Nemanja Radonjić u kandžama komunističke doktrine

To je već stara priča, koju je jako teško oblikovati na novi način. Ako je pošten prema sebi Nemanja Radonjić se verovatno svako jutro pita kako u savremenom fudbalu, gde na površinu izlaze poluproizvodi, nije napravio bolju karijeru. Uostalom, o njegovom raskoraku između realnih mogućnosti i ponuđenog brojnim poslodavcima, govorili su brojni gosti u Mozzartovom podkastu „2x45“. Poentirao je Zvezdan Terzić rečima da je supersonični Nišlija bio zreo da igra u Real Madridu i da na kontu već ima 50 miliona evra, nešto slično ponovio je i Vladan Milojević uoči meča sa PSV-om govoreći da bivši reprezentativac Srbije ne može da bude na maksimumu. Makar ne u Crvenoj zvezdi.

I to je sve tačno. Jasno je da je Nemanja Radonjić pakao za saradnju, posebno kada govorimo o trenerima kova Vladana Milojevića, koji mnogo toga grade na taktičkoj disciplini i porodično-drugarskim odnosima u svlačionici. Međutim, iza Nemanje Radonjić je brdo rešenih utakmica, uz Gelora Kangu i Aleksandra Kataiji najviše u novijoj istoriji, koji ga svrstavaju u galeriju zaslužnih igrača. Sa tendencijom da postane legenda Crvene zvezde.

Krasnodar, onaj aprilski derbi iz 2018. godine, Štutgart, ulazak Piksijevog duha u njegovo telo na San Siru, na kraju i ovaj derbi u Humskoj kada je posle 38 sekundi spakovao loptu u mrežu Marka Miloševića. Da ne govorimo o tome da je ulaskom u igru i na prethodnom susretu sa Partizanom promenio krvotok jednog tima i čitave utakmice. Setite se i mečeva u reprezentaciji. Dva puta je ulazio protiv Portugala i zapalio požar pod nogama igrača takve klase kao što je Žoao Kanselo.

Ko iole prati fudbal reći će vam da Mozzart Bet Superliga nije realno njegovo dvorište za igru. Davno je on to prevazišao gledajući sve karakteristike, i da je, ne računajući Filipa Kostića, trenutno najbolji krilni fudbaler koga Srbija ima.

I opet da krenemo od one teze. Nemanja Radonjić je sam kriv što nema kontinuitet igara, i što Vladan Milojević nema bezgranično poverenje u njega. Svašta je do novinara dolazilo i ovog leta, tokom priprema u Austriji. Čak i da su čelnici kluba regrutovali Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića, kao dva kapitena, da svakodnevno pričaju sa Radonjićem i pune mu glavu tezom da je on mnogo važan za tim. I da treba da promeni i način treniranja, i govor tela. Čak se i jedan fudbaler Crvene zvezde nehotično izlanuo u neformalnom razgovoru „da Radonja čim odradi četiri treninga na maksimumu pomisli da je zaradio platu“.

Verovatno je sve to tačno, ali možda je u pojedinim trenucima potrebno promeniti kriterijume kada je u pitanju kompletan paket Nemanje Radonjića.

DUDA IVKOVIĆ, PASPALJ I CINKAROŠ IZ STRUČNOG ŠTABA

Jedan od junaka 177. večitog derbija nalazi se o kandžama komunističke doktrine, koju smo nehotično nasledili od očeva, neko i od ranijih predaka. Koliko ste puta čuli onu tezu da smo u zlatna vremena (ili kao u zlatno vreme) svi bili jednaki, i da nije bilo „jednakijih“. Možda u tome leži kvaka i sve zablude vezane za Nemanju Radonjića.