MONUMENTALNA ARGENTINA!!! Uzela je Brazilu dušu, ponos i fudbal, nabila mu komplekse

Ovo su vremena grandiozne Argentine, ovo su godine brazilske patnje. Uzeli su im sve. Titule, ponos, dušu... Uzeli su im ono najdraže – fudbal. Nacionalni identitet. Naterali su ih da oni budu ti koji nemoćno gledaju kako se igra fudbal. Da su smeli sebi da to dozvole, aplaudirali bi. Škrgutali su zubima, širili ruke, udarali, provocirali, bunili se... Ali, sudbinu kletu nisu izbegli ni ovaj put.

U jednoj od najboljih utakmica u istoriji najvećeg rivalstva reprezentativnog fudbala, Argentina je pred 85.000 fudbalskih krokodila na krcatom Monumentalu ponizila Brazil. Jer, to nisu obični navijači. To su krokodili željni koliko svog uspeha, toliko patnje na licima onih drugih. Razjapljenih čeljusti su se hranili svakim golom, dobrim potezom, dobijenim duelom... Ništa im nije bilo dovoljno i hteli su da se nikad ne završi. Argentina je nadigrala Brazil, očitala mu surovu lekciju, prebila ga, namagarčila i na kraju pobedila - 4:1.

Noć za ekstazu fudbalskih vernika na Riverovom kultnom zdanju, noć za uživanje cele argentinske nacije, besana noć za svakog Brazilca i praznik za celu fudbalsku planetu. Ovo je već prešlo u nabijanje kompleksa. Imao je Brazil kroz istoriju svakakve fudbalske traume, ali ovo peče kao živa rana. Na koju se svako malo dospe so. Ovo su zlatne godine argentinskog fudbala, slavnije i od onih Maradonihih ili Pasarelinih. I za sve je zaslužan baš Brazil...

Od one noći u finalu Kopa Amerika 2021. kada su Argentinci u finalu tukli Selesao na njegovoj Marakani, skinuli mu krunu i u glavama probili barijeru da nisu gubitnička generacija. Od tada je sve krenulo. Nadovezala se svetska titula u Kataru i posle toga je samo nebo bila granica. Plavo-belo fudbalsko nebo po kojem već evo četiri godine vršlja generacija koju trenira Lionel Skaloni. Vratili su se na Marakanu u ovim kvalifikacijama i naneli Brazilu prvi poraz u istoriji na njegovom terenu otkako se igraju kvalifikacije za svetska prvenstva. Odbranili su kasnije krunu na Kopa Amerika i večeras nastavili da pišu istoriju i nabijaju komplekse ljutom rivalu.

Otkako su pre 100 godina odigrali prvi veliki meč na Kopa Amerika (posle njega nisu hteli da učestvuju na turnirima ako učestvuju ovi drugi), traje najveće rivalstvo u istoriji fudbala prožeto uspesima i serijama sa jedne ili druge strane. Ali, retko kada je jedna generacija maltretrirala drugu kao što to radi ova argentinska brazilskoj. Brazil već skoro pet godina ne zna za pobedu nad Argentinom. Večeras joj je makar zatresao mrežu posle četiri i po godine, ali slaba je to uteha...

Ne može se Brazil hvatati ni za izgovore u sastavu tima. Jeste im zbog povreda i suspenzija falilo mnogo igrača (Alison, Ederson, Militao, Bremer, Gabrijel, Žerson, Bruno Gimaraeš, pa i Nejmar), ali tu su bili Vini, Rafinja, Rodrigo, Markinjos... Silom prilika je na golu bio treći golman Bento, na bekovima Arana i Vesli, uplašeni Murilo uz kapitena Markinjosa u srcu odbrane, tragičar iz prethodnog derbija Žoelinton je počeo uz Andrea u veznom redu, a Mateus Kunja kao špic ispred zvezdanog trilinga iz Reala i Barselone. I za neke od njih je ovo sigurno bio poslednji put da su startovali u žutom dresu. Ne sumnjajte u to. Ovakvo poniženje im u domovini neće biti oprošteno. Verovatno ni selektoru Dorivalu Žunioru. Nikada nije ni bio čovek za ovaj posao.

Sa kakvim samopouzdanjem igra Argentina poslednjih godina, govori i večerašnja postava. Još od letos nema anđela čuvara Di Marije, sada zbog povrede nije bilo ni svevišnjeg Lea Mesija, ali ova grupa saboraca i prijatelja je toliko mentalno porasla da bi sutra mogla da vrati Malvine sa nožem u zubima. Dibu na golu, Romero i Otamendi u paru, Molina i Taljafiko po bokovima, gladijatorski vezni red sa Makalisterom, Encom, Paredesom i generalom De Polom... Godinama je to Skaloni skalpao i sklopio u nepobedivu legiju. U takvom ambijentu i kolektivu čak i luda glava poput Tijaga Almade konačno pokazuje zašto je jedan od najvećih talenata koje je izbacio argentinski fudbal. Za Hulijana Alvareza je odavno sve jasno. Jedan od najboljih napadača sveta i možda taj delić slagalice koji je falio ovoj generaciji ranije da uradi sve ovo što je uradila.

