OCENE – ŽELEZNIČAR: Popović u čvoru paralize, Gabrijel Silva će se Tegeltiji javljati u košmarima

Džaba parada na slobodnjak Žoaa Mutinja, skinut jedanaesterac, pa i odbitak Rikardu Orti, još jednom velikanu portugalskog fudbala. Zoran Popović je sa tri skrivljena penala u dva meča verovatno istakao kandidaturu za nekakvog rekordera u tom segmentu igre. Ako je u prvom meču to bio trenutak dekoncentracije, ovo u Bragi bilo je pomračenje uma. Na stranu to što mu ni saigrači nisu pomogli, Popović je kao najiskusniji u timu morao da njima uliva samopouzdanje, a on se spetljao toliko da nije mogao da izađe iz čvora koji ga je paralisao.

Hvalio ga je Radomir Koković posle prve utakmice, govorio kako je izuzetno važan u izgradnji napada. Jeste se ubacivao u sredinu ne bi li vezistima otvorio prostor da stvore višak po boku, ali baš je Nikola Đuričić predao Bragi loptu za drugi gol Portugalaca. Jeste i Mamane Sabo bio neoprezan, ali nikakva to uteha neće biti nikome u timu kapitena Đuričića, koji je pride imao još par rizičnih poteza.

Opet je na teren izašao sa nožem u zubima, spasio Železničar kada je Pau Viktor u 12. minutu izleteo sam pred Zorana Popovića. Tada se nije uplašio ni situacije, ni sudije. Ali kada je Braga povela i nanjušila krv, ostrvila se na Železničar kao roj pčela na kantu meda, a nije bilo onih mirnih Milikićevih pasova da je pasivizira. Braga je, poučena iskustvom iz Pančeva, spustila loptu time oduzevši Milikiću priliku da se istakne gde je najjači – u vazduhu.

Ne može mu se ništa kritično pripisati, mada nije baš ni plenio sigurnošću, niti uspeo da loptu makar udalji od svog gola kada je već prelazak na protivničku polovinu terena uglavnom bila nemoguća misija. Što je, opet, najmanje njegova krivica i on je ovde bio najmanje sporan.

Upamtiće Uroš Tegeltija strogog profesora Gabrijela Silvu, koji ga je sa batinom u nogama sproveo kroz učionicu modernog fudbala u kome se ama baš svaka greška plaća. Psihološki dobro našpanovan bio je mladi bek na početku meča, ali nije znao da se digne iz krize u koju je upao nakon što mu je brazilsko krilo pobeglo pred penal iz kog je Braga povela. A Silva ga je uporno provocirao i tražio trenutak kada će da mu se ušunja u snove. Uspeo je.

Miran na početku, pokušavao je da unese nešto smisla u pas-igru Železničara, na momente i uspevao, ali oni su bili previše retki i bez nekog konkretnog učinka napred. Ako je u prvom meču njegovo spuštanje u poslednju liniju možda i iznenadilo Portugalce, onda su oni lekciju naučili i u revanšu poništili Jevremovićev uticaj na igru.

Kokovićeva promena u odnosu na prvi meč. Doneo je koji kilogram mišića u vezi, od prvog minuta se ponudio saigračima kao osigurač koji će da sakuplja ničije lopte. Bio je neoprezan pred prvi gol Brage, a bio je i potpuno neupotrebljiv kada je trebalo težište igre prebaciti na protivničku polovinu terena. Biće mu potrebno vreme da se posle ere u Javoru privikne na sasvim drugačije zahteve u Pančevu.

(do 77. minuta) Potpuno van utakmice. Vezni red Brage kao da je preko Kristiana Šekularca bacio plašt i učinio ga nevidljivim. Kada bi se i ukazala šansa da se preuzme koji metar više, on ga ili ne bi video ili bi loptu vratio nazad. Bragin ritam prosto mu je pomutio moć rasuđivanja. Ovo je bila utakmica iznad brzine koju trenutno može da isprati.

(do 77. minuta) Ako je opravdanje za prvi meč bilo to što nije igrao na svojoj prirodnoj poziciji, onda bi ovde mogao da ga potraži u tome što mu saigrači nisu ostavili nijednu situaciju u kojoj bi brzinu mogao da pokuša da iskoristi u situacijama jedan na jedan. Doduše, ni sam Simao Pedro nije mnogo pomogao u dva ili tri trenutka kada je uspeo da uhvati zalet, jer bi po pravilu na kraju birao pogrešno rešenje.

(do 77. minuta) Sa 191 centimetrom visokim sidrašem u špicu dobili su Pančevci metu koju su mogli da gađaju u napadu, mada to nisu previše koristili. Iako još težak, jer je kasno stigao, umeo je da se zagradi, pokazao da ume da se snađe i na krilu, ali je bio potpuno odsečen, usamljen među 12.000 ljudi na „Kamenolomu“.

(do 46. minuta) Neprimetan. Toliko da je teško nešto više napisati o igri Nikole Jovanovića na „Kamenolomu“. Izašao je iz igre na poluvremenu da ustupi mesto Aleksi Kuljaninu. Verovatno mnogi kraj TV ekrana nisu ni primetili da je bio tu. Piše mu se samo žuti karton iz 14. minuta, koji je sam i nudio izgubljenom loptom.

(od 46. minuta) Ušao na teren kada je sve već bilo odlučeno, a Železničar u nokdaunu iz kog se nije vratio. Pokušao je nekoliko puta driblinzima da izazove nekakvu paniku u protivničkom taboru, ali Braga je tada već uživala u saznanju da je svoje obavila. Mogao je verovatno da krene od starta, mada je utakmica bila takva da se čini da to ama baš ništa ne bi promenilo.

(od 77. minuta) Premalo vremena za konkretan utisak.

(od 77. minuta) Premalo vremena za konkretan utisak.

(od 77. minuta) Premalo vremena za konkretan utisak.

(Od. 77. minuta ) Premalo vremena za konkretan utisak.

Ideja je jedno, realnost nešto sasvim drugo. A realnost kaže da tim Radomira Kokovića jednostavno ne može da parira ovom Braginom. I da je možda bilo previše ambiciozno dva puta ga terati da se sa Portugalcima rva tehnikom. Verovatno će i sam noć provesti tako što će preispitivati svoje izbore. Mada je veliko pitanje da li je ovo večeras bio težak debakl ili nam je ona lepa predstava iz Pančeva svima dala nerealna očekivanja? Najveći izazov u narednom periodu biće mu da svoje pulene ubedi da ovakva škola mora da se prođe. I da ne klonu duhom posle prvog rezultatskog brodoloma. Ceo „Kamenolom“ im se večeras obrušio na leđa.