F. VeselinovićMačke iz visokog društva
_i_Jozua_Kimih_(Bajern).jpg.webp)
Vreme čitanja: 8min | sre. 21.10.26. | 11:35
Možda nam samo vremenska distanca nedostaje da shatimo koliko su Vitinja, Fabijan i Žoao blizu Ćaviju, Inijesti, Busketsu ili Modriću, Krosu i Kazemiru...
Postoji na Jutjubu jedan video snimak naslovljen sa "great players humiliate each other". Nije ga (od)gledalo mnogo previše ljudi (nekih devedesetak hiljada), ali i u užasnoj rezoluciji odličan je za sledeći zaključak - ma koliko da ste kvalitetan igrač, majstor, legenda fudbala, uvek će se pojaviti rival koji će vas "namagarčiti". Ćušnuće vam loptu kroz noge, prebaciti u trku, ifintirati telom... Nekada biste tako postali predmet ćućorenja između onih što su gledali utakmicu, pa se pojavio Jutjub gde je vaša "blamaža" dokumentovana, a danas kroz nekoliko minuta postanete viralni.
I tako, jutro nakon veličanstvene fudbalske bitke na Parku prinčeva, kada u pretragu na Tviteru ukucate Vitinja, pre nego što u rezultatima dođete do magije Portugalca, bićete izbombardovani video snimcima jednog drugog majstora fudbala, Pedra Gonzalesa, u narodnu poznatijeg pod nadimkom Pedri. E taj, je zvrk sinoć zaista odigrao magičnu utakmicu. U nekoliko navrata, na prostoru od pola kvadrata, stavio kompletan vezni red Pari Sen Žermena na ringišpil. I kada god bi kamera uhvatila to taj šatirani pramen kose sa loptom u nogama, dešavala se magija... Pedri jedva da je grešio u pasu, stavio je loptu u sef, stvarao šanse saigračima, ali u konačnici, njegov tim je izgubio, a jedan od najboljih veznih fudbalera planete, ostao bez recke u jednoj od dve najvažnije statističke kolone.
Izabrane vesti
Pedriju su tek 23, a gazi već sedmu sezonu u dresu Barselone. Poslednje, dve, tri godine, s pravom je označen kao najviša fudbalska klasa. Bez njegovog blistavog fudbalskog uma, pitanje je da li bi Barsa vezala dve titule prvaka Španije. Ali nešto nedostaje? Liga šampiona? Svakako. Vrhunski saradnici u veznom redu na duge staze? Još tačnije. Ne računajte Rodrija koji je tek stigao u Barsu. Kada se Pedri pojavio u prvom timu Katalonaca sa Gavijem, pričalo se "evo ih novi Ćavi - Inijesta". Ali Gavija su uništile povrede, a i Frenki de Jong je zbog istih propustio gotovo 100 utakmica otkad je u Barsi.
Da ne dužimo više o Barsi, jer prethodni pasusi su bili samo šlagvort za centralnu temu, tek Pedri jeste magičan fudbaler, ali istorija nekada upečatljivije pamti tandeme, odnoso trojke. A Pedriju i Barseloni nedostaje ono što je imala. Trio kakav su bili Ćavi, Inijesta i Buskets, osvajači četiri Lige šampiona (Buskets ima jednu manje) i gotovo dvocifrenog broja titula prvaka Španije.
Pa posle Barseloninog bermudskog trougla koji je gutao loptu i nesnađene rivale, koje su to najbolje trijade u istoriji fudbala? Legitimni kandidati su svakako Luka Modrić, Toni Kros i Kazemiro, te Milanova stara škola Pirlo, Gatuzo i Sedorf ili možda mančesterska simbioza Kin, Skols, Bekam. Ali nakon dve sezone surove, evropske dominacije Pari Sen Žermena, vreme je da među fudbalsku aristokratiju kao jedan entitet uvedemo Vitinju, Fabijana Ruiza i Žoaa Nevesa.
Prethodnici čije visine polako dostižu, nisu samo osvajale trofeje. Postavljale su standarde, definisale su način igre, menjali sliku o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. A onda se, mic po mic, gracioznim korakom, usred Pariza, kao u Dinznijevog crtanom filu od pre više od pola veka, pojavile „mačke iz visokog društva“.