Almada je pre par dana golčinom spasao Argentinu poraza u Montevideu, a večeras je njegov momenat inspiracije spojio Alvareza sa golom. Strašnim pasom je rasporio brazilsku odbranu po sredini, a Pauk kramponima gurnuo loptu ispod golmana. I već u četvrtom minutu je krenula fešta na Monumentalu i slom Brazila...

Argentinci su posle vođstva izvlačili Brazilce napred, terali ih na presing, držali loptu pozadi znajući kakvi su krateri i disbalans između brazilskih linija tima. I već u desetom minutu se monumentalno zdanje treslo od ekstaze. Ono što su Argentinci uradili 2006. u Gelzenkirhenu Srbiji i Crnoj gori je ništa u odnosu na ovu večeras. Tada je Esteban Kambijaso krunisao akciju saigrača koji su prethodno izmenili 25 pasova. Večeras je Enco Fernandez sačekao na drugoj stativi centaršut Moline nakon 33 uzastopna pasa od Dibua do gola. Nesrećni Murilo je samo malo zakačio loptu, taman da je namesti Encu na šut. Sve se treslo...

Brazil je bio u nokdaunu, nije uspevao šansu da stvori, tri pasa da sveže... Vini je imao neke beskorisne driblinge, pokazivao Argentincima koliko je osvojio liga šampiona (?!), Rafinja nestao, Rodrigo se izgubio u čeljustima De Pola i Paredesa... Imao je Selesao šansu da se digne iz nokdauna kada mu je Kuti Romero poklonio gol u 26. minutu. Kao poslednji igrač odbrane se zaneo, poklonio loptu Mateusu Kunji, a ovaj odmah šutnuo dok se Martinez nije namestio i pogodio. I to je bilo sve od Brazila...

Počele su ubrzo i čarke, provokacije, udarci... Sve što Brazilu nije trebalo. A najmanje mu je bio potreban treći gol u 36. minutu. Nikada ne znate ko će se od Skalonijevih pretorijanaca iz veznog reda ubaciti iz drugog plana jer svi to sjajno rade. Ovog puta je to bio Aleksis Makalister. Enco ga je osetio i maestralnim pasom spojio sa golom, a as Liverpula umakao užasnoj odbrani Brazila i ispred nosa Bentu samo produžio loptu u gol.

Usledilo je još malo žutih kartona do odlaska na odmor, a onda još više fudbala posle odmora. Uzalud je bila trostruka izmena Dorivala Žuniora na poluvremenu i ulasci Endrika, Gomeša i Ortiza. Argentina je u drugom delu još više navalila napred željna krvi i totalne propasti rivala. Alvarezov lob je Bento izvukao ispod prečke, šanse su imali i Paredes, Almada, Taljafiko, još jednom Hulijan... Sve to za petnaestak minuta igre u drugom poluvremenu. Zujalo je sa svih strana oko Bentovog gola. Brazil je mogao da doživi katastrofu.

Skalonijeva prva izmena je bio Đulijano Simeone u 68. minutu umesto Almade i samo tri minuta kasnije je postigao debitantski gol u dresu Gaučosa. Toliko zaslužen četvrti Argentine večeras. Uopornost je Đulijanova najveća vrlina i bio je dovoljno uporan i tvrdoglav da sačeka na drugoj stativi loptu koja je prošla kroz peterac i zakuca je pod prečku.

Brazilski debakl je bio pečatiran i ne bi ga promenilo ni da Rafinjin šut nešto kasnije nije zaustavila stativa... Bila je to jedina prava šansa Brazila večeras. Sve posle toga je bila egzibicija raspoloženog domaćina. Orilo se iz 85.000 grla „Ole, ole, ole“ dok su svetski prvaci igrali i dodavali, a utučeni Brazilci pogledima pratili loptu. Nekada je to bio brazilski zatitnik znak, ali došla su vremena u kojima fudbalsku katedru drže Argentinci, a loši đaci nose žute dresove.

Argentina je na najlepši mogući način proslavila plasman na Mundijal i ostavila Brazil da u prašini razmišlja o lažnoj slici veliline u koju je ova generacija sama sebe uramila bez pokrića. Kada se na jesen bude delila Zlatna lopta, setite se i ove noći na Monumentalu...

JUŽNA AMERIKA - 14. KOLO KVALIFIKACIJA

Bolivija - Urugvaj 0:0

Venecuela - Peru 1:0 (1:0)
/Rondon 42 penal/

Čile - Ekvador 0:0

Kolumbija - Paragvaj 2:2 (2:0)
/Dijaz 1, Duran 13 - Alonso 45+4, Ensiso 62/

Argentina - Brazil 4:1 (3:1)
/Alvarez 4, Fernandez 12, Makalister 37, Simeone 71 - Kunja 26/