More života, drugo rođenje, panenka Partizanu i jedan davni san hajdučkoga sina

Skoro dve dekade dečaci u Dalmaciji – a i oni stariji – kada sklope oči jasno vide sliku krcatog Poljuda, karnevalsku atmosferu i feštu na rivi. Bubnjevi tutnje u ušima, želja je samo jedna – titula. Mnogi su dočekali i punoletstvo, ali ne i kakav je osećaj kada si ponosan i radostan krajem maja. A, poslednjih godina, još od kada su se sinovi mora i kamena Splitu vratili sa svetskim srebrom, hajdučki puk snevao je o povratku Ivana Perišića.

Talasi su na splitske hridi prethodnih godina nanosili Marka Livaju, Nikolu Kalinića, Lovru Kalinića, Danijela Subašića. More života je sa pučine izbacilo još jedno dalmatinsko dete na rodnu grudu. Dalmacija je opet u zlatu zasjala, ali i u beloj boji. Vejavica je prekrila krš po kome je Ivan Perišić kao mladić 'terao' loptu i zamišljao sebe unutar splitske školjke, žile kucavice grada.

Hajdučki sin se vratio da dosanja jedan davni san – da obuče dres Majstora sa mora i podari mu (pre)dugo čekani šampionski pehar. Jeste neverovatan doživljaj oblačiti odore Bajerna, Intera, Borusije Dortmund, Totehhema, biti priznat na svetskom nivou, osvojiti Ligu šampiona... Ali, poseban je užitak kada si voljen među svojima, kada im pričiniš zadovoljstvo. Kada si uzor klincima, a oni trče uzduž i popreko po kvartu i uzvikuju tvoje ime.

To nema cenu.

Niti onaj osećaj kada se vraćaš kući, tamo gde si rođen, odakle su ti koreni.

„Ne zaboravi nikad tko si i otkud si. Mi smo ljudi kamena i mora. Ostani čvrst, koji god vali da te nose, jer doći će dan kad će te more života vratiti doma...“

Kuždravi dečkić je posle 17 i po godina tamo gde pripada. Među svojima, gde i pripada. Pozajmica iz Totenhema do kraja sezone je zaključena juče, Ivan Perišić je promovisan i zadužio je 'četvorku', koju mu je prepustio portugalski štoper Francisko Fero. Ugovoren je ugovor na još godinu dana, a plata će mu biti simbolična kao i Nikoli Kaliniću – jedan evro.

Ivan Perišić (©HNK Hajduk Split)

Navijači će do aprila morati da pričekaju, dok proces rehabilitacije ne bude završen – 80 odsto oporavka obavio je u Beogradu i ubrzo će nazad u glavni grad Srbije – i ne bude tip-top spreman. Neće odmah biti od pomoći Mislavu Karoglanu, neće odmah moći da veliki deo tereta sa leđa Marka Livaje prebaci na svoja pleća zbog kidanja ukrštenih ligamenata, ali reč je održao.

„Po titulu ćemo ići, rekao sam ubrzo, neću reći i koje godine. Nećete još dugo čekati moj povratak“, nedavno je rekao Ivan Perišić, koga je po dolasku u Split 'pecnuo' Vadis Ođiđa Ofoe, saigrač iz dana provedenih u Klub Brižu:

„Čuo sam da je obećao Splićanima da će jednoga dana ponovo igrati za Hajduk. To je jedan od njegovih snova. Rekao sam mu: 'Ako budeš previše čekao, možda će prva titula već biti tu'. Zbog toga mora da dođe ove godine“.

Rečeno – ispunjeno. Više se neće čuti 'Ivane, vrime je', nego samo 'vrime je'. Za titulu i ulazak u grupe nekog evropskog takmičenja sa drugim najboljim strelcem u istoriji hrvatske reprezentacije – više puta tresao mrežu samo Mario Mandžukić – i pre toga debi i prvi gol unutar splitske školjke. Kada do njega bude došlo, zasigurno će Poljud biti krcat, jer i pre no što je povratak ozvaničen, debelo iza ponoći se, navodno, širom grada pod Marjanom mogao videti vatromet. Klupska internet prodavnica je pala, a nema nikakve dileme da će dresovi sa brojem 'četiri' ići kao alva.

