Marko Savić u cipelama Saše Obradovića

Postalo je gotovo univerzalno pravilo u svakom sportu da treneri, usled modernog rasporeda zatrpanog utakmicama, ukazuju na problem nedostatka treninga. Na isto je, potpuno opravdano, ukazivao i Marko Savić po dolasku na klupu Stare dame.

Voša je krajem jula dobila novog stratega, sa potpuno drugačijim zahtevima od onih koje je imao njegov prethodnik Miroslav Tanjga. Od tada pa sve do 19. septembra, fudbaleri Vojvodine morali su mahom kroz utakmice da hvataju u hodu instrukcije novog šefa struke, pošto su u tom periodu odigrali čak devet mečeva. Onda je, posle remija sa IMT-om na „Karađorđu“ (1:1), usledila reprezentativna pauza koja je trajala 22 dana.

Iako je Voša imala nekolicinu igrača pozvanih u reprezentativne selekcije – iz prvog tima to su bili Lazar Nikolić, Petar Sukačev, Dragan Rosić, Marko Veličković i Milan Kolarević, s tim da su poslednja dvojica bila deo selekcije do 21 godine – Savić je na raspolaganju imao „gro“ ekipe, sa kojom je mogao dodatno da radi na različitim segmentima igre. Kao što je rekao novinarima na konferenciji za medije, šef struke iz Beograda zadovoljan je kako su protekle ove mini-pripreme, tokom kojih su Novosađani odigrali i tri kontrolna meča.

Lale su izgledale poprilično dobro u generalnoj probi protiv Politehnike (4:0), kluba iz drugog ranga rumunskog fudbala. Međutim, tek ono što crveno-beli prikažu ovog popodneva u Nišu protiv Radničkog (15.00, Arena Premium 2) može da posluži kao valjan uzorak i pokaže koliko su zaista napredovali.

Savić je na konferenciji za medije ukazao na to da, koliko god pauza prijala igračima i stručnom štabu kako bi se bolje povezali i dodatno privikli na ideje i zamisli trenera, ona ne garantuje da će Vojvodina posle tri nedelje biti bolja. Pa čak ni da će biti na istom nivou na kojem je bila pre predaha od takmičarskih utakmica.

„Na svim fazama igre smo radili, nismo naglašavali ništa. Nama su potrebni sati treninga, automatizmi. Siguran sam da smo na većem nivou nego što smo bili, ali postoji i faktor protivnika, pa ćemo videti gde smo. Ne očekujte sada da ćemo da letimo posle dve nedelje pauze“, objasnio je 42-godišnji stručnjak.

Upravo zbog toga ovakve pauze, tokom kojih novi trener dobija vreme da implementira svoju filozofiju, mogu da budu mač sa dve oštrice. Šta se, naime, dešava ukoliko tim – u ovom slučaju Vojvodina – zaigra lošije nego pre predaha? U nekim tolerantnijim sredinama, usudićemo se da kažemo i „fudbalskijim“, to ne bi nužno predstavljalo razlog za uzbunu. Uzmimo za primer Španiju, gde navijači i kompletna javnost ne koriste reč proces samo tokom prvih nekoliko nedelja, već nastavljaju da veruju u njega i kada prođe „medeni mesec“.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Zašto smo uzeli baš Španiju kao primer? Zato što je tamošnja trenerska škola poslednjih godina zapljusnula i ove prostore. Primera radi, Crvena zvezda je u dva najpopularnija sporta odlučila da angažuje španske stručnjake. A to nam daje šlagvort za situaciju koja bi mogla da posluži kao upozorenje Lalama, iako se nije odigrala na fudbalskom terenu, već na parketu, nekih 90 kilometara od stadiona „Karađorđe“, u najvećoj košarkaškoj hali u Evropi.

Naime, hroničari ovdašnjeg sporta dobro se sećaju prošle sezone Crvene zvezde u Evroligi i načina na koji su kola krenula nizbrdo za ekipu Saše Obradovića posle pauze za Kup Radivoja Koraća. Slično kao u poslednjoj sezoni mandata Janisa Sferopulosa, i prošle sezone se klub sa Malog Kalemegdana „raspao“ nakon što je podigao trofej Kupa i dobio dve nedelje za trening pred najvažniji deo sezone.

Nećemo previše ulaziti u detalje, jer te dve situacije, osim mogućeg psihološkog faktora, nemaju mnogo zajedničkih tačaka – pre svega zato što je reč o dva različita sporta. Ipak, sud javnosti po završetku sezone u junu bio je prilično jasan: Crvena zvezda je počela da igra slabije upravo kada je Obradović dobio više vremena da implementira svoje ideje.

S jedne strane, takav zaključak deluje kao potpuna besmislica. Teško je objasniti kako bi jedan tim mogao da pruža bolje partije dok se još snalazi i u hodu pokušava da pohvata zahteve trenera, nego kada dobije više vremena da na njima radi tokom treninga. Kao da učinak protivničkih ekipa, njihovih trenera i ozbiljnost njihovog pristupa, ali i pritisak koji raste kako se sezona bliži kraju, nemaju nikakav uticaj. S druge strane, rezultati govore svoju priču: posle te pauze, igre crveno-belih nisu bile na zadovoljavajućem nivou.

Marko Savić je verovatno i sam svestan da će javnost i navijači lako odbaciti dobar start sezone ukoliko njegova ekipa upadne u rezultatsku krizu. Više puta je naglašavao da proces ne sme da ide bez rezultata, pogotovo u klubovima kao što je Vojvodina, u kojima se oni podrazumevaju. Ipak, treba biti fer i prema Saviću i prema igračima, od kojih se traži da se potpuno prilagode drugačijem stilu fudbala od onog koji su igrali prethodne dve godine, pa i ranije. Treba im, dakle, ostaviti pravo na grešku, pa i na kiks.

Štucala je Vojvodina i na samom početku Savićevog mandata na klupi Stare dame, kada je pojedine pobede, protiv Mačve i Radnika, izvojevala na mišiće. Ipak, na sreću perspektivnog stratega i njegovog novog stručnog štaba, bodovi su ostajali na „Karađorđu“, pa nije krenula lavina negativnih komentara.

Ne bi trebalo da krene ni sada, ukoliko Voša već od prvog pucnja ne bude izgledala kao ekipa koja je krajem avgusta uhvatila zalet i mlela protivnike u Mozzart Bet Superligi. Proces ne traje mesec dana, niti dva ili tri. Za neke stvari potrebna je i čitava sezona. Zato nemojmo samo da dajemo šansu španskoj školi – angažujući njihove trenere i sprtske radnike – već naučimo nešto od njih.