OCENE - VOJVODINA: Ranđelovićevi trkovi sa Karaiskakisa, Rosićeve bravure

Bio bi čuvar mreže sa Zlatibora ponovo igrač utakmice da je Voša izdržala još minut. Jedini fudbaler na terenu kojem nivo nije opadao tokom 120 minuta. Činio je čuda u prvom poluvremenu, skidao zicere u drugom, ostao dolesdan i u produžetku. Koliko su se puta samo napadači Crvene zvezde zajedno sa stručnim štabom i pristalicama na tribinama hvatali za glavu zbog Rosićevih intervencija. Na kraju, uzalud. Ni odbranjen jedanaesterac nije bio dovoljan da 29-godišnji golman kruniše najbolju sezonu u karijeri i donese Staroj dami Kup Srbije.

Najsporije je ušao u prvo poluveme od svih saigrača, da bi zatim bio najstandardniji u drugom tokom paklenih naleta gostiju. Nije gubio smirenost ni u trenucima kada su njegovi saigrači upali u paniku. Subjektivan utisak je da bi Nikolić mogao da odigra još jedan produžetak na Lagatoru, na kraju krajeva zbog svoje fizičke spreme i konstantnosti je jedna od glavnih figura ove sezone. Među najzaslužnijma što Crvena zvezda nije upotpunila preokret u osnovnih 90 minuta.

Perfektno prvo poluvreme, najkonstantijeg štopera Vojvodine. Muški se „potukao“ sa Arnautovićem i izlazio kao pobednik iz gotovo svakog duela. Pokrivao je leđa Petroviću i Savićeviću i davao dodatnu sigurnost veznom redu da učestvuje u kontranapadima. Defanzivac koji će u septembru da napuni 33 godine ostao je malo bez gasa u drugom delu. Nastavio je da igra na iskustvo i postavljanje, dok u trku više nije mogao da isprati Zvezdine napadače. Njegov izlazak iz igre u 84. minutu bio bi opravdan, da je umesto njega ušao stameni defanzivac, a ne krilni napadač i to u najačem talasu ofanzive Beograđana… Crnomarkovićevo napuštanje terena ostavilo je Suča da se rve i sa Duarteom i sa Enemom.

Nije slučajnost što je Marko Rosi pozvao korpulentnog Mađara na prošlo reprezentativno okupljanje. Skok igra Kornela Suča je u rangu prvoklasnih evropskih štopera. Postavljanje, interpretacija igre, brzina i ne baš. Možda je to razlog zbog kojeg 24-godišnji defanzivac nije napredovao još jedan rang na Ostrvu, već se spustio na srpske terene. Za ovaj nivo, ono što nudi bivši štoper Plimuta je dovoljno. Njegov pogodak dao je Voši elana da odigra savršenih 45. minuta i dođe na korak od trofeja Mozzart Bet Kupa. Ispao je Suč kod kolosalne šanse Arnautovića, Krunić mu pobegao kod kornera, sve u prvom delu. Do kraja znatno sigurniji, kako u postavljanju, tako i u pas igri. Rutinski realizovao penal

Još jednom je Vošin Brazilac uštopovao sve i svakog po tom levom boku, odnosno Zvezdinom desnom. Što je Ranđelović bio u napadu, to je momak iz Rio de Žaneira predstavljao u defanzivi Lala, neprestano ponavljajući se uz aut liniju. Nećete od njega dobiti brazilsku sambu u vidu atraktivnosti, ali ima nešto Marselovsko u sebi Baros – i lakoću u pokretu i dovoljnu snagu u duelu da se ne odbija od snažnijih čuvara. Izlaskom Crnomarkovića je prekomandovan na štopera, gde je takođe odigrao solidan produžetak. Jedina zamerka su slabašni centaršutevi Brazilca, sa kojima bi postao „pun paket“.

