Na Drini Radnički
Vreme čitanja: 8min | ned. 10.11.24. | 09:14
Nišlije, sa Nikolom Drinčićem na klupi, možda su i najlepša priča prvog kruga Mozzart Bet Superlige
Znamo, zvučaće vrlo banalno ovakav uvod u priču, ali kada ovih dana sretnete nekog od članova igračkog kadra ili takozvanog stafa niškog Radničkog, na ono maltene kurtoazno pitanje „Kako je?“, dobijete odgovor koji je sa te adrese, prethodnih godina, bio ređi od pobeda srpskih fudbalskih klubova u evrokupovima poslednjih sezona: „Hej, pa i nije tako loše!“
Govori se puno o Zvezdinoj dominaciji – najčešće u kontekstu da joj je to glavni problem kada se odmeri sa evropskom elitom. Priča se o Partizanovom istorijskom posrnuću i korenitim promenama na čelu kluba - dobro, o večitima se i inače najviše piše. U fokusu je Vojvodinina ovosezonska nesnađenost i čak tri promene trenera. Kragujevački Radnički je hit bio proletos, pa je doživeo antiklimaks protiv Mornara iz Bara. TSC se još traži na domaćoj sceni, ali je komplimente pobrao partijom protiv Lugana. Mladost iz Lučana je fenomen svoje vrste sa tim kontrastom između imena kluba i koncepcije trenutnog tima, nestvarnom količinom sreće, ali i savršenom igrom iza lopte. Novi Pazar sa Ademom Ljajićem je uvek u žiži. Svaka čast OFK Beogradu na pobedničkoj inerciji koju vuče već tri sezone ulazeći iz nižeg u viši rang...
Izabrane vesti
Ali, čini se da nekako ispod radara prolazi možda i najlepša priča prvog kruga Mozzart Bet Superlige Srbije: Radnički iz Niša sa Nikolom Drinčićem na klupi. Radnički koji, i matematički, igra svoju najuspešniju polusezonu u poslednjih pet godina. Kome na tabeli u leđa trenutno gledaju i Vojvodina, i TSC, i Čukarički, i imenjak iz Kragujevca... Koji ove sezone, jedini uz Crvenu zvezdu, ne zna za poraz na domaćem terenu i koji je od 30. avgusta do danas izgubio jedino baš od te Crvene zvezde. Koji igra gotovo revolucionarnim stilom fudbala za ovdašnje prilike. Čija je 23 gola u dosadašnjem toku šampionata postiglo 13 različitih fudbalera, a koji, u eri „lažnih devetki“ i izmišljanja tople vode, na poslednjih nekoliko mečeva do pobeda dolazi igrajući sa dva klasična napadača u isto vreme...
Kada je rukovodstvo kluba na čelu sa Ivicom Tončevom letos povuklo hazarderski potez i na kormilo ekipe dovelo maltene trenera početnika bez UEFA PRO licence, koji je iza sebe imao tek jednu nedovršenu samostalnu sezonu na klupi Zemuna u Srpskoj ligi Beograd, Nikola Drinčić imao je sve preduslove da na svom „vatrenom krštenju“ doživi istinski fijasko. Došao je u klub koji se u prethodne dve sezone grčevito borio i za opstanak izborio tek u foto-finišu i koji u tom periodu iz teške letargije nisu uspeli da izvuku ni iskustvo Tomislava Sivića, ni temperament Nenada Lalatovića, ni lokalna odanost Saše Mrkića, ni energija Nikole Trajkovića, ni vojnička disciplina Slavoljuba Đorđevića.
„Svaka čast kolegi Drinčiću, iako to niko nije očekivao, uradio je za ovo kratko vreme u Radničkom više od svih svojih prethodnika, uključujući i mene“, vrcavo je, u svom stilu, u najavi jučerašnje utakmice istakao harizmatični trener Novog Pazara Tomislav Sivić.