⏳⏳⏳
⏳⏳⏳
Zapravo, taj put ka visokom društvu postepeno su krčile. Jer ni Vitinja, ni Fabijan, niti Žoao, nisu bili ono što su danas dok nisu stigli u francusku prestonicu i dopali šaka trenutno najboljeg trenera današnjice, Luisa Enrikea.
„Da, imam najbolji vezni red na svetu”, rekao je Enrike sinoć nakon velike pobede nad Barselonom.
Jer uz Vitinju, Fabijana i Žaoo, mogu u istoj utakmici da se povrede Dembele i Hviča, a Pari Sen Žermen će ostati moćan, gotovo neokrznut.
Uklopio je Enrike tri različita karaktera, tri različita profila u jednu ideju - lopta uvek zna put. Vitinja diriguje. I kao što pre jedno godinu dana reče legendarni Tjeri Anri, "igra poputno drugačiji sport", dok kontroliše utakmicu. On postavlja tempo, on dozira puls Pari Sen Žermena, ali i protivnika. Od početka sezone 2023/24 nijedan vezista nije dao više golova u Ligi šampiona od Vitinjinih 12.
Fabijan muči protivnike na drugačiji način. Jedan od njegovih navećih kvaliteta je na neki način i njegov usud, budući da ogroman deo svog fudbala zasniva na igri bez lopte, otvarajući saigračima linije dodavanja i prostor između redova. Dakle, činjenica da ne carini loptu neretko utiče da bude zaboravljen u debatama o najboljim fudbalerima sveta. Ali kada je uzme u noge, nema panike i ishitrenih poteza - samo suve elegancije od čoveka koji je od 2024. godine osvojio dve Lige šampiona i postao evropski i svetski prvak sa Španijom - sve kao standardni član prve postave.
Dođosmo i do Žoaa. Pitanje je da li na planeti postoji vezista koji preko leđa pretovari tonu defanzivnog posla, a da iz drugog plana uspeva da bude toliko napadački koristan. Sinoć, nijedan igrač na terenu nije stvorio svom timu više šansi od Nevesa (6), niti napravio više uspešnih startova (4). Njegova krađa i presecanje Jamalovog nonšalantnog dodavanja, preraslo je u asistenciju za vodeći gol.
I možda sve ovo mnogima (još) neće biti dovoljno da Vitinju, Fabijana i Žoaa stavimo u isto sazvežđe sa Ćavije, Inijestom i Busketsom ili Modrićem, Krosom i Kazemirom... Jer ovaj trio tek treću godinu zaredom radi ono što su pomenuti isporučivali čitavu deceniju. Tehničko majstorstvo, kontrola igre i tempa, doprinos u odbrani, završni pas, golgeterske sposobnosti, rešavanje velikih utakmica. Sve je tu... Ali, nedostaje veći uzorak, da ne kažemo, kontinuitet.
Ali nedostaje još nešto. Vremenska distanca. Jer teško je i nezahvalno procenjivati značaj, veličinu i zenit jedne generacije u realnom vremenu. U svakom od nas čuči onaj nostalgičar koji tvrdi da je nekada sve bilo bolje... Filmovi, muzika, moda, automobili, fudbal... I verovatno smo za većinu stvari u pravu, osim za fudbal.
Bio je manje dosupan, pa smo ga više cenili. I urezivali slike i poteze majstora u večerima u kojima su pogledi bili zakovani za televizor... Jer "hajlajtsa" nije bilo... Ili ste, nešto kasnije morali ozbiljno da se potrudite da ih izbunarite. I zato danas, kada se na instagramu pojavi retro snimak pozdravljanja uoči El Klasika ili Madonine, prođe jeza kada vidite sve te legende na jednom mestu.
E zato nam u priči o mačkama iz Pari Sen Žermena nedostaje vremenska distanca. Bez nje je teško racionalizovati ono čemu trenutno prisustvujemo. A to je, vrlo verovatno, novo fudbalsko savršenstvo.
tagovi
Obaveštavaj me
PSŽ