Milojević igra četvrtfinale Lige šampiona: Ima li plan da uhapsi najraspucanijeg napadača na svetu?

Pravio je čuda Vladan Milojević sa Crvenom zvezdom u Evropi, a miriše da će istim stopama krenuti i u Aziji.

Pedantni stručnjak danas nailazi na možda i najveći izazov otkako je zimus seo na klupu saudijskog Al Ahlija. Uopšte, jedan od većih u karijeri. U četvrtfinalu Lige šampiona Azije ga čeka Al Nasr. Rival iz prvenstva. Ozbiljan tim sa jednim potpuno „ludim“ igračem za kojeg su čuli samo ljubitelji klađenja.

I odmah da kažemo: Al Nasr je favorit u ovom duelu. Bolji su, jači su i mnogo bogatiji.

A najbolji savet bi im bio da što pre zaborave da su se bolji, jači i bogatiji, jer su se takvi u Evropi često loše provodili kada bi naleteli na Vladana Milojevića i ostali zaključani u kavezima njegovih taktičkih zamisli. Sparta, Krasnodar, Salcburg, Kopenhagen i Jang Bojs vrlo dobro znaju kako je to. Ni Arsen Venger u Londonu nije otključao šifru. Da i ne govorimo o Pavkovdanu na Marakani kada su nokautirani budući prvak Evrope i Jirgen Klop sa osmehom neverice. 

Milojevićev današnji saudijski derbi u četvrtfinalu Lige šampiona Azije je zapravo polufinalni derbi islamskog fudbala na kontinentu. Takmičenje u Ligi šampiona Azije je koncipirano tako da jednu polovinu kostura čine klubovi iz muslimanskih zemalja (Saudijska Arabija, Katar, UAE, Iran i Uzbekistan su najveće sile), dok drugi deo kostura čine klubovi sa Dalekog istoka plus Australijanci. I onda se pobednici sastaju u finalu.

Takmičenje u delu „islamskog“ kostura je došlo do četvrtfinala dok se zbog krize sa koronom još ne zna kada će se nastaviti takmičenje u drugom delu gde su favoriti japanski, južnokorejski i australijski klubovi pošto su Kinezi odustali.

Saudijski klubovi su poslednjih godina preuzeli primat u tom islamskom delu fudbalske Azije. Pre tri godine je krenula prava mala revolucija u saudijskom društvu kada je sve poluge vlasti preuzeo ambiciozni princ prestolonaslednik Mohamed Bin Salman. Saudijska Arabija je započela proces delimičnog otvaranja prema svetu po njegovim naredbama i planovima. To se prenelo i na fudbal. Nekadašnji ministar sporta i prinčev blizak prijatelj Šeik Turki (današnji vlasnik Almerije) veliki je zaljubljenik u fudbal i lako je nagovorio Bin Salmana na modernizaciju ovog sporta u Kraljevini. Limit stranaca je od 2017. godine sa četvorice podignut na osmoricu. Klubovi su počeli da dovode kvalitetne strance, a od 10 najvećih transfera u istoriji saudijskog fudbala, čak osam je napravljeno u poslednje dve godine.

Da bismo imali jasniju sliku o saudijskom fudbalu, moramo da se podsetimo „ko je ko“.

Tamo postoji hijerarhija. Al Hilal iz prestonice Rijada je najpopularniji, najmoćniji i najbogatiji klub u državi. Za njih navija i kraljevska kuća Sauda. Budžet im je preko 60.000.000 evra i prošle sezone su osvojili Ligu šampiona da bi ove ispali na neverovatan način jer zbog korone nisu imali 13 zdravih igrača za utakmicu i diskvalifikovani su.

Posle Al Hilala dolazi Al Itihad iz rivalskog grada Džede koji je po svemu drugi. Januara prošle godine su odradili prelazni rok potrošivši 30.000.000 evra za nekoliko dana. Naprimer, Aleksandru Prijoviću su dali ugovor sa 5.000.000 evra po sezoni i masnim bonusima, a prethodnih devet meseci su ga pustili da se odmara u Evropi i traži novi klub dok su ga oni plaćali. I nisu se plasirali u Ligu šampiona za ovu sezonu!

Posle dva najveća kluba iz Rijda i Džede slede njihovi gradski, a današnji rivali, Al Nasr i Al Ahli. Al Nasr je iz Rijada, Al Ahli iz Džede. U senci su gradskih rivala, ali i oni imaju trofeje, uspehe, novac i zvučna imena.

Al Nasr je po trofejima prvaka države čak drugi i ispred Al Itihada, dok je Al Ahli najtrofejniji u cenjenom i za lokalne prilike neobično važnom Kupu kralja sa 13 trofeja.