Ekipu u kojoj su ga sačekali starosedeoci već nagomilanog gubitničkog mentaliteta, posle odrađenih priprema, napustila su dvojica najzvučnijih pojedinaca, Jusuf Bamidele i David Petrović, a u vidu pojačanja stigli su fudbaleri od dobrog dela javnosti okarakterisani "autsajderima“. Trivante Stjuart, koliko god da je zvanično bio fudbaler Salernitane, Radivoj Bosić, koliko god da ga je želelo pola Mozzart Bet Superlige, te talentovani golman Strahinja Manojlović – ipak su prošle sezone ispali sa Javorom iz elitnog ranga. Pavle Ivelja se vratio sa pozajmice u kragujevačkom Radničkom u koji je prošle zime poslat kao tek treća opcija u napadu. Đin-Ho Đo je prethodnu sezonu završio sa svega 16 odigranih minuta za Novi Pazar u plej-autu. Dušan Pavlović, od nedavno mladi reprezentativac Srbije, sa Drinčićem je prethodno sarađivao u Zemunu - dakle, u trećoj ligi, a za Iliju Jurukova se verovalo da je slučajno ušao u autobus kada je ekipa krenula kući sa priprema u Bugarskoj. Praktično, jedino zvučno pojačanje bilo je dovođenje Jovana Nišića, nekadašnjeg kapitena Voždovca, internacionalca u Francuskoj i šampiona BiH sa Borcem iz Banjaluke.
Još kada se po prvim pripremnim utakmicama dalo naslutiti kakva je fudbalska filozofija Nikole Drinčića, sa rasporedom u kojem je u prvih pet kola čak četiri meča trebalo da igra sa predstavnicima Srbije u Evropi, znajući za prosečan broj trenerskih smena na Čairu po sezoni, niška čaršija ga je unapred bila otpisala: „Gotov je on već u avgustu, a onda će doći neko ko će morati sve da vraća na fabrička podešavanja“...
A šta to zapravo igra Drinin Radnički? U osnovi, to je neka formacija 4-4-2, koja se tokom meča često transformiše u 3-2-4-1, gde jedan od bekova ulazi u sredinu, insistira se na posedu, na visokom presingu, u igru se po svaku cenu ulazi kroz pas makar i u sopstvenom petercu, a igrači stalno menjaju pozicije, pa smo, tako, primera radi, izvornog štopera Vojnovića u uvodnom delu sezone gledali kao defanzivnog veznog, centralni vezisti Đo i Jurukov igraju, prvi kao desni bek, a drugi odmah iza najisturenijeg Stjuarta, maltene kao drugi napadač. Već od ranije poznata polivalentnost nekih igrača poput Jamkama, Ilića, Bosića takođe je maksimalno korišćena, pa smo ih gledali na različitim mestima u timu.
„Ako je tačno da svaka ekipa liči na svog trenera, onda je ovaj Radnički preslikani Nikola Drinčić“, rekao je nedavno, u intervjuu za Mozzart Sport, Radivoj Bosić, jedan od najučinkovitijih fudbalera Nišlija u tekućoj sezoni.
Ima li lepšeg komplimenta koji trener može da dobije od svog igrača? Kakav je fudbaler bio Nikola Drinčić mogli su iz prvog reda da se uvere i navijači Radničkog u onoj vicešampionskoj sezoni (2018/19), kada su ga toliko zavoleli da su mu redovno skandirali nadimak sa tribina. Taj svoj DNK on je definitivno uspeo da usadi u tim koji predvodi: Radnički je Napredak pobedio posle preokreta, Železničar iz Pančeva golom u 83. minutu, Spartak pogotkom u 86. minutu sa desetoricom na terenu i Bosićem u ulozi golmana, Novi Pazar juče tako što je gubio do 85. minuta, protiv Vojvodine je iz Novog Sada doneo bod pogotkom Jamkama u petom minutu sudijske nadoknade...
Bilo je, naravno, i obrnutih primera. Taj isti Spartak vratio se u život posle 0:2 u Nišu, Vojvodina je u pomenutoj utakmici uspela da za tri minuta preokrene od 1:2 na 3:2, OFK Beograd i Mladost su na Čairu u prvom poluvremenu bili saterani u ćošak, pa su u nastavku stizali do izjednačenja (1:1) i odneli po bod... Radnički je na 11 poslednjih mečeva postizao makar po gol, ali je na samo jednoj od poslednjih 12 sačuvao svoju mrežu.
„Kada sam rešio da se bavim trenerskim poslom, želeo sam da unesem nešto novo u ovaj naš srpski fudbal. Primaćemo mi puno golova, jer igramo visoko, riskantno, ali ćemo ih puno i davati“, govorio je popularni Drina, večito koncizan u izjavama za medije, koje mu baš i nisu omiljeni deo trenerskog posla.
