Nesrećnom Marselju preti raspad tima, ali se nadaju besplatnom Srbinu kao kapitalnom pojačanju

Olimpik iz Marselja je nedavno izjednačio negativan rekord Lige šampiona po broju uzastopnih poraza (12), nije postigao nijedan gol u prva tri kola i deluje kao da je zalutao u elitno takmičenje. Dovoljno je začeprkati samo malo dublje da se bi ukazali razlozi zašto je to tako.

Marselj je u organizacionom smislu opet spao na niske grane i ako ovako nastavi, prete mu nove godine tavorenja i neuspeha. Iako je klub plasmanom u Ligu šampiona obezbedio bitnu finansijsku injekciju, budućnost ne izgleda svetla.

Zapravo svi problemi Marselja kreću od trule upravljačke politike i loše organizacije. Gazda kluba je američki biznismen Frenk Mekort koji je kupio Marselj pre četiri godine za 45.000.000 evra i obećao ulaganja od još 200.000.000 evra do leta 2020. godine. Do sada je u kupovine pojačanja uložio blizu 170.000.000 evra i skoro je pa ispunio obećanje. Ali napretka nema…

Prilikom preuzimanja kluba, prvi Mekortov potez je bio da za predsednika kluba postavi Žak Anri Eroa sa kojim je i napravio strategiju za kupovinu. Međutim, upravo je Ero osoba iznad čije glave ove četiri godine stoji najveći upitnik. Ranije uspešan francuski biznismen u sferama medija, zabave i novih tehnologija dobio je odrešene ruke od Mekorta da odlučuje. Ali imao je jedan ozbiljan problem – kažu da se ne razume u fudbal.

“Kada sam bio u klubu, predložio sam predsedniku da dovede tada talentovane mladiće Markusa Tirama i Jusufa Poulsena, ali me je on lagano odbio. Bio sam jako razočaran što nije želeo ni da razmisli”, rekao je nedavno bivši prvotimac Adil Rami.

Ništa čudno za Marselj. Tako su ispustili i Rijada Mareza koji je kasnije sam otkrio celu priču kako su ga otpisali posle probe.

Jedna od glupljih procena u istoriji fudbala: Umesto Mareza, uzeli su današnjeg napadača Kluža

Dovođenje sportskog direktora Andonija Zubizarete i trenera Rudija Garsije u paketu je bio prvi potez za ozdravljenje Marselja pod novim rukovodstvom. Na početku je to solidno funkcionisalo iako klub nije uspevao tri godine da se plasira u Ligu šampiona, ali je zato dogurao do finala Lige Evrope. Garsija je smenjen u finišu pretprošle sezone kada je bilo jasno da nema ništa od Lige šampiona ni treću godinu zaredom, a na njegovo mesto je Zubizareta imenovao Andrea Vilaša Boaša posle zelenog svetla Mekorta i Eroa.

Viljaš Boaš je ekspresno doveo klub do druge pozicije na tabeli i obezbedio povratak u Ligu šampiona, što je maksimalan uspeh u ligi sa nedodirljivim Pari Sen Žermenom. Ali su tenzije na relaciji sportski sektor – predsednik konstantno rasle i na kraju je sve puklo letos kada je Zubizareta dao ostavku, a na isti čin se spremao i Vilaš Boaš. Portugalac je na kraju ipak ostao, ali tek posle razgovora sa gazdom Mekortom i obećanja da mu se predsendik Ero više neće mešati u posao.

Sportskom sektoru zaista nije bilo lako da radi. Od dolaska u klub, Vilaš Boaš je od pojačanja za četiri prelazna roka dobio tek šestoricu igrača. Prve godine mu je klub kupio napadača Benedeta iz Boke Juniors i vezistu Ronžjea iz Nanta, te pozajmio iskusnog Gonzalesa iz Viljareala. U istom periodu je izgubio gomilu igrača poput Okamposa koji je eksplodirao u Sevilji, Balotelija, Ramija, i još nekih iskusnih igrača poput Luiz Gustava, Rolanda ili Hubočana. Vilaš Boaš je zapravo dobio slabiji tim od onog koji je zatekao, a Zubizareta tu nije mogao ništa pored Eroa.

