OCENE – PARTIZAN: Zeković promenio krvnu sliku! Mitrović podsetio na Miletića

Bio je verovatno najzaposleniji Partizanov pojedinac na dalekom gostovanju. Toliko je bio u fokusu da je teško razumeti kako su mu više problema stvarali saigrači paničnim reakcijama nego fudbaleri Tobola nekim ekstra potezima. Nije mogao ništa kod vodećeg gola ekipe iz Kazahstana, jer je udarac Česnokova bio izuzetno efektan, ali je posle toga ukrotio pokušaj Gere i sprečio da tim sklizne ka ubedljivom porazu. Bilo je situacija kada je delovao autoritativno, kao kada bi boksovao loptu posle kornera, ali i paničnih reakcija – verovatno usled užasne igre odbrane – kada je ispuštao fudbal. Srećom po crno-bele, bez posledica. Upada u oči da mu je bar tri-četiri puta ispala lopta, bilo posle odbrana ili kada se činilo da neće imati nikakvih problema. A bilo ih je.

Neshvatljivo loše je ušao u meč. Kao da je to bio neki drugi Milan Roganović, u tuđoj koži. Jagnjećoj. Preplašen i dekoncentrisan, olako je dozvolio Luisu Geri da ga nadmudri pre gola Česnokova i već od sedmog minuta uša je u kontra-ritam. Toliko loše je delovao na terenu da je teško shvatiti reči Saše Ilića kako je njegov tim počeo da igra fudbal, kada desni bek – koji je nekada bio vezista i ima solidnu tehniku – ispucava lopte 30 metara napred, direktno u noge rivala!? I tako veći deo susreta, iako se u drugom poluvremenu, kao i kompletan tim, donekle popravio.

Totalna konfuzija u odbrani Partizana očitavala se i u reakcijama reprezentativca Crne Gore. Deo navijača verovatno je na tom mestu očekivao kapitena Nikolu Simića, ali je pitanje da li bi mladi štoper išta promenio, jer su skoro svi u defanzivi izgledali toliko loše da bi bilo nepravedno krivicu svaliti samo na pleća Milića. A opet, nije se pretrgao u prvom poluvremenu da neku loptu izbije ili da zaustavi uporne napadače, Milovanovića i Lisakoviča. Ilustraciju njegove partije predstavljao je potez iz uvoda revanša kada je nesmotreno, bez realnog pritiska, loptu poslao pravo u – aut! Čim je početkom nastavka počeo da igra po travi i bira jednostavna rešenja, odmah je i Partizan izgledao sigurnije, posebno kada je ukrotio nepredvidivog Sisea.

Kada je prošle sezone gostovao u podkastu „2x45“, rekao je nekadašnji reprezentativac da mu se ne sviđa što Partizan malo golova daje iz prekida i da na kornere i slobodne udarce mora da se ide odlučno, sa idejom da se stvarno zatrese mreža. U redu, ako ćemo u sitna crevca, ni Mitrović nije učinio da se ona zanjiše, ali je loptu posle ubacivanja Milana Vukotića poslao preko gol-linije za uzdah olakšanja saigrača i svih u beogradskoj ekspediciji. Nije mali broj Grobara ovaj hitac uporedio sa pogotkom Nemanje Miletića u Moldeu pre sedam leta. Bila je to Mitroviću nagrada što je bio najčvršća karika u lancu sklonom greškama, iako ih je i sam pravio, ali na sreću – bez posledica.

Baš se namučio naspram Islama Česnokova. U Beogradu je to bilo pristojno, pa čak i više od toga, ali u Kostanaju je imao toliko problema da nije mogao da amortizuje užasne reakcije ostatka tima. Kako je meč odmicao, tako se dizao, ali je opet ostao utisak da i sam mora daleko uverljivije. Hetafe je na pragu, a defanziva crno-belih je i dalje izuzetno ranjiva.

(do 46. minuta) Razočaranje. Trebalo je ovo da bude njegovo veče, da u odsustvu Ognjena Ugrešića i Milana Aleksića ponudi stručnom štabu argument da i on može ravnopravno da konkuriše za mesto centralnog veziste, ali je pitanje da li će na njega, posle partije u Kostanaju, u Humskoj gledati istim očima. Bar neko vreme. Bojažljiv, preplašen, sklon greškama u predaji, nije slao lopte napred kada je mogao da otvori kontre, a iz takve nemoći zaradio je i žuti karton, pa ga je Ilić opravdano zamenio već na pauzi. Jedino opravdanje je da mu je ovo bio evorpski debi.

(do 81. minuta) Dial-up u prvom, a brza veza u drugom delu. Kao kada internet napokon proradi – tako je izgledao reprezentativac Crne Gore. Ostavio je utisak da se konektovao sa utakmicom čim se vratio iz svlačionice. Na kraju krajeva, baš je zahvaljujući njegovim rešenjima Partizan počeo da preti. Najpre je asistirao Mitroviću za izjednačenje, potom pucao sa distance, pa spremio šansu Zubairuu... Dovoljno da poništi grešku koja umalo nije dovela do pogotka Tobola za 2:0 u prvom delu, kada se mučio kao zastareli kompjuter sa lošim procesorom.

