pobedili, ali ko zna... Bila je to najtužnija utakmica u mom životu".
S druge strane, bilo je i lepih trenutaka kada se slavilo?
"Benfika je bila najbolja godina u mojoj karijeri i ovo pitanje mi budi lepa sećanja. Trg Mrkes de Pombal, ono polufinale protiv Juventusa, pobede u Liga kupu i Kupu Portugala, utakmice protiv Sportinga, Porta i Brage... Bili su to najbolji trenuci u mojoj karijeri do sada".
Po odlasku iz Benfike nisi uspeo da održiš isti nivo igara?
"Ne mogu da kažem da je bila greška, ali prerano sam napustio Benfiku. Imao sam 19-20 godina kada sam otišao u Liverpul. Međutim, kada vas kontaktira veliki klub kao što je Liverpul teško je reći 'ne'. Možda bi bilo bolje da sam ostao u Benfiki još godinu-dve, ali ne kajem se. Život i fudbal su takvi i to što sam imao priliku da igram za Liverpul takođe me čini veoma ponosnim".
Igrao si i na pozajmici u Sportingu, kako je došlo do toga, da li su ti navijači Benfike slali poruke?
"To se dogodilo poslednjeg dana prelaznog roka. Želeo sam samo da odem negde gde ću moći da igram takmičarske utakmice. Trener Žorž Žesus me je pozvao i pitao da li želim u Sporting. Bila je to teška odluka jer sam bio u Benfiki, ali takva je naša profesija. Otišao sam u Sporting i to nije bila dobra odluka. Greške u životu su normalne, možda nije trebalo da idem tamo, međutim, i tamo sam stekao dobre prijatelje".
Da li se onda kaješ što si otišao u Sporting?
"Ne znam, možda da. Ali samo sam tražio najbolje za sebe, želeo sam da igram i budem negde gde ću dobijati minute. Verovao sam da će Sporting biti najbolja opcija za mene".
Da li si generalno zadovoljan karijerom koju imaš?
"Apsolutno! Usponi i padovi su normalni u fudbalu i u životu. Srećan sam, zdrav sam i nastavljam da igram fudbal. Bio sam u Turskoj, sada sam ovde u Emiratima, uvek sam davao sve od sebe, a tako je i sada".
Kako ti je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima?
"Uživam. Došao sam pre dva meseca i sezona je tek počela, a već sam uspeo da doprinesem golovima. Uzbuđen sam, ovde se lepo živi i moja porodica i ja smo srećni", istakao je Lazar Marković u intervjuu za portugalski Zerozero.