JURIŠ U ISTORIJU

Ni Al Nasr, ni Ahli nikada nisu bili šampioni Azije, pa je ovo jedna od boljih prilika da se dokopaju te slave. Al Nasr je jednom dogurao do finala (1995), Al Ahli dva puta (1986. i 2012). Ovo je lepa šansa da makar opet dođu do finala jer drugi polufinalni par čine iranski Persepolis i uzbekistanski Pahtakor koji svakako nisu neke nesavladive prepreke.

Al Nasr sa klupe predvodi portugalski stručnjak Rui Vitorija koji je sa Benfikom osvojio tri titule za tri i po sezone na klupi. Nekada su im treneri bili legendarni Dragoslav Šekularac, ali i skromnija imena poput Milana Živadinovića i Ljubiše Tumbakovića.

Uoči pretprošle sezone su potrošili 48.850.000 evra na pojačanja poput Ahmeda Muse (Lester), Žulijana (Fenerbahče), Amrabata (Votford), Petrosa (Sao Paulo), nekih manje zvučnih imena i Hamdale koji je za 6.000.000 evra došao iz Katara. I postao jedan od najboljih transfera u istoriji azijskog fudbala. Ali o njemu ćemo malo kasnije...

Odmah su u toj sezoni osvojili titulu prvaka države. Ulaganja i dolazak Vitorije su se isplatili. Pomenuti Hamdala je te sezone dao 49 golova na 34 meča. Da, dobro ste pročitali. Nismo permutovali brojke. U prvenstvu je dao 34 gola na 26 utakmica. Posle titule nisu ništa menjali već su u tim samo dodali jednog od najboljih saudijskih fudbalera Abdulfataha Adama čiji transfer je iznosio 5.200.000 evra i želeli su ga svi veliki tamošnji klubovi.

Ipak, pored strašnog Al Hilala sa Đovinkom i Gomisom nisu mogli da odbrane titulu i završili su osam bodova iza. Ali i 14 bodova ispred Milojevićevog Al Ahlija koji je bio trećeplasiran na kraju nedvano zavšene sezone.

Eto zašto je Al Nasr favorit.

LOV NA OZILA

Ovog leta je klub iz Rijada potpuno poludeo na fudbalskoj pijaci i odrešio kesu da dovede superzvezdu. Bacili su u senku sve ostale saudijske klubove. Dovoljno je reći da su Mesutu Ozilu nudili faraonsku platu od 18.000.000 evra godišnje. Atalanti su nudili 15.000.000 evra za Papua Gomeza, a njemu dvogodišnji ugovor vredan 15.000.000 evra. Obojica su ih odbili. Na kraju se Al Nasr „zadovoljio“ Gonzalom „Pitijem“ Martinezom, argentinskim napadačem koji je pre dve godine bio najbolji igrač Galjardovog River Plejta i rešavao velike utakmice u Južnoj Americi. Platili su ga američkoj Atlanti čak 18.000.000 dolara (16.360.000 evra) što je drugi najveći transfer u istoriji saudijskog fudbala. A pre desetak dana su upravo iz Al Ahlija kupili najboljeg saudijskog fudbalera u ovom trenutku, krilnog napadača Abdulfataha Asirija.

I pored Rui Vitorije na klupi, pomenutog Pitija Martineza, najboljih saudijskih igrača, bivšeg brazilskog reprezentativca Žulijana, nekadašnjeg Galatinog štopera Majkona i ostalih, najveća snaga Al Nasra leži u nezaustavljivom marokanskom napadaču Abdelrazeku Hamdali.

Pročitali ste malopre kakve je brojke imao u debitanatskoj sezoni. U istom stilu je nastavio i u narednoj. Dao je 42 gola na 27 utakmica, a rešeta i na početku ove sezone. Otkako je u avgustu počela sezona, Hamdala je dao 15 golova na 10 utakmica u svim takmičenjima. Bio je strelac u svakoj! Postigao je dve trećine golova Al Nasra. Ukupno, na 81 utakmici u dresu kluba iz Rijada je dao 106 golova! U ovom trenutku nema raspucanijeg napadača na planeti... Daje ih kako stigne.

Pomenuli smo da ga je Al Nasr doveo iz Al Rajana za „samo“ 6.000.000 evra. Ali gde god je igrao, davao je golove. U Kataru 57 na 65 utakmica. U Kini 26 na 39. A bio je i u Evropi. Jednu sezonu kao mlad igrač je proveo u norveškom Alesundu za koji je dao 15 golova na 27 mečeva. Ukupno je u internacionalnoj karijeri za sedam godina dao 198 golova na 205 utakmica! Lude su to brojke...

