Mamadu Traore - Student iz Malija prešao preko SAD i Hondurasa da bi postao komandant odbrane Vojvodine

Četiri utakmice – nijedan primljen gol. Odbrana Vojvodine garantuje nulu na početku sezone, pa napad šta uradi. A, uradio je dosta za sada, doveo je Lale na drugo mesto tabele Mozzart Bet Superlige, odmah iza šampiona Crvene zvezde.

Šta je to toliko drugačije u Vojvodini da sada njena odbrana izgleda kao kremen kamen? Svakako tome doprinosi filozofija igre koju ima trener Milan Rastavac, drugačije raspoloženje u ekipi, možda veća borbenost nego pre. Ali, tu je sada i Mamadu Traore, novi komandant odbrane Stare dame, koji je stigao ovog leta kao relativno nepoznat igrač, a ekspresno je postao ljubimac navijača iz Novog Sada.

Mamadu Traore bez mnogo galame gazduje defanzivnom linijom, u duele ulazi pravovremeno, sigurno, čisto. A, efekat se vidi u koloni primeljenih golova – nula. Ostalo je tako i posle gostovanja Radničkom u Kragujevcu (2:0) u subotu.

„To je vrlo važan podatak za ceo tim, ne samo za defanzivce, jer odbrana uvek počinje od napadača, svi moraju da pomažu. Znamo da je nemoguće da celu sezonu odigramo bez primljenog gola, ali važno je da potraje još utakmica. Tek je početak, ne možemo da olako donosimo zaključke, međutim, mislim da imamo dobar tim i da nas čeka dobra sezona“, ne prihvata zasluge samo za sebe Mamadu Traore u intervjuu za Mozzart Sport.

Mamadu Traore (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Iako je još kratko u Novom Sadu, Srbiji, našem fudbalu, Mamadu za sada ima samo pozitivne utiske.

„Impresije za sada su vrlo dobre, nisam to očekivao, jer nisam mnogo ni znao o Srbiji pre nego što sam došao. Bio sam malo zabrinut kada sam dolazio da će postojati jezička barijera, ali sve je ispalo dobro, jer svi saigrači govore engleski, tako da je bilo vrlo lako uklopiti se. Moram da priznam da sam bio i iznenađen načinom kako sam dočekan u timu od prvog dana priprema u Sloveniji. Prihvatili su me svi kao da sam godinama deo kluba. I to me je malo brinulo kako će biti, ali stvarno se osećam kao da sam kod kuće. Koliko sam zadovoljan mislim da se može videti na terenu. I grad je lep, sviđa mi se sve ovde“.

Ni na konstataciju da je već postao miljenik navijača, Traore se „ne zaleće“. Kao što to ne čini ni na terenu.

„Tim pobeđuje, tako da sam zadovoljan, jer ne bi bilo važno da ja igram dobro, a da tim ne niže trijumfe. Dok god pobeđujemo, to znači da svi mi dobro radimo svoj posao i svi ćemo biti srećni. Navijači nas podržavaju na sjajan način, daju nam dodatni motiv i zato sve izgleda ovako dobro“.

Veljko Simić: Osećamo da je ceo grad uz Vojvodinu, to je veći dobitak i od šest bodova posle dva kola

Tokom celog života Traore je sam birao svoj put, koji je bio dobrim delom neobičan za fudbalske uslove. Tako ni u Vojvodinu nije „pao s marsa“, tačno je znao zašto je iz Portugalije izabrao da dođe u novosadsku Staru damu.

„Nisam pričao ni sa kim kada sam imao na stolu ponudu Vojvodine. Sam sam uradio svoj „domaći“, istražio sam sve o klubu, video da je u pitanju velikan u Srbiji, da je osvajao trofeje, često igrao u Evropi. Projekat je zanimljiv, video sam da bi ovo moglo da bude jako dobro za mene, da se oprobam i na evropskoj sceni. Zbog toga sam odlučio. Imao sam mogućnost da odem u Aziju, što bi bilo dobro sa finansijske strane, ali sa fudbalske ne bi to bio dobar projekat za mene“.

Mamadu je imao zanimljiv igrački put. U profesionalce se otisnuo relativno kasno, jer je želeo roditeljima u Maliju da ispuni želju. On je hteo loptu, a oni da „uči knjigu“.

„Kada sam bio mali, voleo sam fudbal, ali moji roditelji su insistirali na tome da moram da učim i to im je bilo najvažnije. Govorili su mi da kada diplomiram, onda ću moći da radim šta god poželim. Pokušavao sam jedno vreme da uporedo treniram i učim, ali nisam mogao vremenski da uklopim to dvoje. Zato sam morao da se odreknem ozbiljnog igranja fudbala i da se posvetim školi. Otišao sam na univerzitet u SAD, bio sam tamo tri godine i tek posle toga sam odlučio da se posvetim fudbalu“.

Roditeljima, ipak, nije do kraja ostvario želju, strast za fudbalom je bila jača. Ali, reč koju im je dao ima nameru da održi.