Kada se letos ušlo u prelazni rok, sportski direktor više nije mogao da radi vezanih ruku i dao je otkaz. Marselj je doveo samo mladog Balerdija na pozajmicu i otkupio Gonazelsa. Zubizaretin odlazak i Vilaš Boašova pretnja da će povući isti korak su upalili alarm i gazda Mekort je morao da interveniše. Na kraju su dovedena kakva-takva pojačnja. Od Bajerna je pozajmljen vezista Kjuizans, iz Brazila kupljeno talentovano krilo Luis Enrike, a sastav je popunjem još mladim Gejom iz Avra i veteranom Nagatomom koji je bio slobodan igrač. Marselj je opet škrtario, a čini se da je više izgubio odlascima Bune Sara u Bajern i pogotovo Maksima Lopeza koji u Sasuolu konačno pokazuje raskošan talenat zbog kojeg ga je ne tako davno kao buduću zvezdu najavio Zinedin Zidan. A znamo koliko Zidan ne voli da priča o tuđim igračima i da hvali mlade fudbalere… Ako ste gledali poslednji Sasuolov meč protiv Napolija, jasno vam je zašto je Maksim Lopez tempirana bomba od fudbalera.

Da stvar po Marselj bude gora, Maksim Lopez je otišao u Sasuolo na pozajmicu jer bi da sledećeg leta izgubili za džabe pošto mu ističe ugovor. Marselj je uspeo da izboksuje dogovor po kojem će mu Sasuolo posle 20 Lopezovih utakmica uplatiti minimum 1.000.000, a maksimum 2.500.000 evra u zavisnosti od učinka. Prodati takvog igrače za te pare bi se reklo da je zločin prema klubu ako se vodite domaćinskim poslovanjem.

Međutim, Lopezov odlazak je samo vrh ledenog brega na Velodromu. Već sledećg leta ugovor ističe najboljem igraču Florijanu Tovanu čija realna vrednost se trenutno procenjuje na više od 30.000.000 evra. Otići će im za džabe. Ugovori ističu i odličnom levom beku Žordanu Amaviju, iskusnom napadaču Valeru Žermenu, grčkom centarforu Kostasu Mitrogluu, veteranu Nagatomu… Svi oni će da napuste Velodrom bez obeštećenja. Naravno, najviše će da bole besplatni odlasci Tovana i Amavija.

Ni tu nije kraj. Narednog leta u poslednju godinu ugovora ulaze trenutno najvredniji mladi igrač i najveći talenat u klubu Bubakar Kamara. I njegova realna vrednost se procenjuje na preko 30.000.000 evra, a Marselj će na kraju sezone biti primoran da ga proda za manje kako i njega ne bi izgubio za džabe. Ista situacija sa ugovorom je i kod odličnog veziste Morgana Sansona koji će takođe biti prodat ispod realne vrednosti koja je oko 25.000.000 evra.

Dakle, od sedam najvrednijih igrača u klubu, dvojica odlaze bez obeštećenja, a još dvojica ispod realne vrednosti. Pomenuti su postigli šest od 11 golova Marselja u dosadašnjem delu sezone. Dodajte tu letošnji odlazak Lopeza i to je skoro polovina tima. Dodajte tu i da je Okampos ranije prodat Sevilji za 15.000.000 evra, a da danas vredi makar tri puta više.

Očigledno je da u Marselju mnogo toga ne funkcioniše i ne ide kako treba. Rezultati u Ligi šampiona su došli kao bolan dokaz. Tim sa Velodroma se drži u prvenstvu, u zoni je Evrope, ali s obzirom na histeriju medija i navijača koji prate ovaj ludi klub, pitanje je dana kada će sve da krene po zlu i da usledi kriza. Vilaš Boaš za sada uspeva da zadrži kormilo, ali je pitanje do kada će moći.

Klub je letos umesto Zubizarete na poziciju sportskog direktora doveoa Pabla Longoriju koji se ranije nije proslavio u Valensiji i jedan je od direktnih krivaca za trenutno stanje u kojem se nalazi klub sa Mestalje. Njegov posao će biti da radi bez novca i da nadomesti odlaske ključnih igrača. Italijanski i francuski mediji prenose da mu je jedna od najvećih želja srpski štoper Nikola Maksimović. Ugovor sa Napolijem ističe na kraju sezone i od 1. januara kada može da potpiše predugovor biće među atraktivnijim fudbalerima na tržištu.

To je otprilike pravac kojem će Marselj da se vodi narednim mesecima. Od bitnih igrača koji imaju dugoročne ugovore na duže od dve godine, tu su: Kevin Strotman (30), Dimitri Paje (33), Dario Benedeto (30), Stiv Mandanda (35), Alvaro Gonzales (30), Duje Ćaleta Car (24), Nemanja Radonjić… Skoro svi pomenuti spadaju među igrače sa najvećim ugovorima u klubu. Strotman košta 6.000.000 godišnje, Mandanda 4.000.000, Paje 3.300.000, Benedeto 3.100.000… Klub će ostati zaglavljen sa njima i njihovim visokim ugovorima, a neće moći da ih proda u ovim godinama za bilo kakve ozbiljne pare.