OCENE – PARTIZAN: Ovakav Jurčević – može! Ovakav Sek – ne može!

Branio je kao da slaže oblande. Red crnog, pa red belog fila. I tako sprat po sprat na derbi torti. Zanimljivo će biti objašnjenje zašto je jednom rukom prosledio loptu u korner posle udarca Elšnika. Veliko je pitanje da li je mogao bolje da reaguje prilikom vođstva u režiji reprezentativca Slovenije. Pohvale zaslužuje jer je ukrotio šut Kataija, početkom nastavka i pokušaj Arnautovića, dok kod gola Radonjića nije ništa mogao.

Za većinu dečaka u crno-belom ovo je bila neka vrsta suočavanja sa stvarnošću. U ram za sliku o sazrevanju uklopio se i desni bek, koje nas je navikao da bira smislena rešanja, ali kad su ga protivnici iz više kategorije fudbala stavili pod pritisak spoznao je koliko još prostora za napredak ima. To se najbolje videlo u akciji koja je prethodila pogotku Radonjića.

(do 84. minuta) Položio je! Na najtežem ispitu otkako se bavi fudbalom pojavio se spreman. Da se pozicionira kao da je prošao najfinije škole Serije A, da trči kao da je oblikovan na bundesligaškim terenima i da se tuče, ako je potrebno – a bilo je – kao da je stigao iz Čempionšipa. Na taj opus naterao ga je direktan rival, Marko Arnautović, ali pošto je nekadašnji as Intera i Bolonje bio maltene bezopasan mladi defanzivac može da se pohvali da je jedan od retkih iz domaćeg tima koji je u derbiju u potpunsti zadovoljio.

Kao boje na Partizanovom dresu, tako su izgledale reakcije nekadašnjeg člana Budućnosti. Čas svetle, čas tamne. Bilo je pravovremenih reakcija, duela u vazduhu, ali i manjka sinroznizacije sa ostatkom defanzivne linije. U želji da igra napred, ponekad kao da zaboravi šta mu je osnovno zaduženje, što je posledica opredeljenja Srđana Blagojevića, ali istovremeno i veliki rizik.

Ko zna kako bi se meč odvijao da je Slovenac iskoristio veliku šansu pri rezultatu 0:0. U redu, možda to nije bio zicer, ali jeste prilika kakva se u ovakvim utakmicama ukazuje jednom ili nijednom. Druge bi taj promašaj sputao, potonuli bi, dok je Jurčević jurio napred i bio jedan od zaslužnih za pogodak Miloševića. A i pre i posle toga se toliko puta ubacio iz drugog plana, zahvaljujući saradnji sa, pre svega, Trifunovićem. Non-stop je napadao i pokazao sposobnost da se preobrati u modernog beka, kakav je Partizanu potreban. Bilo je ovo, verovatno, njegovo najbolje izdanje otkako je u Beogradu.

(do 46. minuta) Daleko ispod standarda koje je sam postavio. Ugušen pritiskom Zvezdinog manevra nije uspevao da napravi kvalitativan skok, uprkos velikom trudu. Njegova energija je i na derbiju bila zadivljujuća, ali osim nje je malo šta vredno pomena ponudio, jer su ga Hendel, Elšnik, Ivanić i Katai stavili u kavez u kome maltene nije bilo mrdanja.

(do 62. minuta) Njegov usud je kao i Dragojevićev, u velikim očekivanjima posle strelovitog početka sezone i statusa A reprezentativca. Prirodno je da oscilira, međutim, nevolja što se njegova skromna partija poklopila sa nedovoljnim izdanjem ekipe. Vraški je teško igrati iza lopte, posebno kad naspram sebe imate fudbalere koji će već u sredu biti u Ligi Evrope.

Najveći problem na derbiju bila mu je realizacija. Što se tiče učešća u igri, kreiranja povoljnih situacija i ulazaka u šanse, bio je faktor na koji se oslonio stručni štab, međutim, poput dima bi iščezao kad je trebalo da dovrši napade. Šut sredinom drugog poluvremena namučio je Mateusa, međutim, da bivši član Torina definitivno nije gol igrač videlo se kad je fudbal šutnuo bar deset metara od gola ili kad je umesto da napadne loptu glavom skočio – povijen. Kako je to izveo, samo on valjda zna. Stranac u Partizanu mora da bude konkretan.

