V. TomkovićMimo svakog reda nešto mu se ne da
Vreme čitanja: 3min | ned. 08.11.26. | 08:47
Od novembra prošle godine do novembra ove uvek je Paunoviću nedostajao neko od nosilaca igre
Ne da se Veljku Paunoviću. Ne uspeva da makar jednom otkako je postao selektor reprezentacije Srbije okupi sve najbolje igrače. Pa da onda vidimo koliko zaista Orlovi mogu pod njegovom dirigentskom palicom.
Taman kada je izgledalo da će se napokon svi skupiti pod zastavom, za poslednje dve utakmice u grupnoj fazi Lige nacija, protiv Nemačke (13. novembar) i Grčke (16. novembar), stigle su vesti da su neizvesni dolasci Strahinje Pavlovića i Alekse Terzića. Štoper Milana je zbog zdravstvenih problema propustio utakmicu u Ligi Evrope, a neće igrati ni protiv Đenove u Seriji A, dok je levi bek preskočio poslednji meč Frozinonea zbog povrede na treningu.
Izabrane vesti
Ukoliko Pavlović zaista bude morao da otkaže dolazak u Staru Pazovu, biće to veliki hendikep za Orlove, jer malo koji igrač u timu nosi sa sobom takvu energiju kao defanzivac Milana, takvo požrtvovanje, želju. A, pored toga, Paunović je namestio igru Srbije na način da Pavlovićevi izlasci s loptom do protivničke polovine postaju ozbiljan adut. Uostalom, gol protiv Holandije u Ajndhovenu je u dobroj meri i zasluga kršnog štopera.
Predstojeće utakmice zaokružiće tačno godinu dana otkako je Paunović seo na klupu reprezentacije Srbije. Najpre u novembru prošle godine kao vršilac dužnosti, za mečeve sa Engleskom i Letonijom, a od marta ove godine je strateg Orlova u punom mandatu. I večito mu je neko falio na okupljanjima.
Tada u novembru u timu nije bilo Dušana Tadića, Aleksandra Mitrovića, niti braće Milinković-Savić. Kada je došao mart i mečevi sa Španijom i Saudijskom Arabijom, nedostajali su Dušan Vlahović, Andrija Živković, Dušan Tadić. Junski termin je bio potpuni fijasko. Za utakmicu sa Zelenortskim ostrvima tu su bili samo Strahinja Pavlović i Andrija Živković. A, za Meksiko ni oni.
Došao je početak Lige nacija i četiri utakmice u 16 dana. Pa, ni tada, kada je takmičenje počelo, Paunović nije mogao da se osloni na sve prvotimce. Zbog povreda su izostali Dušan Vlahović, Nikola Milenković i Aleksandar Mitrović, a na pola puta je iz istog razloga otpao Sergej Milinković-Savić.
I sada kada je makar na papiru trebalo da svi budu tu, kada su pozivi stigli čak i Saši Lukiću i Nemanji Maksimoviću, koji zbog kartona neće moći da igraju protiv Nemačke, stigle su vesti da bi čovek-stena Strahinja Pavlović mogao da ispadne iz stroja.
Tako bi lako moglo da se desi da godinu i kusur mandata Veljko Paunović prođe, a da nijednom na okupu nema sve najbolje snage. Kao u pesmi Miladina Šobića: Mimo svakog reda, nešto mu se ne da...
Srbija nije Nemačka. Jirgen Klop je mogao pre mesec dana da pozove pod zastavu 44 igrača, da četiri utakmice igraju četiri različita tima. Orlovi taj luksuz nemaju. Ionako je opšti stav javnosti da je i ovaj najjači sastav slabiji nego ikad u poslednjih desetak godina. I onda još kada dvojica-trojica ključnih igrača nedostaju, problemi se u startu otvaraju.
Paunoviću ostaje samo nada da će se Pavlovićevo stanje popraviti, da će do petka i utakmice sa Nemačkom moći da zauzme svoje mesto u timu. I da se u međuvremenu niko drugi ne povredi... Jer, ove sad dve utakmice i do marta – nema više. A, u martu bi moglo da počne ono najbitnije, kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
