D. NedeljkovićMožda će biti Pikaso, samo da ne uništi Zvezdu kao Atila Beograd
Vreme čitanja: 4min | pet. 23.10.26. | 12:24
Jasno je da je Albert Rijera odlučio da uradi rizičan i zahtevan posao, jer nije slučajno što su veterani ostali bez minuta u dve evropske utakmice
Kako god i kada god se završi mandat Alberta Rijere u Crvenoj zvezdi, ispod neizbežnih statističkih podataka i broja osvojenih trofeja, ostaće negde sakriveno da je pokazao, kolokvijalno rečeno, da poseduje „kohones“. Imao je do sada temperamentni Španac uvek dobru pokrivalicu u pokušajima da izgradi Crvenu zvezdu sa novim identifikacionim brojem, jer je, primera radi, Mirko Ivanić kuburio sa starom povredom. Najbolji igrač Crvene zvezde u ovom veku Aleksandar Katai bio je suspendovan na određeno vreme, Marko Arnautović se mučio sa formom, a Miloš Veljković je otpao zbog strateškog opredeljenja i forsiranja Stefana Gudelja.
Pomenuti kvartet bio je jedan do drugog na klupi za rezervne igrače u remiju protiv Kopenhagena. I ostao je tu, iako je blaga patnja u drugom poluvremenu, posebno u izgradnji napada, sugerisala Albertu Rijeri da su mu potrebne, pre svega, pametne misli kapitena Mirka Ivanića.
Izabrane vesti
Rođeni Majorčanin je sve samo ne loše obavešten čovek. On čak razume srpski, a tokom konferencije za medije govorio je o tome da je atmosfera bila slabija od očekivane, jer su u gradu bili događaji nevezani za fudbal. On savršeno dobro zna gde je došao i da bi mogao da multiplikuje broj neprijatelja ili ljudi opoziciono nastrojenih prema njemu upornim ignorisanjem Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija.
Oni nisu samo kapiteni Crvene zvezde. Oni su godinama bili esencija tog kluba, najzdravije tkivo, barjaktari, režiseri velikih pobeda, ujedinitelji tribina. I to je sve mnogo puta rečeno.
.jpg.webp)
Na njih se gleda kao na jedino muško dete u crnogorskoj porodici. I oni povremeno imaju pravo da budu razmažene legende u slučaju da poštuju pravila igre (jer da ponovimo – laž je da smo svi jednaki, posebno u sportu). Očigledno je da je Rijera, oslobođen emotivnih i istorijskih stega, odlučio da odradi najprljaviji mogući posao i polako priprema teren Crvenoj zvezdi za život bez Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija. On i ne mora da se osvrće na nečiji status zaslužnog građanina. To je posao kluba i navijača.
Možda je u pitanju samo trenutak, ali uzorak od dva evropska meča je ozbiljan pokazatelj. Posebno posle reči Alberta Rijere i Zvezdana Terzića da moraju da gledaju ka junu naredne godine.
I to što je uradio Albert Rijera, bar za sada, mnogo je poštenije od režije Baraka Bahara, kada je pozvao Milana Borjana telefonom i tokom odmora u Parizu mu saopštio da više ne računa na njega. Postoji bonton velikog kluba.
I dalje su Mirko Ivanić i Aleksandar Katai u kadru i sigurni smo da će do kraja sezone u Mozzart Bet Superligi imati veliki uticaj. A posle – teško je reći. Mada imaju šansu da na čist inat, prkos i želju pokažu da je Španac u ozbiljnoj zabludi.
Albert Rijera očigledno nije želeo da odstupi od sebe, niti da se pokriva ćebetom alibija, jer da je pored Kataija i Ivanića dao minute i Arnautoviću, zanatski bi to bilo više nego u redu. Dugoročno – teško.
Međutim, jasno je da će u narednom periodu, posebno posle boda u prva dva kola u Ligi konferencija, Rijera morati da se navikne i na drugačiji status u društvu. Biće onih koji će ga čekati na volej, jer je na putu ubrzavanja neminovnog procesa, možda u nekoj varijanti i zakasnelog. Tu će neke diplomatske veštine Alberta Rijere morati da dođu do izražaja, jer se, temperamentan kakav jeste, povremeno zanese. Igrao se ozbiljan fudbal u Srbiji pre nego što je on došao (i to na nivou Lige šampiona i Lige Evrope), postojao je najpopularniji sport u ovoj zemlji i pre nego što se on rodio... Došao je ovde da implementira nešto drugačije i moderno, ali nije njegova uloga prosvetiteljska. Mada ponavljamo – dobro je što povremeno gine u sopstvenoj ideji.
I što je dobio mogućnost da bude kreativan, bez velikog imperativa i ograničenja u smislu rezultata. Možda će tamo u junu ili septembru naredne godine u očima navijača Crvene zvezde Albert Rijera biti označen kao fudbalski Pikaso. Umetnik koji ih je naterao da na drugačiji način gledaju fudbal, kao što je Pikaso razbio tradicionalnu perspektivu.
Postoji i opravdan strah kod dela navijača, jer ovde veliki i teški projekti izazivaju sumnju i nelagodu. Posebno kada se crtaju stranom i nepoznatom rukom.
Ljudi se stvarno plaše da bi Albert Rijera svojim metodama mogao da uništi Crvenu zvezdu kao najpoznatiji hunski vojskovođa Atila Beograd, Niš i Sremsku Mitrovicu. Na njemu je...