Prethodne godine Hajduk je prodao 28.400 dresova, što pretvoreno u evre iznosi oko 2.000.000. Na većini su bili isprintani Livaja i 'desetka'. Sada bi to moglo da se promeni, ali i da drugu godinu uzastopce bude premašena brojka od 100.000 članova. Za samo 20 dana ih je već 60.000.

Hari Kejn i Ivan Perišić (©Reuters)

Znaju u Hrvatskoj da kažu: 'A, ludog li grada'. Lud i čudnovat, kao i put Ivana Perišića. Pitanje je kakav bi bio da je materijal koji su radnici bacali sa gradilišta pao nekoliko centimetara bliže njemu. Tada se drugi put rodio, a sedam godina kasnije pojavio na Hajdukovim pripremama.

Iako mu je Zoran Vulić kao golobradom momku ukazao šansu, nikada najbolji strelac Hrvatske na velikim takmičenjima – na Mundijalu u Kataru pretekao Davora Šukera – nije debitovao za seniorski tim. Otišao je u Sošo za tričavih 360.000 evra, a svojevremeno se čovek koji ga je 'bacio u vatru' prisetio anegdote sa priprema.

„Iako je bio klinac, pre ispucavanja lopte pozvao je golmana Balića i rekao mu da gađa njega. E, za takve stvari morate da budete fajter, pogotovo kada ste najmlađi u ekipi. Perišić je uspeo u fudbalu zato što je uvek bio uporan“, poručio je Zoran Vulić i nastavio:

„Hajduk je u posleratnom periodu dao puno velikih igrača, ali usuđujem se da kažem da je Perišić verovatno najkompletniji“.

Možda i najviše zbog temperamenta za koji je kriv i kamenjar u kome je odrastao pokraj Omiša. Na očevoj farmi živine naučio se radu, skromnosti i upornosti. Kroz čitavu karijeru unapređivao je igru, radio na skoku i došao do toga da može da igra sve – od krila, preko špica, pa do beka.

Violina iz drugog reda: Ceo život u senci majstora, a simbol hrvatskih uspeha

Hajdukov doktorat na objavi o Perišiću: Vraćam se tu, tu su luke moga sna (VIDEO)

A, da se podseti kako je sve počelo, koliko je teško doći do vrhunskog nivoa i kako bi sačuvao uspomenu na detinjstvo na nozi je istetovirao koku, koja 'tera' loptu.

„U dogovoru sa njegovim ocem Antom poslao sam ga da skuplja jaja na njihovoj farmi, te mu prekinuo treninge na dva – tri dana. Kada se vratio, rekao je da ne želi da skuplja jaja, nego da postane fudbaler“, pričao je za hrvatske medije Branko Šušnjara, njegov trener iz Omiša.

Što naumi, to i ostvari. Uglavnom. Videli su u Hajduku da je odličan materijal, međutim, ugovor nije dobio i leta 2006. otišao je u Sošo posle samo osam odigranih utakmica u 'bilom' dresu.

„Tražio sam profesionalni ugovor, ali nisu mi ga dali sa objašnjenjem da će to poremetiti odnose sa drugim juniorima. To je razlog zašto sam otišao, ne zameram nikome, izabrao sam drugi, možda i teži put. Otišao sam na probu u Anderleht i Sošo, dvoumio sam se, ali presudio je Alan Perin, trener Sošoa. Poslali su po mene privatni avion, što je meni bio dovoljan znak koliko im značim. Time su me kupili“, govorio je Ivan Perišić.

Vrlo brzo je trener Alan Perin preuzeo Lion, došla je nova garnitura ljudi u klub i Ivan Perišić bio je bez minuta u Francuskoj. Tada je shvatio da u životu nije sve lako, da ne ide uvek baš onako kako zamislimo, te da nepredvidive i neželjene situacije ne moraju uvek da budu loše.

Ivan Perišić u prodoru na JNA (©MN Press)

Zbog jedne takve je očvrsnuo, završio na pozajmici u belgijskom Ruzelaru, gde je 'eksplodirao' i postao lokalni heroj. Spakovao je dva komada Klub Brižu, odmah su mu prišli posle utakmice iz kluba i preselio se na Jan Brejdel stadion. Bio je najbolji strelac Župile Pro lige, proglašen i za igrača godine, a odlične partije pružao je i u međunarodnim takmičenjima.

