Nenad Lalatović: Vređaju me nenormalni ljudi, zdraviji sam od njih 100 puta

Lalatomanija u Novom Pazaru i dalje traje! Četiri prvenstvena meča – četiri pobede. Dovoljno da se u toj oblasti upali plamen strasti i velikog optimizma. Imao je nekadašnji kapiten Crvene zvezde uspone i padove tokom karijere u Srbiji, ali je izgleda u Novom Pazaru pronašao sebe i svoj identitet.

Baš o tome je naširoko pričao Nenad Lalatović u intervju za Telegraf, i dotakao se brojnih kontroverzi koje prate njegovu karijeru. Pohvalio je nove sugrađene, istakao da se u Novom Pazaru oseća kao član velike porodice, ali da mu i dalje nisu jasni ljudi koji ga vređaju. Posebno na društvenim mrežama.
“Dođe ceo stadion, mene vređajte, mene ne dotiče, znam ko sam i šta sam, i od tih što me pljuju i vređaju sam veći čovek sto puta. I zdraviji. Oni su nenormalni koji se bave mojim životom, koji gledaju tuđe živote. Nenormalni su mi ljudi koji prozivaju na društvenim mrežama, po tim, ne znam ni kako da izgovorim... Ljudi, ja bih voleo da vidim njih, da ih pitam zašto, šta sam vam uradio. Da se ostvarite kao roditelji, volite vaše majke, žene, imam troje dece. Ne kajem se ni za šta, još gori bih možda bio prema onima koji su bili prema meni, a oni koji su bili dobri prema meni, bio bih sto puta bolji. Ne znam šta to ima u ljudima, da želiš da naudiš nekome. Imam oca koji je penzioner, ponikao u 40 kvadrata, borio se na ulicama Dorćola. Izborio se da budem igrač Zvezde, posle kapiten, postignem gol u derbiju, kasnije bio i trener... Sve sam”, rekao je između ostalog Nenad Lalatović.

On je istakao šta mu je profesionalni motiv do kraja trenerske karijere.
“Titula, ali prvo Kup sa Pazarom. Kada bih sada maštao, mogao bih posle i da umrem... Evo tamo groblje, mogu da me sahrane. Da osvojim taj trofej sa Pazarom, samo malo da poživim (kroz smeh će Lalatović) jedno bar desetak godina, da budem trener Zvezde i osvojim titulu. Onda mogu slobodno da umrem. Ne bi mi bilo žao. Otišao bih kod svoje majke, bio bih najsrećniji. Trofej sa Pazarom i titula sa Zvezdom”.

Citirao je Lalatović i stihove pesme Tošeta Proeskog "Još i danas zamiriše trešnja" sa akcentom na poruku koju je pokojni pevač poslao i koja je upisana u večnost:
“Kada sam bio trener u Nišu, bili smo drugi, imali dva poraza, ima jedan centar grada, samo prođem, pogledam ih, ovako sede - svi zajedno, ja samo kažem da dobijamo utakmicu i to je to. U Čačku me duša boli, ceo život da radim tamo. Ja sam ispunjen čovek, radim u zemlji koju volim, ne trebaju mi milioni, zaradiću ih ovde. Ako želi da radi. I ne bavi se tuđim životima. Kako kaže Toše: "Šta to ima u ljudima, tužno je da gledaju u tuđe živote. Zanima me život moj, dece, mog oca, brata, bližnjih. Samo to treba svako da zna, bez tuđih života, da komšiji poželimo još bolji život, biće kao iz bajke. Voleo bih da se Borac vrati, i da jednog dana opet bude tamo. Pozdravljam Čalak, želim im da opstanu u klubu, onda da gospodin Kole uđe sa Borcem u Superligu, nije mi nikada bio problem. Svi iz Zvezde hoće po milione, služim svom narodu, da radim sa srpskim igračima, gde sam srećan. Ovde sam rođen, nisam željan miliona, aviona, kamiona. Da dopuštam svakakve stvari”.