Neupotrebljiv, nezainteresovan, neodlučan. I moglo bi još koje „ne“ da se stavi ispred imena i prezimena Senegalca, jer jedva da ima jedno „da“ u sumornoj noći za njega. U retkim situacijama kada je mogao da iskoristi brzinu, nije umeo da se snađe u prostoru, a kako je probao da vrati loptu Bogdanu Kostiću u obećavajućoj akciji, pa da ona ne stigne ni blizu veziste – ostaje velika enigma. Od njega u Humskoj očekuju da rešava bitne utakmice, pa ako je ovu preskočio jer se maltene nije video, valjda učini nešto valjano u Madridu. Njegova nonšalantnost u završnici kada je morao da reši kontru prosto je neshvatljiva.

(do 70. minuta) U Beogradu među najboljima, sad nešto slabije prvo, pa malo bolje drugo poluvreme. Ima nečega u tom momku čime je na ove dve utakmice nagovestio da bi mogao da bude ozbiljno oružje Partizana u nastavku sezone. Čak i kada greši, to čini u želji da igra fudbal – unapred. A to mora da se ceni. Namestio je lepu priliku Zubairuu, a onda i sam loše šutirao, ali kada se podvuče crta ispod svega što je uradio u dvomeču, ostaje više ohrabrujućih detalja nego onih za kritiku.

(do 46. minuta) U jednom trenutku se činilo da se samo njemu igra fudbal. To je bio onaj "cim" posle samo 100 sekundi igre. Već u narednom se stopio sa bledunjavim timom. Posle toga je spremio priliku Kojzeku, pa dobio neugodan udarac od kog se očigledno nije oporavio. Tu negde, malo pošto je prošla sredina prvog poluvremena, Partizan je izgubio i ono malo oštrine na levoj strani.

(do 46.) Da ga prosečan navijač Partizana pita gde je bio i šta je radio između 20.00 i 20.45 po lokalnom vremenu, teško da bi imao smislen odgovor. Tek se jednom pojavio u krupnom kadru, kada je propustio da izjednači posle prodora Trifunovića. Pre i posle toga – u stelt modu. Nevidljiv. Bar da je pomagao odbrani, ali nije ni to... Opravdano ga je zamenio Saša Ilić već na poluvremenu.

(od 46. minuta) Ove večeri, na 4.200 kilometara udaljenom gostovanju – odličan! Baš takav je bio potreban Partizanu. Pojavio se taman da smiri napade panike, kao da mu je Saša Ilić dao kutiju antibiotika, a đak Fajenordove škole pilule podelio saigračima i tako im popravio krvnu sliku. Sa njim na terenu delovali su daleko sigurnije nego u prvom delu. Počelo je tako što je iznudio faul, potom istrčao u presing, pa spasao čist gol za 2:1. Uz to je neprestano špartao između odbrane i napada i predstavio se, napokon, kao igrač koji bi mogao da očvrsne inače mekane crno-bele.

(od 46. minuta) Čim je ušao, počeo je da seje strah u odbrani Tobola. Njegove kretnje i prodori predstavljali su pravu ukrštenicu bez rešenja za domaćina. Šteta je samo što je zakazao u realizaciji posle šansi u koje su ga lansirali Bogdan Kostić i Šaka Traore, a i sam je pride imao još jednu priliku.

(od 46. minuta) Sa njim na terenu ofanzivni deo Partizana dobio je mišiće spremne da idu „u meso“, po svaku cenu. Ako je trebalo da se tuče sa snažnim igračima Tobola – bio je tu. Ako je trebalo da se na njih zatrči – i to je uradio. Zadržao je loptu u ključnim situacijama i ponudio se kao pravo rešenje. Šteta i za njega i za ekipu što jednu kontru nije okončao pogotkom.

(od 70. minuta) Ušao je na poziciju iza špica i najpre mu je golman ukrotio jednu šansu, pa ga Zubairu nije „ispoštovao“, a onda, kada je video da i drugi soliraju, probao je sam i matirao rivala – završio je akciju vrednu preokreta u korist Partizana.

(od 81. minuta) Prepremalo vremena na terenu za konkretan učinak, ali je uspeo da zaradi žuti karton.

Možda se meč u Kazahstanu neće pamtiti po lepršavoj igri, ali je ponudio jasan odgovor na pitanje da li Saša Ilić ume da rukovodi timom u kritičnim situacijama. Još kako! I da prizna grešku, ako je bila greška. Jer, izvesti trojicu fudbalera već na poluvremenu posle očajnog prvog dela može samo trener oslobođen sujete. A to je prvi znak da Saša ne robuje egu. Ono što je još bolje za Partizan – izmene su mu donele konkretnost. Zubairu prodornost, Že snagu, Zeković stabilnost, a Traore gol. E, taj tim iz drugog poluvremena, značajno osvežen i ubrzan, pravi je primer kako bi morao da izgleda Partizan. Onaj iz prvog jedva da je bio vredan pomena. Povukao je dva pomalo iznenađujuća poteza kada je reč o startnoj postavi. Među startere je promovisao Stefana Milića umesto kapitena Nikole Simića, dok je u veznom redu prvi put ove sezone starter bio Zoran Alilović. Ipak, moraće danima, možda i sedmicama, predano da radi na korekcijama u defanzivi.