Natho otvorio dušu: Otkako su se navijači vratili, kao da sam deset godina mlađi

Partizan se posle košmarnog početka sezone, najzad, rezultatski stabilizovao sa šest pobeda i remijem na sedam utakmica u svim takmičenjima. Još bolja stvar za pulene Sava Miloševića je povratak navijača na južnu tribinu stadiona Partizana. Kad su oni tu, odmah se vidi drugačija energija kod ekipe. Naravno, daleko od toga da je sve idealno i realno - rezultati koje je Parni valjak napravio su bolji od pruženog na terenu, ali za početak, dobro je da se ponovo oseća huk i atmosfera kakva dugo nije viđena na stadionu u Humskoj. Svestan je toga i Bibars Natho.

"Prethodnih mesec dana sa novom energijom navijača, otkako su se vratili, kao dam sam se podmladio deset godina. Takvu energiju osećam. Svi koji me makar malo poznaju, jasno im je koliko mi je potrebna energija koju daju navijači. Drugačije je da li igramo sa njima, ili bez njih. Drugi sport je u pitanju. Kao da letim, uživam u svakom momentu i nadam se da će se tako i nastaviti", rekao je Izraelac gostujući u Partizanovom podkastu.

Savo Milošević se vratio u Partizan, nekadašnji kapiten reprezentacije Izraela je bio tu i u prvom mandatu bivšeg golgetera kluba iz Humske. Tada je kao i sada, igra Parnog valjka nezamisliva bez Natha.

"Poznajemo se već šest godina. Drago mi je što je naš trener, daje nam slobodu u igri, da uživamo na terenu. Zna kad da bude strog, ali u suštini, bio je veliki napadač, voli ofanzivan fudbal i to se može videti u našoj igri, uvek postignemo dva ili tri gola. Naravno, ima stvari koje treba da popravimo, međutim, u ovom trenutku, mislim da delujemo dobro".

Čerkez se podsetio i kako su izgledale prethodne godine u kojima navijači nisu dolazili na stadion

"Kad vas pitaju za ovaj klub, uvek prvo pomislite na navijače. Prethodne dve godine bez njih su bile strašno teške, bila su to mračna vremena za klub. Sada je to ponovo onaj pravi Partizan. Ogrejalo je i obasjalo. Partizan je ponovo zablistao i dobio boju".

Stigao je i da popriča sa članovima Radne grupe, čak i pomogao finansijski kako bi se sredile svlačionice.

"Ovde su tek mesec dana, ali dali su novu energiju klubu. Sve su to velika imena. Danka Lazovića poznajem još iz Rusije kad je igrao za Zenit. Što se tiče Predraga Mijatovića, mlađi se možda ne sećaju, ali on je veliko ime. Ljudi iz sveta fudbala nam donose mnogo, jer oni znaju kako je biti igrač, kakve su nam potrebe. Oni jesu na visokim pozicijama, ali uvek gledaju kako mogu da nam pomognu. To nam je potrebno".

Partizan već šest godina nema trofej, to je stvar koja posebno boli navijače, ali još više - igrače. Natho najavljuje da će ekipa sve učiniti da prekine post.

"Kup je trenutno najvažniji, nije me briga gde ćemo početi kvalifikacije za Evropu. Želimo trofej, on je najbitniji. Govorim iz lične perspektive, moram da nešto osvojim sa ovim klubom. Tako nešto nam nedostaje već šest ili sedam godina. Kup je ključan ove sezone, tu svaki meč moramo da se borimo kao da nam život zavisi od toga. Naravno, ne smemo da ugrozimo ni drugo mesto u prvenstvu".

O kraju karijere, Natho i ne pomišlja.

"Onog dana kad budem ustao i krenuo na trening bez te strasti i želje da budem najbolji u svakoj vežbi - tad ću početi da razmišljam o kraju. Još uvek, svakog jutra kad se probudim i krenem na trening kažem "hvala Bogu". Srećan sam zbog toga što, još uvek, radim ono što volim".

U prethodnom periodu, Izraelac je imao probleme sa povredom. Protiv TSC-a i Radničkog iz Kragujevca odigrao je tek po jedno poluvreme

"U mom slučaju, imao sam 14 godina reprezentativne karijere i to je stvari činilo još gorim zato što nisam imao odomora, nego još više utakmica. Poslednjih godinu i po dana od kako sam se povukao iz reprezentacije, pauza u prvenstvu uvek dobro dođe da oporavim telo. Navijači često ne znaju kroz šta prolazimo, dešavalo mi se da ne mogu da hodam od bolova, ali moram da igram zato što sam potreban ekipi, stručni štab insistira. U sebi osećaš da je ludilo odigrati meč u takvom stanju. Nije nimalo lako, ali to nam je posao".

Prethodnih godina, fudbaleri igraju veliki broj utakmica, bez obzira na to koje takmičenje je u pitanju. Skoro da ne postoji klub koji igra samo jedno takmičenje.

"Pre pet ili šest godina je već postalo previše, ali od tada vidimo samo još više utakmica. Razumem da je to potrebno jer navijači žele da vide zabavu, ali time opada kvalitet. Fudbaleri mnoge utakmice igraju sa 60 ili 70 posto snage, zato što nismo dovoljno oporavili i nemamo snage. Ako se tako nastavi, neće biti dobro. Sve češće vidimo da neki igrač pauzira sedam meseci zbog teških povreda. Nije normalno igrati na svaka tri dana po 90 minuta. Ritam je sulud, FIFA i UEFA moraju da nađu rešenje", jasan je Natho.