Minutaža Orlova u Ligi nacija: Šta smo videli od 24 igrača i na koga Paunović može da računa?

Svojevremeno je poznati košarkaški trener Darko Ruso, kada je ga novinar na pres konferenciji upitao - „zašto taj i taj ne igra više“, ljubazno odgovorio: „Izvinite, a da li ste vi bili sa nama na svakom treningu prethodne nedelje? Na večeri, u hotelu, u svlačionici? E pa, tu su razlozi...“

I tu, otprilike, počinje i završava se svaka priča o našem poslu. Dužnost nam je i da pitamo, ali i da znamo, no ne možemo uvek baš sve, jer nismo „unutra“. I zato, da probamo na osnovu minutaže i učinka da sumiramo ovaj mini-ciklus fudbalske reprezentacije Srbije i procenimo kakav bismo spisak od Veljka Paunovića mogli da očekujemo za manje od mesec dana, kada će se Orlovi ponovo okupiti uoči mečeva sa Nemačkom u Beogradu, odnosno Grčkom u Volosu.

Koliko je dobro što je Srbija sinoć odigrala najbolju utakmicu od ove četiri i nju ostavila kao poslednji, ujedno i najjači utisak, toliko bi pogubno bilo da dobra partija u Ajndhovenu zamaskira sve ono loše što je viđeno u prethodna tri duela, kada smo izgledali kao reprezentacija zalutala u „A“ diviziju najmlađeg Uefinog takmičenja. Na kraju krajeva, na bodovnom saldu ipak i dalje stoji - „krompir“.

Najpre, faktografija. Selektor Paunović koristio je, na ova četiri meča, usluge 24 igrača. Nijedan nije počeo sve četiri, ali su njih osmorica natupila na svakoj utakmici: Dušan Tadić, Filip Kostić, Andrija Živković, Strahinja Pavlović, Luka Jović, Nemanja Maksimović, Saša Lukić i Nemanja Gudelj. Najviše minuta na terenu proveo je Strahinja Pavlović – 275, a prate ga Vanja Milinković Savić i Srđan Babić sa po 270, Andrija Živković sa 263, Dušan Tadić sa 262, Saša Lukić sa 250 (preciznu tabelu naći ćete ispod ovog teksta)...

Petar Sukačev i Vasilije Kostov dobili su simbolična po tri minuta plus sudijska nadoknada, a šestoricu igrača, od kojih dvojicu golmana, koje je u nekom trenutku imao na raspolaganju tokom ovog okupljanja, Paunović nije koristio: Filipa Stankovića i Dragana Rosića, te Vanju Dragojevića, Ognjena Mimovića, Jovana Miloševića i Lazara Nikolića.

PROMENA FORMACIJE ZBOG PROBLEMA SA BEKOVIMA

Desnom beku Vojvodine je Paunović učinio možda i kontra uslugu. Najpre ga je uvažio pozivom, a onda, u odgovoru na direktno pitanje o bekovima na pres konferenciji posle Grčke, rekao da još nije dostigao potreban nivo i na kraju ranije pustio kući. Isto je prošao i Jovan Milošević i valjalo bi – opet se vraćamo na Darka Rusa – čuti obrazloženje. Mimovića je povukao naknadno iz mlade reprezentacije, Rosić se priključio, jer se znalo da će Đorđe Petrović napustiti tabor iz privatnih razloga, pa je, uz Filipa Stankovića, Vanja Dragojević jedini koji je sve vreme bio tu, a nije ni kročio na teren.

O golmanima je sve već rečeno. I to u analizama baš na ovim stranicama. Obojica imaju svojih prednosti i mana, Vanjin veliki plus je igra nogom, što baš i nije jača Petrovićeva strana (zvuči kao jeres, ali čak i u njegovoj sjajnoj partiji u Minhenu, falilo nam je to da se lakše oslobađamo presinga), dok je golman Bornmuta sigurniji na bočnim loptama, kako je Milinković Savić primao drugi gol i protiv Grčke u Beogradu i protiv Holandije u Ajndhovenu. U svakom slučaju, pošto Predraga Rajkovića očito nećemo u narednom periodu gledati u Staroj Pazovi, knjiga je sa tri, spala na dva slova, ali na dva sasvim pouzdana aduta.

Vanja Milinković Savić (@MNpress)

Imamo problem sa bekovima. Konstatacija bajata kao jučerašnji hleb. Ali, aktuelizovana nakon ovog reprezentivnog ’prozora’. Selektor je to posredno priznao promenom formacije nakon premijernog meča sa Grčkom i, mada je rekao da bi navijači loše prihvatili sistem sa trojicom štopera u utakmici kod kuće protiv takvog rivala, iako je dobro biti fleksibilan po tom pitanju od protivnika do protivnika, čini se da ovoj generaciji mnogo više leži formcija koju je za sve vreme svog mandata forsirao i prethodni selektor Dragan Stojković.

Kao desni vingbek, sve tri utakmice odigrao je Kosta Nedeljković, na nivou koji, sve skupa, nije baš mogao da nas oduševi. Bilo bi dobro videti i Mimovićeve trenutne mogućnosti i formu, dok je levo, uz dosta oscilacija – interesantno, mnogo bolje ofanzivno, nego defanzivno – igrao Aleksa Terzić, kao i Filip Kostić, koji je jedan od prijatnih utisaka iz ovog ciklusa. Davno je prošao pik karijere, verovatno i on danas žali što kod one šanse u Minhenu nije sekao putanju ka golu i šutirao, ali bio je prililno konstantan i fokusiran i uz malo bolju minutažu u PSV-u, što je uslov svih uslova, mogao bi još da potraje kao reprezentativac. Šta bi sa Sukačevom, jedno je od pitanja za selektora.

VRAĆA SE NIKOLA MILENKOVIĆ

Paunović je na štoperskim pozicijama izmenjao petoricu igrača, plus Nikola Simić, koji je protiv Grčke igrao kao bek, dok na svom prirodnom mestu nije dobio priliku. Vratiće se ovde Nikola Milenković, nadamo se već za sledeće okupljanje, što će nas automatski učiniti višestruko jačim pozadi. Strahinja Pavlović ne samo da je imao najveću minutažu, nego je i ta njegova fluidna uloga sa čestim iznošenjem lopte kroz linije i odlascima napred postala jedan od jačih Paunovićevih pečata u igri Orlova. Dobro je za Srđana Babića što je sinoć popravio utisak iz Ajndhovena, a Strahinja Eraković je nekako ostao nedorečen.

Zanimljivo je da je Nemanja Gudelj najviše vremena na ovim mečevima proveo u poslednjoj liniji. Treba nam on – jedini je naš reprezentativac u španskoj La ligi – a, posle suspenzije zbog žutih kartona za Lukića i Maksimovića, otvoriće se za njega mesto u veznom redu već za sledeći meč protiv Nemačke. Od partije njegovog 15 godina mlađeg prezimenjaka protiv Holandije ne treba sad praviti epopeju, ali jedne oktobarske napuljske noći, pre 24 godine, na sličan način počela je velika karijera Nemanje Vidića. Valja biti strpljiv sa Stefanom, on još ni za Zvezdu nije debitovao u Evropi, ali ovaj debi u nacionalnom dresu obećava.