Dugo mu je trebalo da se uključi u utakmicu. Em su ga u prvom poluvremenu gosti držali pod duplom stražom, jer su znali kako distribuira lopte, em je crnogorski reprezentativac bio daleko od zona na kojima se najbolje snalazi. A onda je u nastavku Blagojević pomerio linije tima, glavni ideolog u Partizanu se „otključao“ i crno-beli su postali opasni. Gol Miloševića posledica je akcije koju je započeo upravo Vukotić. Za domaće je šteta što nije bio konstantan.

(do 62. minuta) To što je pokazao na derbiju je materijal za Evropu. Sa akcentom na reč „materijal“. Delovao je kao čigra, povremeno neuhvatljiv za defanzivce crveno-belih, često je znao da izabere kvalitetna i pre svega racionalna rešenja i sve to van kaznenog prostora. U retkim trenucima kad bi kročio u njega primetna je razlika u snazi i zato mladom Čačaninu dobronamera savet – da spremi telo za odlazak u inostastvo. Fudbal zna, ali da bi bio priduktivan mora da šutira jače. A za to je potrebna čista snaga.

Kad se derbi razbuktavao poželeo je „dobrodošlicu“ Milošu Veljkoviću u Humsku bodičekom i tim potezom najavio ratnički duh koji ga je pratio sve dok nije postigao gol. Usled kvaliteta Zvezdinog tima niko nije ni očekivao da ima „brdo“ šansi, ali je maltene prvu pretvorio u gol i potvrdio da je sposoban da pravi razliku i na velikoj sceni. A koliko je samo između ta dva detalja radio za ekipu, rvao se sa Lekovićem i Veljkovićem, vraćao po loptu. Pravi timski igrač.

(od 46. minuta) Stabilan, racionalan, hrabar. Čak akrobatski nastrojen da spreči treći gol Zvezde. Taman da ništa sem toga nije uradio zaslužio bi aplauze. Bugarin igra jednostavno i sa njim se ostatak tima oseća komotno na terenu, jer zna da ima ko da „krpi“ rupe.

(od 62. minuta) Čim se pojavio na terenu, Partizan je ubrzao. Autoritativno je pomerio linije tima napred, pozvao grupu da napada, osmišljavao napade, na kraju zajedno sa Vukotićem i Jurčevićem osmislio šansu vrendu pogotka Miloševića. Još može.

(od 62. minuta) Kao Denis napast u stripu, tako je mladi Crnogorac prava napast za odbrane. Niko ne voli da igra protiv takvih špiceva koji vide samo gol. Bilo je situacija kad je ostatak tima mogao da ga „nahrani“ loptom za šansu. Ovako, sve ostaje u domenu „šta bi bilo kad bi bilo...“

Gajas Zahid (od 80. minuta) Malo vremena na terenu da bi promenio rezultat, iako je jednim uklizavanjem sprečio kontru rivala.

(od 84. minuta) Rastrčao se u potrazi za izjednačujućim golom, ali nije bilo vremena da konkretno zapreti.

Ima ona sad već čuvena rečenica Dragana Stojkovića, koja je postala viralna: „Mi jesmo izgubili, ali nismo poraženi“. Da je drugačijeg karaktera, mogao bi komotno da je ponovi trener Partizana u opsiju derbija, jer njegova ekipa je verovatno zaslužila više od poraza. Prvi put ove sezone u Mozzart Bet Superligi neko je savladao njegove izabranike i to pre svega zbog nesumnjivo boljeg izdanja Zvezde, ali i neiskorišćenih šansi domaćina. Trener Partizana je ostao dosledan sebi, igrao je onako kako igra inače, sa svim vrlinama i manama tima koji predvodi i u noći kad mu rezultat nije po volji, makar mu je to satisfakcija.