Menjajte ligu da selektor ne bi menjao vas

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Ima tome više od deset godina, a i danas se povremeno prepričava. Scena je iz Kragujevca, tri kola pre kraja prvenstva Srbije. Partizan je gostovao Radničkom, predvođen Vukom Rašovićem, pošto je koju sedmicu ranije zamenio Vladimira Vermezovića i od prvog trenutka utakmice se videlo da mu je opterećen desni bok na kome je dejstvovao Branko Pauljević. Dramu je pojačavalo stanje na tabeli, Crvena zvezda je bila samo dva koraka iza... Posle 15-ak minuta, pomoćni trener Zvonko Varga se okrenuo ka šefu stručnog štaba i šapnuo:

„Menjaj Pauljka da on ne bi menjao nas“.

Svestan rizika, Rašović je pre isteka pola sata prekomponovao odbranu uvođenjem Vojislava Stankovića, u nastavku se oslonio na umeće Saše Ilića i crno-beli su osvojili dragocene bodove u trci za titulom, a taj detalj verovatno pamti još jedan akter meča na stadionu „Čika Dača“. Tog maja 2013. Aleksandar Mitrović je i dalje bio tinejdžer, uticajan u napadu Parnog valjka, na kraju sezone ovečan peharom, a pomenuta replika između članova stručnog štaba odgovara i aktulenom trenutku reprezentacije Srbije.

Dobronamerno je reagovao Varga, a i sve češće se mogu čuti saveti Mitrogolu i njegovom saigraču Sergeju Milinković Saviću, zarad njihovog i boljeg statusa selekcije. Posmatrano sa strane, čisto fudbaski, u korist državnog tima, dvojica oslonaca se nisu proslavila u Nemačkoj, ostavljajući utisak da im je sezona provedena „u pustinji“ oduzela deo fudbalske moći. Ono gde su ranije bili uticajni kao da se izgubili tokom boravka u Rijadu, igranja fudbala u ligi skromnijeg intenziteta i manjihh zahteva nego onih odakle su došli.

Nisu jedini. Njihov saigrač Ruben Naveš nije baš blistao tokom grupne faze, Kristijano Ronaldo se takođe mučio u dresu Portugala, Marcelo Brozović bio daleko ispod nekadašnjeg nivoa sa Hrvatskom, Janik Fereira Karasko je tek epizodista u selekciji Belgije, Holanđanin Žoržinjo Vajnaldum ni izbliza nije fudbaler kakav je bio u Liverpulu, Emerik Laport sa Španijom nije primio gol, ali je pitanje koliko je bio izložen napadima proitvnika... Jedino je Engolo Kante pokazao da za njega ne važi promena sredine, ali Francuz predstaljva izuzetak koji potvrđuje pravilo da fudbaleri iz saudijske lige ne prave razliku otkako je počeo EURO.

Na našu žalost, nisu to bili ni Aleksandar Mitrović, ni Sergej Milinković Savić. Traže se, lutaju, nekad taman zaliči da bi mogli da se podignu, ali na energetskom planu nisu kao pre. Onda se to odražava i na fudbalske detalje i nije slučajno što rekorder po broju golova za našu reprezentaciju nije bio precizan nijednom, niti što je SMS onako reagovao u kontri Slovenije okončanoj pogotkom Žana Karničnika, pa i maltene dobacio loptu Šmajhelu u nadoknadi presudnog duela sa Danskom.

Ovde ne zadiremo u njihov džep. Naravno da bi trebalo da zarade još više nego što imaju. Svakakvi fudbalski marginalci su napunuili novčanike, a da i ne znaju kako, i sa te strane razumemo naše momke u potpunosti što neće da gledaju nesklad između učinka na terenu i brojeva na bankovnom računu, a znaju da su od mnogih bolji. Shvatamo da postoji i ego da kad mnogi hrle na Arabijsko poluostrvo i oni budu tamo. Dodajte na to šansu da za godinu, dve ili tri osiguraju naslednicima bezbrižan život....

Od najlepšeg fudbala na svetu do dekadencije na Euru

I onda – zapeta. To „ali“, detalj koji nas sve pomalo, a verujemo i njih, muči. Znamo da su i te kako sposobni da igraju snažnije takmičenje od saudijskog, da Liga šamipiona Azije ne može da se meri sa čedom UEFA i znamo, sigurni smo, ma, ne može nas niko ubediti u suprotno, da imaju kvalitet da budu u timovima za to takmičenje. Imaju i godina da biraju: Mitroviću će u septembru napiniti tek 30, Sergej ima 29 i povratak na Stari kontinent bi im pogodovao. Naposletku, doneo korist reprezenataciji kakva je izostala u Nemačkoj.

Da se ne naljute ostali, ali hajde da budemo objektivni: ne možemo tražiti od Andrije Živkovića, Filipa Mladenovića ili Mijata Gaćinovića da menjaju sredinu ili biraju gde će igrati, jer ko dođe u Grčku teško iz nje odlazi u jaču ligu. Teško je pretpostaviti kakav je naredni korak Ivana Ilića i Lazara Samardžića, jer im je svakako potreban iskorak, ali Mitar i SMS baš mogu da biraju.

Da ostanu u Rijadu, ali rizikuju da ih selektor zove, pa ostavi na klupi ili menja, kao Rašović Pauljevića i kao što se u slučaju SMS-a i dešavalo u Nemačkoj sve dok jednog dana ne stigne na njihovu adresu poziv. Kao što nije ni Geret Sautgejt pozvao Džordana Hendersona, iako je ovaj zimus napustio „pesak“ i vratio se u Evropu, ali je igranje u Saudijskoj Arabiji ostavilo traga i nije ni ušao na spisak za EURO.

Ili da se vrate tamo gde se igra fudbal visokog intenziteta, pa da ih opet gledamo u izdanjima kakvom smo navikli. Znamo da mogu.