OCENE – ZVEZDA: Deco, ugledajte se na Radeta Krunića; Elšnik – Rijerin prvi čovek

Jedna velika odbrana. I to je to. Sasvim dovoljno. Ispravio je brljotinu Vasilija Kostova i nogom zaustavio udarac Hrošovskog. Prijala mu je promena trenera, jer je insistirao da igra nogom. Kada je želeo da preskoči igru – dobio je ukor sa klupe. Zvezda je anestezirala jednu od najboljih čeških ekipa, tako da je Brazilcu ostalo samo da revnosno prati igru i pokupi „balone“. Lako zarađena dnevnica.

Do 85. - Bio je pomalo nesnađen u prvom poluvremenu. Ograničen na defanzivu mučio se sa dijagonalama Viktorije Plzenj, loše koristio telo, ali kada je počeo da insistira na snazi – to je već nešto. Videlo se da nema karakter napadača, nije znao da odvuče igrača Bukariju, ali nije to njegov primarni zadatak. U drugom poluvremenu mnogo bolji. Kada je telom počistio Memića i Sangarea, navijači Crvene zvezde su bili u stanju ekstaze. Kao da je postignut gol.

Ovo je već nešto. Standard ispod kojeg Miloš Veljković ne sme da ide. Mada bilo mu je lako kada je imao pored sebe savršen procesor u liku i delu Radeta Krunića (čitaj ocenu dole). Kada je izgubio prvi duel sa Aduom rame uz rame, pribojavali smo se da će to biti ona njegova karakteristična partija. Bez ukusa i mirisa, čista alibi priča. Ali nošen sigurnošću kompletnog tima počeo je da iskače ispred igrača. Miloše, nije to teško, za koji đavo si igrao preko 300 utakmica u Bundesligi. Ne mora protiv Leverkuzena, ali protiv ovakvih timova ovo mora da bude standard.

Deco, gledajte ovog fudbalskog višebojca, dignite noge na trosed i uživajte. Apsolutni „ćaća“ ovog tima. Nije da nismo već gledali od njega taktička savršenstva u okviru Lige Evrope, ali je ovo nivo više. Majstor zanata je na početku meča uzeo lulu, stavio je pokraj usta i počeo da se šali sa utakmicom i nedoraslim rivalom. Sažvakao je i nedoraslog rivala i vrlo zahtevne taktičke zahteve Alberta Rijere. Bio je štoper prilikom branjenja, i najbolji osigurač lopte u trenucima kada je Crvena zvezda u „bildapu“ trebalo da izađe napred. Biće zanimljivo videti specijalizovane taktičke platforme i njegovu statistiku. Deluje da nije izgubio duel, niti da je dao pogrešan pas. Apsolutna elegancija, dominacija, lepota jednostavnih pokreta. Da njega nema ovaj Zvezdin tim bio bi 30 posto slabiji. Ozbiljno razmišljanje je kako će jednog dana bez njega. Jedna od najboljih individualnih partija na evropskoj sceni jednog igrača u ovoj eri. Da je dao gol, to bi bio Pavkov iz Liverpula.

To je on. Još jedan u nizu onih koji je uspeo da se u ekspresnom roku prilagodi na Rijerine zahteve. Do juče standardni levi bek, ove večeri je bio nešto između levog štopera i beka. Imao je problema u prvom poluvremenu sa snagom Ladre, jeftino dobio žuti karton kada je jednostavno otpao. Ali ostalo je bilo više nego dobro. Voli da rizikuje, ali odlično taktički čita prostor i igru. Isto važi što i u eri Dejana Stankovića. Nije epohalan igrač, ali će ga Crvena zvezda jednog dana teško nadomestiti.

Otključan je. Prva sezona mu je bila odlična, druga problematična, ali se videlo da je čovek od Rijerinog najvećeg poverenja. I da mu taktički zahtevi temperamentnog stručnjaka nisu nikakva španska sela. Ulazio je u međuprostore baš kada treba, pojavljivao se i levo i desno, i ono što je najvažnije – nije otpadao u duelu prilikom ničijih lopti. Ukrasio je ovo veče sa dve predivne asistencije, što bi vrlo duhoviti rekli: „Pakovao je kao kasirka u Maksiju“. Možda je na putu za inostranstvo, ali je činjenica da Albert Rijera može da izvuče nešto najbolje iz njega, i negde sakrije brzinske kvalitete. Stabilan od prvog do 90. minuta.