„Igrao sam koledž fudbal u SAD, paralelno sam studirao i igrao. Oni su mi plaćali stipendiju, a moje je bilo da imam dobre ocene, da budem dobar i na terenu i sa knjigom. I to sam uspevao. Ipak, koledž nisam završio, jer sam odlučio da počnem da igram fudbal, a plan mi je da završim fakultet kasnije. Roditelji nisu u početu bili srećni zbog toga, ali videli su da je to nešto što zaista želim, što mislim da je najbolje za mene i na kraju su se pomirili s tim. Od tada me podržavaju na svakom koraku, moji su najveći navijači i srećan sam zbog toga. Ali, obećao sam im da ću diplomirati na fakultetu, takav nam je dogovor. Studiram biznis, ostale su mi još dve godine“.

A, profi karijeru Mamadu Traore je započeo u – Hondurasu!

„Prva stvar koju sam video na guglu kada je trebalo da odem u Honduras je da je to najopasnija zemlja na svetu. Ne znam ni kako sam odlučio da odem tamo, samo sam želeo da idem negde gde ću moći da profesionalno igram fudbal. Da sam imao ponudu iz neke druge zemlje, verovatno bih otišao tamo. Nisam mnogo razmišljao, samo sam otišao, bila je moja prva velika avantura. Da li je Honduras toliko opasan? Može da bude, ali ako gledate svoja posla, bavite se onim zbog čega ste tamo, onda je vrlo lepa zemlja za život, ljudi su jako fini, vole fudbal, stvarno sam uživao. Verovatno bih sad opet otišao tamo na odmor. Stvorio sam dosta prijateljstava, sa mnogima sam i dalje u kontaktu. Sve je bilo dobro“.

Zašto NS, a ne BG? Neću ni da pričam o beogradskim klubovima, mi napadamo Ligu šampiona!

Šta li je tek gugl izbacio kada je Mamadu ukucao „Srbija“...

„Haha, nisam guglao Srbiju, samo Vojvodinu i Novi Sad. I sve je bilo pozitivno što sam našao. Odlučio sam istog dana kada sam to sve video. Napravio sam pravi izbor. Šta su mi rekli roditelji? Oni ne brinu oko toga gde idem, jer znaju da ako sam odlučio da idem negde, da znam šta radim. Samo su mi poželeli sve najbolje, da se čuvam, da radim svoje najbolje što mogu, ali nisu uticali na moju odluku. Kada im nešto kažem, oni to prihvate. Bili su srećni jer je ovo veliki korak u mojoj karijeri. Znaju koliki sam put prešao i da je Srbija važan korak za mene“.

Odskočna daska do Vojvodine Traoreu je bila druga liga Portugalije: Maritimo, Trofense, Estrelja Amadora. Zato može da uporedi stilove i kvalitete fudbala na kontinentima i zemljama u kojima je igrao.

„Svuda je drugačije. U Maliju nisam igrao profesionalno, pa ne mogu da komentarišem. Liga Hondurasa je veoma fizički zahtevna, u Portugaliji ima svega pomalo, od taktike do tehnike. Za Srbiju još ne mogu da ocenim, kratko sam ovde, ali deluje mi kao da je dobra liga, jaka“.

Mamadu Traore (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Upoznao je Traore kroz fudbal i razne kulture, jer su sve zemlje u kojima je igrao međusobno potpuno drugačije.

„Mali je moja domovina, ne može da se poredi ni sa čim. U ostalim zemljama sam osećao ljubav od svih, gde god sam išao. Svi su se trudili da se osećam kao kod kuće. Nigde nisam imao nikakav problem i srećan sam zbog toga. Ne mogu da tražim više“.

Igrajući u drugoj ligi Portugalije Traore je imao priliku da odmeri snage sa Rikardom Gomešom, najboljim strelcem Superlige iz prethodne sezone.

„Igrali smo jedan protiv drugog na jednoj prijateljskoj utakmici, jer smo bili na istom ostrvu, Madeiri. On je bio u Nasionalu, a ja u Maritimu. Znam ga odatle. Ne znam da li je postigao gol na tom meču, ali upoznat sam s tim da je ovde bio najbolji strelac prošle sezone“.

A, u Partizanu je od skoro i Fuseni Dijabate, još jedan igrač iz Malija.

„Imamo zajedničke prijatelje, ali onog dana kada se budemo sreli s Partizanom sigurno ćemo ostvariti kontakt, upoznaćemo se“.

I usred intervjua pojavio se Jovan Milošević, supertalentovani napadač Vojvodine...

„Mnogo je dobar igrač, kada su mi rekli da ima 16 godina, nisam mogao da poverujem“, priznao je Traore.

Njegova misija u Novom Sadu je tek počela. A, možda jednom kad završi studije biznisa i diplomira, dođe i da pomogne Vojvodini i na tom planu, sa kravatom oko vrata i aktovkom u ruci.

„Ahhaha, nikad se zna. Videćemo kad diplomiram. Nego, prvo da se koncentrišem na teren, da tu uradim sve što najbolje mogu“, poručuje Mamadu Traore, komandant odbrane preporođene Vojvodine.