Bilo je tu i grešaka koje idu uz trenersko neiskustvo, poput onih ranih pet izmena protiv Spartaka, zbog kojih je, posle povrede golmana, ostao sa igračem manje. Protiv Crvene zvezde je bio dosledan svojim principima, a poraz bi, makar manje ubedljiv, teško izbegao sve i da nije. Ostavio je dosta prostora iza leđa svoje odbrane, što je šampion iskoristio za ’petardu’, ali je odneo jednu „malu pobedu“ – nadvisio je rivala u procentima u posedu lopte, što se ne pamti da je nekome u domaćem prvenstvu pošlo za rukom protiv Zvezde na Marakani. Protiv Tekstilca je prvi put odustao od ulaska u igru kroz pas, navukao je rivala u visok presing, pa pomalo zaboravljenim „bekovskim“ loptama koje je ispucavao golman Manojlović trasirao put ka pobedi, a možda je neko slično odstupanje moglo da se primeni i protiv Čukaričkog po onoj kaljuzi od terena, ali bilo je to tek prvo kolo i tek početak ove revolucije u igri...
Kada je letos stigao u Niš, kao nekadašnji vrhunski izvođač prekida, preuzeo je ekipu koja je prošle sezone postigla, i slovima, jedan gol posle kornera, i to je zapravo bio autogol Mihajla Ilića iz Partizana.
„I prekidi su stvar motiva, želje i karaktera. Ako si već došao u 16 metara i imaš korner, to je već 50 odsto gol. Može da se izmisli milijardu akcija, ako ne napadaš loptu i prostor kako treba, uzalud je sve“, rekao je tada Drinčić za Mozzart Sport.
Epilog: Radnički je ove sezone dao već pet golova posle centaršuteva direktno iz kornera, doduše i šest ih je na taj način primio...
Ekipa izgleda tako kao da bi „izgunula“ za svog trenera. Uprava kluba je letos napravila ključni potez pošto je, umesto da ga proda za relativno sitan novac, podebljala ugovor i dala kapitensku traku Bazilu Jamkamu, pa umesto nezainteresovanog, kiksevima sklonog Kamerunca, ove jeseni gledamo ekstra motivisanog, jednog od najboljih defanzivaca u ligi, koji u svaki duel ulazi „u kost“, udara se pesnicama u grudi i ljubi grb na dresu. Radivoj Bosić treći je asistent, a pred prethodnu reprezentativnu pauzu bio je i drugi najbolje ocenjeni igrač lige po izveštačima našeg portala. Pavle Ivelja je postigao pet golova na poslednje tri takmičarske utakmice, a oni protiv Spartaka i Novog Pazara nakon 85. minuta direktno su doneli pobede Radničkom. Dva je dao Tekstlcu prethodnog vikenda, nadovezavši se na gol Stjuarta, koji ga je juče pronašao teledirigovanom dijagonalom sa preko pola terena za onaj majstorski prijem i lob. Dva klasična napadača, dok neki superligaši igraju bez ijednog.
Od osam ekipa trenutno pozicioniranih u zoni plej-auta, Radnički je ove sezone pobedio njih sedam, uz samo jedan istinski kiks protiv IMT-a u Loznici. Peti je na tabeli, sa 24 boda i utakmicom manje, doduše protiv Partizana u Beogradu, u kojoj bi, objektivno, mnogo veće šanse imao da je odigrana onda kada je trebalo po rasporedu nego 26. novembra, za kada će verovatno biti zakazana.
A opet, to je i dalje svega četiri boda iznad prvog ispod crte plej-ofa, a pred seriju teških mečeva odmah iza predstojeće pauze, redom, protiv Čukaričkog, Partizana, TSC-a, Radničkog iz Kragujevca... Na Čairu se nikad ne zna šta će biti sutra, turbulencije su hronične, ali ovo trenutno stanje, lepo je dok traje.
Samo da to još i publika shvati, jer onih oko hiljadu ljudi protiv Novog Pazara, u subotu popodne, po, makar i zubatom, ali ipak suncu, uz ovakav trend igara i rezultata, u gradu prethodno uništenog sporta, koliko god da se poverenje lako gubi, a teško stiče – premalo je...