Modrić: Da nisam bio fudbaler, bio bih konobar; zbog Bobana zavoleo Milan, zbog Totija Seriju A

Luka Modrić nije samo stigao u Italiju kao bivši as Real Madrida, on je u Seriji A za samo nekoliko meseci potvrdio ono što svet već dugo zna – da je jedan od najvećih veznih igrača u istoriji fudbala. Od prvog trenutka kada je kročio na San Siro, postao je apsolutno ključni igrač Milana, motor ekipe koji diktira tempo i unosi mirnoću tamo gde vlada najveći pritisak.

Iako je osvojio sve što se može osvojiti, Luka i dalje na terenu deluje kao onaj dečak iz Zadra koji je rano zavoleo bubamaru. Za njega fudbal nije samo posao, on ga i dalje doživljava kao čistu igru, uživajući u svakom pasu i svakom duelu.

Za kraj godine je napravio svojevrsnu ispovest u velikom intervjuu za Korijere dela Sera.
„U Milanu se uvek mora igrati na pobedu, samo na pobedu. Skudeto? Moguće je. Ali put je dug. U fudbalu moraš razmišljati od utakmice do utakmice. Ako počneš da planiraš mesecima unapred, izgubiš se”, kaže Modrić u intervjuu za Korijere dela Seru.

Njegova sadašnjost je duboko ukorenjena u dečačkim snovima:
„Istina je, bio sam milanista zbog heroja mog detinjstva: Zvonimira Bobana, kapitena Hrvatske koji je bio blizu podviga na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine. Za nas je to ipak bilo nešto neverovatno. Mala zemlja, koja je izašla iz razornog rata, predstavila se svetu. Svi smo bili veoma ponosni. Nisam imao ni 13 godina kada mi je tata poklonio Milanovu trenerku”.

Upravo je Milan bio jedini razlog da ne završi karijeru u Madridu:
„Život vas uvek iznenadi. Dese se stvari koje nikada niste verovali da su moguće. Bio sam ubeđen da ću završiti karijeru u Real Madridu, ali... Oduvek sam mislio: ako ikada budem imao drugi klub, to će biti Milan. Ovde sam da pobeđujem.“

Govoreći o mladosti, Modrić je otkrio i jedan zanimljiv detalj.
„Da nisam postao fudbaler, voleo bih da budem konobar. Bio sam prilično dobar u tome i dopadalo mi se. Studirao sam u ugostiteljskoj školi u Boriku. Prvu godinu smo išli na praksu u restoran Marina u Zadru, gde su se održavali svadbeni ručkovi. Dobro sam se snalazio u posluživanju pića, a na hrvatskim svadbama se pije poprilično. Jedino što nisam voleo je pranje sudova.“

Što se tiče idola, pored Bobana, istakao je još jedno slavno ime:
„Idol mi je bio Frančesko Toti. U Seriji A ste imali neverovatne fudbalere. Gledao bih ih i govorio sebi: 'To je fudbal koji želim da igram", rekao je između ostalog legendarni as.

Modrić je biranim rečima govorio o Masimilijanu Alegriju.
„Alegri ima neverovatnu ličnost. Liči malo na Anćelotija: osećajan je, zabavan, voli da se šali. Ali na terenu, kao stručnjak, on je velikan. Razume fudbal kao malo ko. Srećan sam što mi je on danas trener.“

O Karlu Anćelotiju ima samo reči hvale.
„Karlo je broj jedan. Teško je naći reči. Ne samo zbog njegovih kvaliteta na klupi, već zbog toga kakav je čovek. Mnogo puta smo pričali o Milanu dok smo bili u Madridu. I za njega je ovo mesto bilo jedinstveno. Sećam se kada sam ga upoznao, bio sam sam u gradu, pozvao me je na večeru i pričali smo satima o svemu – porodici, životu, fudbalu. On igračima daje tu vrstu bliskosti.“

Posebno poglavlje je bio rad sa neverovatnim Žozeom Murinjom.
„On je 'Special One'. I kao trener i kao osoba. On je bio taj koji me je želeo u Realu, bez njega nikada ne bih stigao tamo. Žao mi je što sam bio sa njim samo jednu sezonu. Od svih njih, on je bio najstrožiji. Video sam ga kako u svlačionici dovodi Kristijana Ronalda do suza, čoveka koji daje sve na terenu, samo zato što jednom nije ispratio protivničkog beka. Murinjo je direktan, ali pošten. Tretirao je Serhija Ramosa i najmlađeg igrača isto. Iskrenost je ključna, a takav je i Maks – kaže ti u lice šta valja, a šta ne”, poručio je neponovljivi Luka Modrić.