B. BabićNek si se ti nama vratio, makar samo na jedno veče, protiv tamo nekog Forlija, pred nekim čudnim ljudima
.JPG.webp)
Vreme čitanja: 4min | ned. 15.11.26. | 20:19
Veliki Ronaldinjo Gaučo vratio se u nedelju uveče iz fudbalske penzije posle više od 11 godina, odigravši 45 minuta za italijanskog trećeligaša Ravenu u Derbiju Romanje
Sat je već uveliko otkucao ponoć, a narod se i dalje tiskao na prepunim tribinama tražeći ga pogledom dole na terenu. Stajali su tamo kraj njega Pujol, Markes, Ćavi, Luis Enrike, Kvarežma... sve sami majstori fudbala, ali nešto više od 80.000 duša na Kamp Nou te vrele septembarske noći 2003. došlo je pre svega zbog njega. Da svedoči debiju brazilskog mađioničara širokog osmeha, u meču prvog kola španskog prvenstva protiv Sevilje, koji je zbog administrativnih peripetija i Barsinog rata sa šefovima Primere prvi i jedini put u istoriji počeo tačno pet minuta posle ponoći.
Bilo je baš kasno, ali niko od prisutnih nije mario jer je momak rodom iz naselja Vila Nova u Porto Alegreu priredio upravo ono zbog čega su došli - spektakl za pamćenje. Pri vođstvu gostiju od 1:0, Ronaldinjo Gaučo primio je loptu na sredini terena, munjevito prešao jednog pa drugog protivničkog igrača a onda raspalio po lopti i zakucao je pod prečku za uspomenu i nezaboravno sećanje. I početak stvaranja mita o jednom od najvećih majstora fudbalske igre koji nikada nije dosegao visine Mesija i Ronalda, čija je magija je kao život zvezde padalice trajala neuporedivo kraće, ali je ostavila neizbrisiv trag u istoriji.
Izabrane vesti
20.45: (2.10) Španija (3.80) Engleska (3.20)
Baš zato je ove hladne novembarske večeri u Raveni, kraj obale Jadranskog mora, tačno 22 godine, 8 meseci i 12 dana od te čuvene utakmice protiv Sevilje isti taj Ronaldinjo ponovo ispisao stranice istorije. Ovoga puta vrativši se iz penzije u 46. godini, više od 11 godina nakon poslednje zvanične utakmice u dresu Fluminensea avgusta 2015.
Umesto u Primeri, zaigrao je u Seriji C. Umesto na Kamp Nou, debitovao je na stadionu "Bruno Beneli", čiji kapacitet je do večeras bio samo 7.000 mesta, ali su zbog ogromnog interesovanja, dabome, brže-bolje nekako namontirali još 1.800 stolica. Umesto Luis Enrikea, Kvarežme i Ćavija, društvo u vezi i napadu pravili su mu izvesni Duka, Vinisijus (ne taj, ne taj) i Rabi. Umesto Sevilje, na suprotnoj strani terena bio je majušni Forli. Umesto vitkog, rastrčanog, nezaustavljivog fudbalera zift crnih kovrdža, na teren je uz vatromet i zvuke Bočelijevog hita "Con te partiro" ušetao ostareli 46-godišnjak, upadljivog stomačića, s punđom prepunom sedih i crnim rukavicama da ga zaštite od neprijatne jeseni u zaleđu Jadrana.
Ali znate šta je i posle svih ovih godina ostalo potpuno isto kao i te davne 2003? Uzdasi i graja naroda pri svakom njegovom kontaktu s loptom. Ma, pri samoj slutnji da bi lopta za koji trenutak mogla da se nađe u nogama te čuvene "desetke". Zbog koje su se na do juče nebitni Derbi Romanje, 300 kilometara jugoistočno od Milana, sjatili i Skaj, Bi-Bi-Si, ESPN i ostale medijske ale iz belog sveta sa čitavim svojim timovima.
I znate šta? Vredelo je. Pa makar trajalo samo 45 minuta, koliko je Ronaldinjo proveo na terenu. Pa makar nije dao ni taj toliko čekani 300. gol u karijeri. Pa makar ga u pojedinim trenucima prvog poluvremena - učinilo nam se tako, možda i grešimo - saigrači i izbegavali. Pa makar samo trčkarao i šetao se po terenu.
Prvi kontakt s loptom imao je tek u šestom minutu, odigravao je mahom iz prve, što jednostavnije. Statistika kaže da je od 21 pasa, imao 17 uspešnih. Iako je u Ravenu stigao tek u petak, i sa timom Andree Mandorlinija odradio samo jedan trening, nije delovao kao zalutali turista. Štaviše, upravo je od njega krenula akcija za gol u 36. minutu. Iskusno se zagradio, sakrio loptu od protivnika u naletu i odložio na stranu, da bi ona posle još jednog pasa stigla do izvesnog Donatija, koji je odličnim udarcem poslao u suprotni ugao za slavlje domaćih.
Začas se na terenu stvorila "piramida radosti", kako bi to slikovito opisale naše starije kolege sa legendarnog SOS Kanala, i na njenom vrhu On - penzioner, mađioničar, superstar, od nedavno manjinski vlasnik Ravene.
Porsnuli klub preuzeo je 2024. Ronaldinjov poznanik Injacio Ćiprijani, s kojim ga je spojio čuveni Arijedo Braida, tvorac moćnog Milana s kraja osamdesetih. Otud i ne čudi što je u loži Raveninog zdanja kamera večeras kraj Brajde uhvatila i druge predstavnike italijanskog sportskog džet-seta poput Flavija Brijatorea i tenisera Fabija Fonjinija. U pokušaju da napravi malo fudbalsko-marketinško čudo po ugledu na Komo, Ćirpijani je posegnuo za najstarijim trikom od svih. I doveo mađioničara. Na koliko dugo, hoće li ovo biti jedina Ronaldinjova partija za Ravenu? To u ovom trenutku niko ne želi da kaže, ali i nije toliko ni važno.
Mi, klinci devedesetih, živo se još sećamo kako su se iz penzije onomad vraćali košarkaški kolosi Medžik Džonson i, iznad svih i to u dva navrata, Majkl Džordan. Nema ko nije video njegov "Poslednji ples". Iz istih starih razloga, vredelo je doživeti i ovaj Ronaldinjov...
P. S. Ako nekome znači, Ravena je pobedila Forli 2:0.