Nije bilo prostora za uigravanje, ali jeste za iskorak

Reprezentativna pauza je svima na Marakani bila neophodna, posle svega kroz šta se prošlo od kraja jula do sredine septembra, kako bi se na trenutak udahuo svež vazduh, a sada je ostalo da se vidi koliko je benefita od tronedeljne pauze imala ekipa Alberta Rijere. Španac je u punom sprintu uleteo na klupu Crvene zvezde, u svega pet nedelja vodio je ekipu na devet utakmica, i usput osetio i veliku euforiju i ogromno razočaranje javnosti. Bivši trener Celja i Ajntrahta je isprobao različite taktičke varijante i mogućnosti gotovo svih igrača iz rostera, pa je vreme da počne da slaže kockice na svoje mesto.

Crveno-beli tokom pauze nisu mogli da računaju na čak 15 reprezentativaca, pa Rijera nije bio u prilici da radi na automatizmima u igri koje želi da vidi od svojih izabranika. Na tome će morati da se radi usput, u punom ritmu, s obzirom na to da će do novembarskog prozora crveno-beli imati šest prvenstvenih i četiri evropske utakmice. Tada će moći da se da i prvi ozbiljniji sud o radu nekadašnjeg asa Liverpula.

Možda nije bilo vremena za dodatno uigravanje tokom protekle reprezentativne pauze, ali se od nekoliko igrača očekuje da pokažu konkretan iskorak u svojoj igri. To se pre svega odnosi na one koji su poslednji došli, a koji su bili na raspolaganju Albertu Rijeri na treninzima proteklih dana. U pitanju su Bamba Dijeng, Juta Nakajama i Mihailo Ristić. Radi se o igračima za koje se veruje da bi uz dostizanje željene forme i usvajanje Rijerinih zahteva mogli da donesu ozbiljan kvalitet Zvezdinoj igri.

Dijengove mogućnosti nijednog trenutka nisu dovođene u pitanje, potvrdio se i na 180. večitom derbiju, ali se od njega tek očekuju golovi i ozbiljniji uticaj na Zvezdinu igru. Slično je i sa Nakajamom i Ristićem, koji bi trebalo da donesu crveno-belima kvalitetniji ulazak u igru iz poslednje linije. Japanac je upisao četiri nastupa, ali su sva četiri meča predstavljala adaptaciju na ono što od njega želi da vidi Rijera, što se produžilo i na treninzima proteklih dana. Pravi obrisi bi trebalo da budu viđeni u Kragujevcu, a posebno u Luganu.

Stručni štab crveno-belih je očekivano bio oprezan sa Ristićem, koji je od dolaska ušao dva puta po pola sata, ali mu je protiv Radničkog iz Niša to bilo sasvim dovoljno da demonstrira karakteristike koje bi mogle da naprave razliku u korist Zvezdine igre. Ipak, posle svih problema sa povredama proteklih godina za Ristića je najvažnije da bude zdrav, kako bi uspeo da dođe do kontinuiteta.

Može se reći da je proteklih dana na pomoćnom terenu Zvezdinog stadiona u fokusu bio i Osman Bukari. Brzonogo krilo iz Gane je imalo problema sa usvajanjem Rijerine filozofije igre, načina na koji treba da napada slobodan prostor i ugrožava protivnički gol, pa bi i u Bukarijevoj igri trebalo tražiti boljitke kako nedelje budu odmicale. Povratnik u Zvezdine redove upao je u zamku euforije i velikih očekivanja, potom i salvi kritika, što se odrazilo i na njegov učinak, pa je tokom avgusta i septembra upisao samo asistenciju za pobedu protiv IMT-a u Loznici.

Albert Rijera je na završnoj konferenciji pred reprezentativnu pauzu rekao jednu veoma zanimljivu rečenicu, u kojoj je opisao značaj igranja za državni tim, ali i koliko on lično igra na kartu psihološkog stanja ekipe:
„Treba da idu tamo, da uživaju, daju sve od sebe, daju mnogo golova, da se mnogo smeju, potrebno je da nam se vrate srećni“, rekao je Rijera.

Može se reći da je igranje za reprezentaciju pogodovalo nekolicini igrača crveno-belih, a posebno onim najmlađim prvotimcima. Stefan Gudelj je bio pravo otkrovenje gostovanja reprezentacije Srbije u Ajndhovenu, pa je jasno da ga tek očekuje ozbiljna minutaža u Crvenoj zvezdi i državnom timu. Matej Gaštarov je bio standardan u selekciji Makedonije, Kristijan Balov i Kim su postigli golove za Bugarsku i mladu reprezentaciju Južne Koreje u poslednjim mečevima, a vrlo dobar meč protiv Letonije odigrao je Loizos Loizu, pa se mnogi sa širokim osmehom vraćaju na Marakanu.

Što se tiče Rijerinog osmeha, na njega je sasvim sigurno najviše uticao povratak Radeta Krunuća u takmičarski pogon i činjenica da će već od meča sa Luganom moći u potpunosti da računa na iskusnog vezistu iz Foče. Poslužila je reprezentativna pauza Majorčaninu da još malo zagrebe ispod površine i vidi na delu pojedine igrače iz omladinske škole. Kako se moglo čuti u krugovima bliskim Crvenoj zvezdi dobar utisak tokom reprezentativne pauze ostavio je momak rođen 2009. godine Andrej Sibinović, koji bi trebalo da putuje sa ekipom u Kragujevac, na megdan Radničkom.