Znamo da je potrebna samo mala iskra da se kapiten Stare dame potpuno upali u duelima sa bivšim klubom. Petrović ju je doneo sa sobom još iz svlačionice. Bio je jedan od najenergičnijih fudbalera Lala, podigao je vibracije čitavog tima. Na Vošinu žalost, kad je pao njen kapiten na startu drugog dela, raspala se i Vojvodina. Njegova izgubljena lopta je kumovala pogotku Marka Arnautovića i od tada je 27-godišnji vezista srljao iz greške u grešku, toliko da je morao da bude izmenjen pre produžetaka. Kao da su dva pogotka i čitava efuorija iz prvog dela energetski totalno ispraznili Petrovića, koji je zatim i posle prve greške u potpunosti izgubio samopouzdanje.

U završnici prošle sezone, bio je jedan od onih fudbalera u koje je struka iza zatvorenih vrata na Karađorđu upirala prstom kao jednog od glavnih krivaca za neupešnu sezonu. Bio je i na transfer listi, ali uzimajući sve što je prikazao u ove sezone i zaokružio najzrelijim preformansom u najvatrenijem meču sezone, niko se ne bi začudio da povremeni crnogorski reprezentativac dobije produžetak saradnje od čelnika Novosađana. Bio je na svakoj lopti u drugom poluvremenu kada je bilo najvažnije. Njegov blok posle udarca Kostova činio se kao odlučujući potez, sve do duboke nadoknade... Ostaće zapamćene njegove hladne reakcije na „čikanja“ fudbalera protivničke ekipe, kako bi isprovocirali 32-godišnjeg vezistu da zaradi drugi žuti i isključenje.

Osvrtaće se Nemanja Eraković i na putu za Beograd, da proveri da možda u retrovizoru ne vreba Lazar Ranđelović. Brzonogi Leskovčanin je „dugim svetlima“ i trkovima kao sa prvih meseci na Karaiskakisu uveo u potpuno bunilo defanzivce Crvene zvezde. Trk iza Erakovića se komotno može posmatrati kao asistencija za pogodak Vidosavljevića. Izbezumila je Vošina „antilopa“ doskorašnjeg štopera Zenita. U drugom poluvremenu je sam povukao nekolicinu polukontri sa svoje polovine, ali bez adekvatne podrške, to se ispostavilo samo kao trošenje vremena. U završnici je i Ranđelović ostao bez snage za nešto više u produžetku, ali je sa bele tačke bio siguran.

Svak čast za način na koji je postigao gol, za ulogu i kretanje u finalu. Bivši vezista kragujevačkog Radničkog konstantno je delovao iz drugog plana, šunjao se u međuprostoru iza Elšnika i Krunića, a iznad štopera crveno-belih, taman toliko da ga zaborave. I jesu. Budući da nije poznat po defanzivnim karakteristikama, kada su se dešavanja na terenu premestila u šesnaesterac novosadskog kluba, bilo je samo pitanje kada će ga Tanjga izmeniti.

Očigledno je Dejan Stanković posvetio posebnu pažnju prošlogodišnjem napadaču Voždovca, pošto je 22-godišnje krilo zablistalo u prvom jesenjem duelu ovih timova. Precizne instrukcije dobio je Jung Vu Seol, da poveća agresivnost na momku iz Smederevske Palanke i da mu ne dozvoli da zalama u sredinu. „Mekano“ je Kolarević izgledao u toj duel igri u par navrata, ali je to kompenzovao vraćanjem vraćanjem u defanzivu i brzim otvaranjem kontranapada iz kojih su Lale profitirale u prvih 45. minuta.

Nedorečen je ostao napadač iz Gajdobre, što nikako nije karakteristično za jednog od najsrčanijih članova Stare dame. Na startu meča je iznudio korner, koji su Lale pretvorili u prednost, ali pored toga nije mnogo namuio odbranu Beograđana. Nekoliko puta je uspeo da zadrži posed okružen nekolicinom igrača u crveno-belo, napravio rizičan, ali ispostaviće se, pametan faul nad Krunićem na ulasku u poslednji kvartal meča.

(Od 64. minuta) Nije se proslavio prvih 25 minuta po ulasku sa klupe kao krilni napadač. Isuviše lako je Seol izlazio na kraj sa omalenim momkom iz Jagodine, ali, kada je mesto ustupio Feliksu i povukao se na beka, Vojvodina je dobila dimenziju koja joj je falila u napadačkoj igri tokom drugog poluvremena, a nije gubila ni u defanzivi. Promašio je najbolju šansu za Novosađane u produžetku i to kad je imao dovoljno prostora da se namesti i uputi udarac jačom nogom. Morao je u toj situaciji bolje.

