Može li Badžo da postane modernija verzija Sekua Sanoga?

Namera Dejana Stankovića da u prolećnom delu sezone u veznom redu zaigra sa dve "osmice" i jednom "šesticom" trebalo bi da znači da će srpski šampion igrati na sličan način kao što je to činio i u prvom mandatu temperamentnog stratega. Odnosno, sa jednim "osiguračem", kao što je bio njegov miljenik Seku Sanogo, i dvojicom vezista koji bi trebalo da obezbede kontrolu lopte i imaju mnogo veći uticaj na protivničkoj polovini, u smislu kreacije završnih napada.

Koliko je teško zameniti igrača kao što je Sanogo, bilo je jasno od onog trenutka kada je snažni vezista iz Obale Slonovače napustio stadion Rajko Mitić, ali Stanković veruje da u svojim redovima ima igrača koji na terenu može da ima sličan doprinos, možda čak postane i njegova modernija verzija. U pitanju je Mahmudu Badžo (21), koji je zaintrigirao povratnika na klupu crveno-belih svojim fizičkim karakteristikama, pa se Stanković nada da u njemu može da dobije igrača koji je sam u stanju da pokrije veliki prostor na svojoj polovini i obezbedi mirnoću čitavom timu.

Nije Crvena zvezda prošlog leta slučajno dovela Badža iz Dunajske Strede i odlučila da izdvoji 3.500.000 evra za njegovo obeštećenje. Crveno-beli su u njemu videli igrača modernog profila, kakvi se traže u savremenom fudbalu. Ipak, od prvog trenutka je bilo jasno da se radi o nedovoljno izbrušenom kamenu, kojem fali finalna dorada da bi mogao da donese kvalitet ovom timu srpskog šampiona.
"Mi smo tražili takav tip igrača, mlađeg. Dosta je pokretljiv, ima smisla za igru, agresivan je i brz", rekao je Vladan Milojević nakon Badžovog debija protiv TSC-a početkom avgusta.

Ipak, turbulentna jesen i težak raspored uticali su na to da mladi vezista jesenas upiše samo 13 nastupa u Zvezdinom dresu. Nije se Badžo proslavio pod pritiskom protiv Pafosa na Marakani, kada je zaigrao kao direktna zamena za suspendovanog Radeta Krunića, pa je kasnije u Ligi Evrope upisao ukupno 17 minuta u tri nastupa.

Seku Sanogo je pod vođstvom Dejana Stankovića odigrao 85 utakmica u crveno-belom dresu, a u mnogima od njih bio više nego zaslužan za dobre igre svog tima, pravivši posebnu razliku u evropskim mečevima. Zvezdašima, pa i tadašnjem igraču Milana, Radetu Kruniću, u pamćenju je ostao način na koji je raštimovao vezni red Rosonera na San Siru. Silu je demonstrirao i protiv Kluža u Beogradu, kada su protivnici pokušavali da uđu u "tuču", ali su završavali na patosu kao nedorasli protivnici.

Pred Badžom je vreme, a pred njim i Stankovićem mukotrpan rad u procesu stvaranja igrača koji može da postane ono što je crveno-belima neophodno na terenu. Zvezdi fali defanzivni vezista drugačijeg profila od Krunića, kako bi se vezisti iz Foče omogućilo rasterećenije igranje između linija i da fudbalskim kvalitetima i inteligencijom povezuje odbranu i napad. Slične benefite bi mogao da ima i Tomas Hendel, ukoliko bi iza sebe imao defanzivnu sigurnost.

Badžo teško da može da bude novi Sanogo, jer takvi vezni igrači, sa strogom defanzivnom orijentacijom, gotovo da više i ne postoje. Snažni vezista iz Obale Slonovače je beskompromisno ulazio u direktne duele, odvajao "kosti od mesa" i unosio nemir u protivničke redove. Badžo nema tu žustrinu, ali ima sve ono što je neophodno da postane unapređenija verzija Sanoga. Savršenu visinu (185 centimetara), lagan trk, ali i osećaj da sa loptom krene unapred. Često ume i da pretera u prodorima, što će Stanković to morati odmah da mu ograniči, jer će njegova uloga zahtevati brzo oslobađanje i otvaranje akcije. Ozbiljni protivnici svako preterano "carinjenje" lopte vrlo brzo kažnjavaju pravljenjem ubitačnih kontranapada.

Sa teoretske tačke gledišta, Badžo ima sve neophodne atribute da postane ono što bi od njega Dejan Stanković voleo da napravi u dresu Crvene zvezde. Ipak, nedostaje mu još mnogo toga u praksi da bi došao i blizu nivoa Sekua Sanoga, a posebno da bi postao njegova unapređena verzija.