Mile Svilar i Srbija: Hoće li biti ruke pomirenja, da još jednom pokušaju?

Romina epizoda u Ligi Evrope završila se eliminacijom u polufinalu od svemoćnog Bajera koji je po ko zna koji put u sezoni pobegao sa giljotine i golom u dubokoj nadoknadi izbegao poraz čime je oboren Benfikin rekord i nastavljen čudenan niz uspeha.

Gol Josipa Stanišića sedmom minutu dodatog vremena poslužio je šampionu Nemačke da se i dalje nada ostvarenju vanvremenskog uspeha i kompletnu sezonu završi bez crvenog kvadratića na spisku odigranih utakmica, Romina eliminacija se naslutila posle autogola Đanluke Manćinija koji je došao kao posledica loše procene Mileta Svilara. Srpski golman nije dobro ispratio korner Aleksa Grimalda što je dovelo do cele zbrke i ubrzo pogotka za Leverkuzen.

Uprkos kiksu, Svilar je od Olimpika zaslužio aplauze. Dok ga je Rui Patrisio tešio, Romini navijači bili su zahvalni. Nisu zaboravili da je do tog momenta njihova “jedinica“ imala neverovatnih DESET intervencija čime je zakuvao nadu u preokret i eventualni prolaz. Posle poraza na BajerAreni (0:2) dva pogotka Leandra Paredesa sa kreča i Svilarove čarolije na golu pogurale su Vučicu napred i sve do tog 82. minuta karte su bile otvorene za oba kluba. Najviše zahvaljujući momku rođenom u Antverpu.

Kritička italijanska štampa je mahom iznosila zaključke da Svilar nije kriv. Rimski Korijere delo Sport i Mesađero dali su mu ocenu “8“ na skali do deset, milanska Gazeta delo Sport je upisala “6“ s tim da u zaključku stoji da je “zaslužio osmicu, zbog svega što je uradio do 82. minuta“, dok mu je istu ocenu dao i Korijere dela Sera. Najstroži su bili autori Republike, koji su mu dali “5“, dok su ga Tempo i navijački sajt Romanista ocenili sa “6,5“.

Ocene jesu bile šarene, ali za trenera Danijelea de Rosija Mile Svilar jedan je od junaka.

“Da sada razgovaram sa Svilarom, mogao bih samo da mu zahvalim. Istina je da smo odigrali dobru utakmicu, ali isto tako je tačno i da su oni imali mnogo šuteva u okvir gola i on je svaki put bio više nego spreman. Ne samo protv Bajera, već i u mnogim drugim utakmicama“, rekao je De Rosi i dodao:

“Tako da bih mu i ovako samo zahvalio, kao i celoj ekipi. Igrali smo protiv snažnog protivnika i ponekad treba prepoznati tehničke, taktičke i fizičke kvalitete rivala“.

Otkako se nekadašnji vezista, kapiten i dete Rome vratio na Olimpiko, sada kao šef stručnog štaba umesto Žozea Murinja, Mile Svilar doživeo je značajan uspon u karijeri te postao standardni čuvar mreže umesto Ruija Patrisija koji je kod Žozea Murinja bio gotovo nezamenjiv u Seriji A. Čak je i Posebni mnoge iznenadio kada je u svojoj, ispostaviće se kasnije, poslednjoj utakmici na klupi Vučice svrstao Svilara u startnih jedanaest na gostovanju Milanu. Možda je Portugalac želeo da elementom iznenađenja nadmudri Rosonere koji su slavili na San Siru rezultatom 3:1, mada je Srbin i tada ostavio dobar utisak.

Sve se po njega okrenulo nabolje sa promenom na klupi i dolaskom De Rosija. Od 18. februara i pobede na gostovanju Frozinoneu (3:0) Svilar postaje neprikosnovena “jedinica“ i De Rosijev čovek od poverenja.

Dok poverenje italijanskog stručnjaka počelo sve više da jača, istovremeno se desilo sve kontra na relaciji sa Srbijom. Mile Svilar je doneo odluku da se više ne odaziva na pozive reprezentacije pošto je želeo da promeni opremu i zaigra za Belgiju, zemlju u kojoj je rođen. Svilar je od selektora Dragana Stojkovića Piksija uredno dobio poziv, on se nije pojavio na pripremama i to je označilo kraj njegove veze sa Srbijom.

“Bili smo obavešteni od direktora Rome da Svilar ne želi da brani za Srbiju, mada ne znam ni kada je to branio... To je njegova odluka, tu nismo ništa izgubili. Nema tu neke velike priče, neće biti pozivan. Koji su njegovi razlozi, u to ne ulazim, pustimo momka da ima svoju karijeru“, izjavio je selektor u Staroj Pazovi pred prijateljske mečeve sa Rusijom i Kiprom, pa dodao:

“Ne brinem nešto previše zbog Svilara, prezadovoljni smo onim što imamo na golu. Vanja, Rajković i Petrović su golmani visoke klase. Imamo i golmana Partizana koji pruža odlične partije i prošle i ove sezonr. Imamo i Ilića (iz TSC-a, prim.aut.). Zato ćemo Svilaru izaći u susret i nećemo ga zvati više“.