(Od 78. minuta) Poneće epitet Vošinog tragičara u velikom finalu zbog promašenog poslednjeg penala, ali ni u „živoj igri“ nije pravio razliku, na koju je ove sezone navikao pristalice Stare dame. Trokirao je Tanjgin džoker na Lagatoru, čak i usporio dva napada i promašio penal na isti način kao i u četvrtfinalu Kupa protiv Trajala.

(Od 78. minuta) Ne može niko da upre prstom u 24-godišnje Vošino dete zbog onog pasa Seolu, koji je prethodio izjednačujućem golu ekipe sa Ljutice Bogdana. Vratio se Kokanović u defanzivu da pomogne svojim saigračima u zadnjoj liniji i osujeti nalete Beograđana. U tome je u nekoliko puta uspeo, ali je morao da žrtvuje bilo kakav ofanzivan angažman.

(od 85. minuta) Ideja zbog koje je momak iz Gvineje Bisao završio na terenu je pojmljiva, ali uzimajući u obzir da je Afrikanac tek povremeno bio u Tanjginim planovima ovog proleća i da evidentno nije na istim talasnim dužinama sa ostatkom tima, njegov ulaz u igru se može okarakterisati kao najveća greška Vošinog stručnog štaba. Nije brzonogo krilo donelo potrebnu širinu Lalama u završnici.

(Od 90. minuta) Očigledno je da Vošin vezista ima problema sa samopouzdanjem, da li je to zbog treme, ili što mu ne prija stil igre Stare dame, nije ni bitno, ali odluka da bude jedan od izvođača u penal seriji je pogrešna. Vreme provedeno na terenu je bilo solidno, ponavlajo se mnogo puta i igrao kao „box to box“ vezista. Njegova inferiornost u duelima sa protivničkim fudbalerima u bila je više nego uočljiva.

(Od 90. minuta) Kapiten kapitenski. I nešto više od pola sata u produžetku je odradio konkretno, krpio greške saigrača i oporavio ekipu posle hazarderskih poteza Njegoša Petrovića. Bio je ključni element za unošenje ponovnog mira u redove Novosađana. Efektivno izveo penal.

Odlično je „nabrijao“izabranike pred veliko finale u Loznici. Izašle su Lale kao „besni psi“ i rastrgli crveno-bele u param parčard i to sa očekivanom postavom. Upravo zbog toga, mnogi smatraju Miroslava Tanjgu za najboljeg motivatora u čitavoj ligi. Da bi došao do trofeja sa Vojviodinom – barem u ovom finalu – manjkalo je strateške preciznosti. Potpuni potop Vojvodine u drugih 45 minuta ide na dušu Tanjge i njegovog stručnog štaba. Apsolutno nikakav odgovor nisu imali Novosađani na inicijativu Zvezde, koja se pretvorila u viktoriju ispred Vošinog gola. Izdale su ga i standardne izmene, a onda kada je dogorelo, napravio je verovatno i ključnu grešku koja je definisala susret – umesto Crnomarkovića ubacio je Feliksa. Taj potez ostavio je Kornela Suča samog na liniji fronta u skakačim duelima sa zverima kao što su Enem, pa i Duarte. Jeste Crnomarković zatražio izmenu i činjenica je da strateg Lala nije imao mnogo alternativa na klup, ali izmena odbrana-napad, se ispostavila kao najgore rešenje. Pogotovo što je šef struke kluba iz Novog Sada retko kad praktikovao takvu praksu tokom sezone. Na klupi su u tom momentu bili i Butean i Medojević, obojica dovoljno čvrsti da odmene korpulentnog lidera zadnje linije. Baros to nije, niti je takav skok igrač pogodan za završnicu ovakvog finala. S druge strane, Vando Feliks mu nije dao željeni rezultat na drugom kraju. Sve je to ultimativno koštalo Lale i bacilo senku na, do sada, sjajnu sezonu Miroslava Tanjge na klupi Vovjodine.