Briljirao je protiv Partizana. I u Belgiji i u Srbiji. Na Jan Brejdel stadionu: pogodak, kumovanje autogolu Rajka Brežančića – prvobitno pogodak pripisan hrvatskom krilnom nanapadaču – ali i neuspeli pokušaj panenke. U revanšu – gol i asistencija.

„Bio je penal za nas. Trener je odredio kapitena Karl Hufkensa da puca. Došao sam do njega i zamolio ga da mi prepusti. Bio sam posebno motivisan da Partizanu dam još jedan gol, ali nisam imao sreće. Uzeo sam loptu i potkopao je. Znao sam da će golman odabrati stranu, imao sam dobru ideju, ali je lopta otišla malo previsoko. Sećam se da je trener sa klupe vikao: 'Jesi li lud?' Bio je u transu, nastavio je da viče i tokom poluvremena. Došao sam do njega, izvinio se i treneru i saigračima i rekao: ' Ne brinite se ništa, daću im u drugom poluvremenu'. Tako je i bilo“, pričao je Ivan Perišić za belgijske i hrvatske medije:

„Izvinio sam se i golmanu Partizana. Možda su neki mislili da želim da ga ismejem ili ponizim tom panenkom, ali na taj način sam kao mlađi izvodio penale“.

Pred Partizanove navijače ponovo je izašao prolog oktobra u Areni, kada je gledao evroligaški večiti derbi i dobar deo pozdravio ga je aplauzima.

Nakon meča na JNA nije dugo čekao da stigne poziv Slavena Bilića i debituje za reprezentaciju, prošao je kroz Borusiju Dortmund, gde je imao nesuglasice sa Jirgenom Klopom – žuljala ga klupa, imali su konflikte, ali je kasnije bio zahvalan Nemcu što mu je približio moderan fudbal, mnogo ga naučio i uticao na to da postane svestraniji igrač – zatim Volfzburg, milanski Inter – u šampionskoj sezoni jedna od najbitnijih karika – pozajmicu u Bajernu – osvojio Ligu šampiona, igrao i na Marakani u pobedi nad Crvenom zvezdom od 6:0 – i za kraj Totenhem pre povratka u Split.

Ivan Perišić na Marakani (©MN Press)

Poprilično se krčkala priča oko vraćanja u najmilije jato, saletali su ga navijači, čak je i hrvatski teniser Mate Pavić posle osvajanja Vimbldona u paru sa Ljudmilom Kičenok poručio: „Ivane, vrime je“. Uzvratio mu je Ivan Perišić osmehom i aplauzom sa tribina Ol Ingland klaba. U međuvremenu je motoričko čudo doživelo povredu ligamenata kolena, što je možda sve i ubrzalo. Jer, moći će u Hajduku postepeno da se vraća i ima minutažu tačno kolika mu je potrebna, dok je pitanje da li bi u Totenhemu mogao na to da računa. A, praktično iza ćoška je Evropsko prvenstvo u Nemačkoj.

Ivanu Perišiću i Hajduku se konačno ovog januara poklopilo, kao što je nešto ranije Anhelu di Mariji sa Benfikom. Fudbal je odavno industrija, ali tu i tamo još ima romantike. Ali, najčešće kada su igrači zainteresovani da zaiskri.

„Odbio sam mnogo ponuda, bilo ih je“, otkrio je strelac golova u polufinalu i finalu Mundijala u Rusiji.

Kada na prvoj zvaničnoj utakmici bude kročio na travnjak Poljuda, začuće se: „Kad mi dođeš ti...“ Dok će hajdučki puk tokom naredna dva prelazna roka čekati objavu: „Ostajem tu, tu di sunce mi sja“. Jer, iako gazi 35. godinu, kada povreda bude prošlost, ponovo će mnogima biti interesantan.

Do tada će u Splitu, a i šire, uživati u ostvarenju jednog sna i nadati se da će sa Ivanom Perišićem na terenu dosanjati onaj najveći.

A, ko zna, možda u dogledno vreme osvane još neka poruka poput: „Vraćam se tu, to su luke iz mog sna“ ili „Vratit ću se opet Dalmacijo tebi“ ili „Dalmacijo, evo tvoga sina“.