Pre tri meseca je potpisao novi trogodišnji ugovor sa Al Nasrom koji mu je duplirao platu i sada zarađuje 6.000.000 evra neto po sezoni. Primera radi, Nemanja Matić u Mančester Junajtedu zarađuje nešto više oko 6.500.000 evra godišnje bruto što je na neto nivou skoro duplo manje.U italijanskoj Seriji A su uoči početka prošle sezone samo trojica igrača van Juventusa imali 6.000.000 evra neto godišnje ili više od toga. Eto kakav je to ugovor...

HAMDALA OD ZLATA

Ali Hamdala vredi Al Nasru svaki dinar. Uostalom, njegov gol im je doneo i prolaz u ovo četvrtfinale. Nema tog kluba koji bi sada mogao da ga odvede iz Rijada. Klub bi ga platio suvim zlatom da ga zadrži. A i Hamdala se trudi da negde vrati ono što mu je sudbina dala. U martu je obelodanio da će sponzorisati 1.000 marokanskih porodica koje su teško pogođene finansijskom krizom zbog korona virusa i da će brinuti o njima dok ne stanu na noge. Kapa dole.

Upravo će taj „ludi“ Marokanac danas biti najveća pretnja za Milojevićev Al Ahli. Od dolaska Srbina na klupu Al Ahlija, dva kluba se nikada nisu susrela. Ipak, nema sumnje da su pedantni stručnjak i njegova desna ruka Milan Kosanović prostudirali Al Nasr i Hamdalu do najsitnijih detalja. Njihova metodičnost, posvećenost i perfekcionizam su dobro poznati iz mandata u Crvenoj zvezdi. Uspevao je Milojević da zaustavi i svetske zvezde poput Salaha, Manea i Firmina, pa je sigurno spremio neku zamku i za „besnog“ Hamdalu.

Al Ahli je plasmanom u četvrtfinale već napravio veliki uspeh jer realno nisu bili u krugu favorita. Al Ahli je pretprošle sezone imao glamurozan prelazni rok kada su potrošili preko 40.000.000 evra na Đaninija (Santos Laguna), povremenog brazilskog reprezentativca Žozefa (Fenerbahče), Stančijua (Sparta), Santosa (Valensija), Baezu (Kolo Kolo) i Dijasa (San Lorenco). Niko od tih igrača danas više nije u Milojevićevom timu. Prva zvezda ekipa je Al Ahlijeva verzija Hamdale – najbolji sirijski fudbaler Omar Al Soma. On je živa legenda kluba. Za prethodnih šest sezona je dao 167 golova na 186 utakmica i tri puta bio najbolji strelac lige. Sa 27 golova na 22 meča je praktično sam doneo Al Ahliju poslednju titulu prvaka države 2016. godine. U prošloj sezoni je dao 18 na 22 meča. Dobro je počeo i ovu: sedam na 10. Poslednji je dao u osmini finala protiv Al Šababa.

Poput Hamdale i on voli humanitarni rad, pa je tako nedavno platio sva dugovanja i zaostale plate igračima sirijskog Al Futaha u kojem je ponikao. Može mu se jer u Al Ahliju zarađuje 3.000.000 dolara godišnje.

Pored Al Some, Al Ahli mnogo očekuje i od Marka Marina koji je neposredno pre Milojevića zimus došao u klub. On je jedino kupljeno pojačanje Al Ahlija u ovoj godini. Zvezdi je plaćen 2.250.000 evra i od dolaska u klub je zabeležio po dva gola i asistencije na 15 mečeva. Al Ahli u Milojevićevoj eri nije kupio nijedno ozbiljno pojačanje osim nedavnog besplatnog transfera Ljubomira Fejsa iz Benfike. Ali on nema pravo igranja sutra. Al Ahli je doživeo veliki udarac nedavnim odlaskom Abdulfataha Asirija u redove današnjeg rivala. Pored Al Some i Marina, Milojević od stranaca u timu ima još samo brazilskog levog beka Lukasa Limu koji je nekada igrao za Nant. A sudeći prema nedavnim upozorenjeima Al Some da bi mogao da napusti klub zbog dugovanja, čini se da u Al Ahliju ni plate nisu baš najredovnije. Sve govori da je Al Nasr veliki favorit protiv Al Ahlija.

Uprkos svemu, oni su u četvrtfinalu. Istorija nas je naučila da ekipe Vladana Milojevića nikada ne treba otpisivati... Ume Klark Kent u tim situacijama da se pretvori u Supermena.

LIGA ŠAMPIONA AZIJE - ČETVRTFINALE /JEDAN MEČ/

Sreda

15.40: (1,75) Al Nasr (3,40) Al Ahli (4,70)

19.45: (2,95) Persepolis (2,85) Pahtakor (2,55)

*** kvote su podložne promenama