Od tog 18. marta i Piksijevog govora desile su dve bitne stvari... Svilar nije dobio zeleno svetlo od Fife da promeni reprezentaciju, zato što je već jednom to učinio kada je posle angažmana u svim mlađim kategorijama Belgije odlučio da zaigra za A tim Srbije, tako da mu propisi nisu dozvoljavali da to uradi ponovo. Sin nekadašnjeg golmana Ratka Svilara takođe je postao standardan na golu Rome i, kao što De Rosi reče, zaslužan je za dobre rezultate tima u prethodno vreme, zbog čega još tinja nada za prolaz u Ligu šampiona jer je na istom broju bodova sa petoplasiranom Atalantom (60) i u nedelju igraju verovatno odlučujući meč za to peto mesto.

To su ipak detalji koji ne treba da budu zanemareni. Istina, Srbija ima već trojicu kvalitetnih golmana u Vanji Milinković Saviću, Predragu Rajkoviću i Đorđu Petroviću, kao rešenja se nameću i mladi Veljko Ilić iz TSC i Aleksandar Jovanović iz Partizana, ali... Da li to znači da vrata treba da ostanu zatvorena za Svilara?

Još je bolje pitanje da li postoji šansa za pomirenje, da se još jednom pokuša? Odgovor je verovatno jednostavan, ali tema je kompleksna.

Samo ljudi unutar reprezentacije znaju šta se tačno dogodilo između Svilara i Stojkovića, odnosno zbog čega je odnos 'pukao' i da li je isti popravljiv ili ne. Ono što može da se pretpostavi jeste da je Svilar radikalno presekao veze sa Srbijom verovatno iz razloga što posle debija protiv Katara nije odigrao nijedan meč dve i po godine.

Susret sa Katarom je bio 1. septembra 2021, Svilar je “zbogom“ Srbiji rekao 9. marta ove godine, pred objavu Piksijevog spiska. Razloge zašto nije stao na gol Orlova treba tražiti kroz činjenice da u Benfiki, kasnije i Romi nije mnogo branio. Svega 12 utakmica u lisabonskom klubu, plus još 16 nastupa u dresu rimskog sastava. Takođe, ispred sebe je već imao Vanju i Rajkovića koji su od ranije već bili ispred njega u hijerarhiji, dok se u međuvremenu pojavio i Petrović koji je preuzeo mesto od Roberta Sančeza u Čelsiju. Ma koliko loš bio, Čelsi je Čelsi, a Premijer liga je ipak najbolja na svetu i tu nema spora.

Možda je Svilarova odluka došla kao posledica frustracije zbog manjka prostora da se pokaže i u reprezentaciji, a opet možda je posredi nešto skroz drugo. Ako je u pitanju ovo prvo, može da se podvede i kao čak ishitrena reakcija mladog lava, željnog dokazivanja. S obzirom da je tada tek počeo da hvata nekakav zalet u karijeri pod De Rosijem, verovatno je smatrao da bi mu promena reprezentacije donela i neku promenu nabolje u karijeri. Ali, to zna samo on...

Dragan Stojković je u svom obraćanju po pitanju Svilara rekao da “ne zna kada je to branio“ za Srbiju, što je suštinski bio samo njegov izbor. Istakao je i da ga “više neće zvati“ što je njegovo puno pravo i Svilar je verovatno sa Srbijom završio dok je Piksi selektor. A, šta kada jednog dana on ode sa klupe? Da li bi njegov naslednik trebalo da se vodi istim kriterijumom i ne poziva više momka koji trenutno ostavlja utisak nekog ko hvata odličan zalet u karijeri i ima potencijal da postane jedan od najboljih golmana Evrope?

Nije ništa zapisano u kamenu, ali ne treba biti ni isključiv. Aleksandra Pavlovića i Stefana Bajčetića smo nažalost izgubili, Lazara Samardžića smo uspeli da dobijemo, Luisa Zečevića Džona i Edvarda Ibrovića Flečera testiramo u kadetskoj reprezentaciji... Ima još momaka sa srpskim korenima rođenih po belom svetu, a kako smo ipak mala zemlja i fudbal nam je objektivno takav kakav jeste, nemamo baš mogućnost da se bilo koga tek tako odričemo.

Istina, golmana imamo 'za izvoz' trenutno, ali ni to ne treba da bude razlog da Mile Svilar ne ostane na radaru. Uz pitanje da li je pomirenje moguće, treba naravno uzeti u obzir i to da li bi Svilar bio raspoložen da jednog dana ponovo bude deo Srbije?

Svakako, ne treba niko da se inati. Prošlost je tu da bismo sećali, sadašnjost i budućnost su stvari na koje možemo da utičemo...