Les Galactiques

Ne samo što su osvojili sve, pa i više od decenije čekani trofej Lige šampiona, već je PSŽ na tom putu samleo sve pred sobom. Od one sudbonosne utakmice sa Mančester Sitijem, kolo sreće se potpuno okrenulo na stranu Parižana koji igraju ne samo najbolji fudbal na svetu, nego deluju i kao najutegnutija ekipa u istoriji ove igre! I sve to bez precenjenih superzvezda, dok Usman Dembele živi san jer ko je mogao da pretpostavi da će nekadašnji fudbalski parazit danas biti prvi kandidat za Zlatnu loptu?! Francuz igra ne samo fudbal života, već i sezonu za pamćenje. Sa 37 golova i 17 asistencija nijedan fudbaler u pet najjačih evropskih liga nije bio tako uticajan na igru svog tima kao momak koji je svojevremeno umeo da sabotira karijeru igrajući video igrice do kasno i hraneći se nezdravo.

PSŽ je u paramparčad razneo madridski Real usred Njujorka. Na isti način na koji je to učinio Interu u finalu Lige šampiona koje je bilo gotovo posle 20 minuta, identično kao i drugi madridski klub, Atletiko. I svakog protivnika je udavio igrom koja možda nije bila lepršava za svačiji ukus, ali jeste i te kako efektna.

Ćabi Alonso se previše osmelio i osilio, pa je hteo da njegov tim bude agresivan i diktira tempo utakmice. Umesto toga, naišao je na utvaru i proživeo košmar koji će ostaviti potencijalno dugotrajne posledice... Rezultat je komotno mogao da bude ubedljiviji od 4:0, čak i duplo, najveći klub na svetu hodao je po tankoj ivici da pretrpi nezapamćenu katastrofu i obruka se kao nikada dosad. Da ne beše Tiba Kurtoe sa nekoliko prvoklasnih intervencija, do poluvremena bi verovatno bilo već 5:0 ili 6:0, do kraja možda i 8:0... Delovalo je da PSŽ bukvalno može da postigne gol kada to hoće i nije izgledalo kao da se igrači previše umaraju. To je uzvišenost koju bi verovatno mnogi očekivali da karakteriše Real, međutim svet je dobio novu aristrokatiju - Les Galactiques.

Moć kakvu nismo videli odavno, od čuvene Pepove Barselone. S tim da postoji jedna bitna razlika - Luis Enrike sada vodi grupu mladih igrača ka veličanstvenim fudbalskim visinama. Bez lopte grizu, u posedu te fasciniraju. To je, ukratko, Enrikeov Pari Sen Žermen.

Fudbalski stručnjaci kažu da vertikalizacija tiki-take podiže Enrikea i njegov tim na sledeći nivo, u poređenju sa svojim prethodnikom u Kataloniji. Način na koji fudbaleri PSŽ-a menjaju ritam utakmice i sa koliko lakoće dolaze u šansu za gol donosi dimenziju kakvu nismo gledali čak ni u Barseloni. I sada se mnogi pitaju - koji je plafon ovog tima?

To se zapitao javno i nekadašnji vezista Reala, danas stručnog konsultanta televizije DAZN Klod Makelele i to je pitanje postavio Luisu Enrikeu posle utakmice. Španac mu je na to sa osmehom odgovorio:
"I ti imaš decu, zar ne? Da li se oni nekada umore od igranja".

Bez dileme je u dahu nastavio...
"Cilj svakog trenera je da vidi svoje igrače kako uživaju na terenu i to je ono što navijači žele da gledaju. Sezona je u svakom pogledu bila izvrsna. Dominantan smo tim, tim koji želi da ima loptu u svojim nogama. Teško je našim rivalima da urade isto".

Ko bi rekao da će Botafogo jedini uzeti meru pariskoj aždaji sa četiri glave - trener tog sastava Renato Paiva samo deset dana kasnije dobio otkaz - i da niko neće biti Pari Sen Žermenu ni do kolena... Kako li je tek Kilijanu Embapeu, posle čijeg odlaska je Pari Sen Žermen konačno procvetao?

Kako to jednom lepo reče Srđan Todorović kroz ulogu Duška Krtole u čuvenom televizijskom ostvarenju "Vratiće se rode": "Mi smo se ovde raširili, a tek ćemo se širiti i širiti". Toliko moćno izgleda PSŽ.