Masimo Morati: Niko nije verovao da ću dovesti Ronalda; Inter je dimenzija života drugačija od ostalih

Kad je 1995. godine Masimo Morati preuzeo mesto predsednika Intera umesto Ernesta Pelegrinija. Nerazuri u tom periodu nisu bili relevantan činilac u Seriji A. Titula nije bila osvojena već šest godina, a poslednji pehar u Kupu Italije podginut je još 1982. Slavni dani kad je predsednik kluba bio Masimov otac Anđelo bili su jedina stvar o kojoj su navijači plavo-crnih mogli da pričaju sa setom u glasu. Mlađi Morati je ostvario svoj san i zaseo na čelo kluba čiji je navijač bio od malih nogu. Smatrali su ga maleorznim čovekom, zato što je uvek ulagao veliki novac, ali je stalno gledao konkurenciji u leđa.

Međutim, dočekao je i on da se raduje. Afera Kalčopoli promenila je mapu i izgled Kalča, a iz svega toga najviše je profitirao - Inter, kome je pripisana titula namenjena Juventusu, da bi u periodu od 2006. do 2010. pehar šampiona stalno završavao na Đuzepe Meaci, a kruna svega bilo je osvajanje triplete sa Žozeom Murinjom. U periodu od 1995. do 2013. koliko je proveo u klubu, Morati je na dovođenje igrača potrošio 1.500.000.000 evra, a ni česte smene trenera mu nisu bile strane.

Danas, kad puni 80. godinu života, Morati je odlučio da priča za sajt Intera i prisetio se brojnih zanimljvih stvari tokom vremena vođenja slavnog kluba. Jedan od prvih velikih transfera bio je dovođenje Zube Ronalda za tadašnji svetski rekord od 24.000.000 evra.
"Niko nije verovao da ću ga dovesti, ali sam ranije imao priliku da ga upoznam. Sedeo je kod mene u kancelariji još dok je igrao u Holandiji i tom prilikom mi je poklonio nalepnicu. Čuvam je i danas. Za mene je bio san da dovedem Ronalda u Inter. On je bio taj koji je ponovo podigao ugled Intera u svetu", prisetio se Masimo Morati.

Pored legendarnog Brazilca, napad Intera su za vreme Moratija činili i Ivan Zamorano, Bobo Vijeri, Mauricio Ganc, Hakan Šukur, Roberto Bađo i mnogi drugi, ali Inter do Skudeta nije mogao.
"Ponekad sam preterivao sa dovođenjem napadača. Bilo je trenutaka kad su oni koji sede na klupi, bili bolji od onih na terenu, ali sam uvek smatrao da Inter u napadu mora da ima šampionskog igrača. Danas ih ima dvojicu - Lautara Martineza i Markusa Tirama. Dovođenje Francuza se ispostavilo kao fenomenalan potez, sjajno se ponaša na terenu i van njega. Naravno, postoje igrači za kojima žalim. Adrijano je za mene najveće "šta ako". Nema toga u čemu nije dobar, ali su ga stvari van terena upropastile. Alvara Rekobu sam mnogo voleo i on je mogao da napravi mnogo više samo da nije bio - lenj. Opet, da je promenio karakter, možda više ne bi bio svoj. Igrač koji je mogao sve, ali samo kad to poželi".