Do 85. - Uh, uh, uh... Baš se u lošem momentu nalazi Zvezdin vunderkind. Možda i opterećen pričama o prodaji i sigurno najvećem transferu u istoriji srpskog fudbala, blago rečeno se nije snašao u prvom poluvremenu. Lopta kao da mu je bila vruća. Kada god je imao otvoren pogled ka Arnautoviću i Bukariju dao je loš pas. Jednom je i proklizao u vrlo rizičnoj zoni, što Česi nisu kaznili. Hrabrio ga je Albert Rijera, dao mu slobodu da se spušta po loptu, ali je nekako sve to bilo nedorečeno. Na granici kilavog. Još kada je na povratni pas Marka Arnautovića šutnuo poput „pileta“, nekako se dalo naslutiti da bi mogao brzo da izađe napolje. Nešto bolji u nastavku, ali opet je napravio glupost u 73. minutu. Prelazna ocena zbog godina i konačnog rezultata.

Na početku je Albert Rijera mandata u Ljutice Bogdana, i najmanji rizik predstavljao bi suicidnu misao u trenucima kada tek treba da kupi zvezdašku javnost i apsolutni mir u svlačionici. Ali može da počne da razmišlja da ključeve ofanzivnog dela tima da u ruke potencijalnog reprezentativca Austrije. Baš ga je lepo videti na terenu. Ukrštena kretanja, cik-cak, hrabro nošenje lopte, pristojan nivo fizičkih kapaciteta. To je sve ponudio Mohamed Čam u prvom poluvremenu. Ima onu stvar da se ne krije pred dobro popunjenom Marakanom. Stalno u epicentru dešavanja, doktorski je otvarao prostor. Još kada bi izbacio hronične dodire više.

Do 89. - Gomila nelogičnih poteza. Poklič sa severne tribine najbolje opisuje igru bivšeg reprezentativca Gane. U prvom poluvremenu kao da nije bio na terenu, osim u jednoj situaciji. U drugom je bio vrlo aktivan i proaktivan, ali bolje da nije. Da čovek ne poveruje šta je radio u trenucima kada je Crvenu zvezdu jedna dobra odluka delila od sigurnog plasmana u Ligu Evrope. Kao da je fudbalski kratkovid, nije video usamljenog Mirka Ivanića na drugoj stativi. Imao je još trenutaka totalnog pomračenja. Ali to je Osman Bukari u izvornom obliku. Možete samo da se nadate da će mu biti dan i da će iz nehata nalaziti prava rešenja.

Jednom kapiten, uvek kapiten. Imaće on teške periode, možda i partije nedostojne njegove fudbalske klase, ali nikada, ali nikada ne treba zviždati Mirku Ivaniću. On je, uz sve svoje mane, rol model kako treba da se ponaša prvi među jednakima u svlačionici Crvene zvezde. I nije prvi put da posle kriznog perioda iznikne u velikog junaka. Jer to je prosto on - simbol Zvezdinih uspeha u Evropi. Nije ga bilo dovoljno na početku meča u igri, ali onda je demonstrirao ono po čemu je prepoznatljiv. Savršeno kretanje, idealan prijem i lagana egzekucija. Otkravio se i počeo da prepoznatljivom "osmicom" pravi višak. Da je bolje dao pas ka Čamu, bila bi to idealna partija. Ne treba biti previše mudar pa shvatiti - mnogo toga će se u igri Alberta Rijere vrteti oko Mirka Ivanića. Ako bude bio dobar u svlačionici. A – jeste. Zaslužio je da mu 27.000 ljudi pokaže poštovanje pokličima: „Mića, Mića“. Uvek i u svakoj prilici.

Do 72. - Možda smo malo snizili kriterijume kada je u pitanju najplaćeniji igrač Crvene zvezde. Opet je prolazio kroz ozbiljnu patnju, i opet je delovao nekako teško. Uvek kasni na direktan pas, ali kada namesti nekog na leđa – to je lepo za gledati. Moraće Rijera da mu optimizuje ulogu, i možda dodeli ulogu džokera. Priča se o tom novom špicu Crvene zvezde, ali Marko može da bude onaj otrov što se drži u malim bočicama.

Od 72. - Lepo čuvao loptu i držao na leđima štopere Plzenja. Nije bio lenj. Živih pokreta, zaslužio da nad njim bude i penal.

Od 72. - Potpisao je ono što svi znaju, kada je teško pojave se Magiko i Ivanić.

Od 85. - Ušao da smiri pas. Nedovoljno za ocenu, dovoljno za mali plusić kod Rijere.

Od 89. - Malo vremena na terenu.

Za sve što on želi biće potrebno šest meseci. Minimum. Ali za večeras – čestitke. Da ga ne glorifikujemo posle jednog meča, ali je bilo više nego očigledno da je smirio tlo u svlačionici i usijane i opterećene glave pojedinaca. Zvezda je delovala jako, jako uredno kada je reč o trčanju, ideji i taktici. Možda se malo tražila u prvih pola sata, ali gledajući rezultat, čovek sa Majorke je sve pogodio. Istrajao je na brojnim promenama.