Miljan Krpić: Vidić idol, za poziv sam saznao u kolima

U Mađarskoj šampion, ali reprezentativac – u Srbiji. Srećom, jer nije tajna da je selektor Marko Rosi pokušavao da ubedi Miljana Krpića da promeni fudbalsko državljanstvo i zaigra za severne nam komšije. Međutim, posle povrede Strahinje Pavlovića 23-godišnji štoper Đera dobio je i poziv Veljka Paunovića i cela ta priča sada je završena…
“Bio sam u kolima, putovao sam iz Mađarske ka Srbiji. Išao sam kući na odmor i stvarno nisam očekivao poziv. Pozvao me je sekretar i tako sam saznao. Bio sam presrećan. Ostvarenje sna… I to stvarno mislim. Prvo sam pozvao porodicu, ujake, mamu i tatu. Bilo je i suza, naravno, suza radosnica“, premotava film Krpić u intervjuu za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

Svestan da je ovo samo prvi korak, jer tek treba da Paunoviću pokaže koliko može. I ne samo Paunoviću, već celoj zemlji, jer samo su pasionirani ljubitelji domaćeg fudbala mogli da ga zapaze kada je počinjao karijeru u TSC-u i posle Voždovcu.
“U Topoli mi je bila prva seniorska godina. Žarko Lazetić je bio trener, završili smo sezonu na drugom mestu i od njega sam mnogo naučio o tome kako profesionalac treba da se ponaša na terenu i van njega. Izdvojio bih i Borbalaža, koji mi je dao šansu u Đeru i sa kojim smo osvojili titulu. Od trenera sam uvek slušao da moraš da daš maksimum i da radiš više od drugih ako želiš da uspeš. I sam se vodim time da se bez individualnog rada teško dolazi do uspeha“.

Pomenuti Borbalaž ga je u Đeru naučio i – kako se igra na mestu štopera. Jer Krpić je u Đer otišao kao zadnji vezni, a u Srbiju se vraća kao centralni bek.
“Mnogo mi znači što sam igrao zadnjeg veznog. Sada mi je kao štoperu lakše kada treba da igramo sa loptom. Imam još dosta stvari koje želim i moram da popravim, pre svega u odbrani, u skoku i proceni lopte“.

Kada je upitan za fudbalskog idola iz detinjstva dileme nije bilo.
“Nemanja Vidić”, odgovara Krpić kao iz topa.

Na okupljanje reprezentacije došao je ovenčan šampionskom titulom sa Đerom, a rekosmo već da su mu Mađari nudili da zaigra za tamođnji državni tim.
“Razgovarao sam sa Rosijem, bilo je priče da bih mogao da dobijem poziv. Moja želja je uvek bila da igram za Srbiju, za svoju zemlju. Verovao sam da će u nekom trenutku stići poziv Srbije. Mislim da sam sada na mestu na kojem želim da budem“.

Uostalom, ni mađarski mu još nije savršen, iako ga kao kapitena Đera, šaljivo dodaje, često zovu da daje izjave posle neuspeha.
“Otkako sam postao kapiten, stekao sam više iskustva i postao zreliji. Imam veliku obavezu prema ekipi. Kad se izgubi, naravno da će zvati kapitena da priča. Meni to ne pada teško. Pokušavam i na mađarskom, ali je jezik stvarno težak. Bolje mi ide na engleskom, uz prevodioca“, smeje se Krpić.