Miroslav Đukić: Sto godina sam bio u reprezentaciji i nikad nismo imali svoj stil i svoj način igre

Konkretan povod bila je organizacija humanitarne utakmice za pomoć Darku Božoviću i o njoj ćemo nešto kasnije. Ali svaki susret sa Miroslavom Đukićem povod je da seporazgovara o fudbalu. Ovog puta ne toliko o Partizanu koliko o reprezentaciji, jer i sam Đukić je, kao “španski đak“, nekada bio u koži novopečenog selektora Srbije Veljka Paunovića.

Istina, Đukić kod Tomislava Karadžića nije uživao takvu podršku, pa je – kad se otvorila mogućnost da na klupu sedne pokojni Radomir Antić – oteran i pre prve takmičarske utakmice. Zato Đukić sada kaže...
“Paunović je sigurno dobra opcija. Trener je sa izgrađenim stilom, načinom rada, igre. Doneće pozitivne stvari. Ali kao i u svemu – nije on svemoćan, treba mu pomoći, treba da ima podršku iznutra, sa svih strana. Jer ako želimo uspeh treba da zaista budemo jedinstveni. Svakako dižem ruku za Veljka. Zaista je pravo rešenje“, rekao je Đukić novinarima Mozzart Sporta i Sportala.

A na pitanje šta nas je to ograničavalo u prošlosti, bivši šampion Španije i dvostruki finalista Lige šampiona ima više nego zanimljiv odgovor.
“Nismo uspeli da stvorimo stil, igru, bez toga je nemoguće. Kad nemate stil i način... Mi dan danas ne znamo šta smo, kako igramo. Nismo to ni imali, a pobeđivali smo. Ja sam 100 godina u reprezentaciji, prvo kao igrač, pa kao selektor, a sve to vreme ne znamo koji je naš stil. Pobeđivali smo one od kojih smo bili individualno kvalitetniji, kada smo bili više inspirisani. Čim bi naleteli na nekog ozbiljnog protivnika gubili bismo, ispadali. Mi moramo da stvorimo igru. Kroz to dolaze rezultati. Sve drugo je stihija, improvizacija, zavisiš od individiualnog kvaliteta“.

O Partizanu optimistično, ali sa dozom opreza.
“Partizan je trenutno prvi što znači da dobro radi. Na dobrom su putu. Mada ništa još nisu postigli. Treba nastaviti taj rad, kontinuitet stvaranja. Ali Partizan je Partizan. Nema tu samo stvaranja, Partizan traži rezultate. Pa u hodu morate da stvarate. Partizan je veliki klub, dakle nemoguće je da misliš: Stvaramo igrače, treba nam vremena. To je nemoguće kao i u Real Madridu“.

Novog trenera Nenada Stojakovića ne želi još da komentariše.
“Još uvek ga ne poznajemo dovoljno. Videćemo. Treba vremena. Stari trener je napravio mladu ekipu, napravio dobre rezultate, imao je nekoliko neuspeha i bio je smenjen. Nisam unutra, ne znam razloge. Ali Partizan je na prvom mestu što znači, pretpostavljam, da se dobro radi“.

Možda ne idealno, ali svakako mnogo bolje nego u prethodnom periodu, jer od Đukićevog odlaska 2019.  Promenio je čak devetoricu trenera i to samo zato što su se Aleksandar Stanojević i Savo Milošević dva puta vraćali.
“Partizan je ušao u jedan haos.  Koji ne sme da se dozvoli. Neko nije dobro radio. Nemoguće je napraviti boljitak i dobre rezultate kada ima toliko promena. Nemoguće je“.

A, kad već pomenusmo Stanojevića, on se tri puta vraćao na Partizanovu klupu, Đukić je dva puta bio na mestu trenera. Možda i treći put?
“Moja vrata su uvek otvorena. Tu nema problema. Partizan ima trenutno druge aspiracije, druge želje, ali vrata nisu zatvorena, niti ću ih ja zatvaraati. Partizan je moj klub, svetinja, ja sam uvek tu ako zatreba“.

A na klupu Zvezde?
“To je nemoguće“, smeje se Đukić.

Samo dan nakon što su ga doveli u vezu i sa moskovskim Spartakom nakon odlaska Dejana Stankovića.
“Mislim da tu nema ništa. Bilo bi previše dva Srbina u kratkom roku“, opet će šaljivo Miroslav Đukić.