OCENE – ZVEZDA: Gledaj dete Vasu i divi mu se! Stankovićev Ederlezi

Zaslužio je Brazilac da gleda dominaciju crveno-belih sa najboljeg mesta. Mnogo puta je spašavao srpskog šampiona u Evropi, dok je večeras pokupio istrčavanjima dve lopte. Saigrači su ga ispoštovali i ostavili bez previše posla u evropskom meču. To dovoljno govori kako je odigrala Crvena zvezda. A jeste i Mateus i te kako učestvovao u toj rapsodiji.

Nije ga bilo puno u kadru tokom prvog poluvremena. Crvena zvezda je tada stvarala višak po desnom boku, a potom suprtonom dijagonalom tražila Tiknizijana ili Aleksandra Kataija. Imao je mnogo lakši zadatak, nego u većini evropskih mečeva... Malme je bio totalno bezopasan, pa je reprezentativac Južne Koreje bio konstantan. Jedan od barjaktara Stankovićevog super-presinga, znao je da krene na rivala oponašajući majstore borilačkih veština sa dalekog istoka. Sve sa ciljem da napravi faul. Čisto iskustvo i pragmatizam. I agrersivnost kao njegov zažtitni znak.

Kako je krenulo, delovalo je da će biti Zvezdina padalica u Skandinaviji. Okrenuo ga je Ekong, ali je potom Brazilac odigrao na nivou Graca. Nepodnošljiva lakoća intervencija, mirnoća na nivou najboljih svetskih anestetičara. Savršeno je koristio telo, kao što je perfektno napravio ključni pas ka Arnautoviću, koji je prethodio pogotku Vasilija Kostova. Ovo je standard koji mora češće da pokazuje. Zna lopte kao da je čitav život proveo na terenu za mali fudbal. Samo da sakrije brzinske nedostatke.

Mnogo odvažniji nego u ranijim evropskiim mečevima. Dobio je jasne instrukcije od Dejana Stankovića da slobodno proba sa dijagonalama ga Tiknizijanu ili Aleksandru Kataiju. Zaplivao jedino na početku utakmice, kao i veći deo Zvedine odbrane. Pravio zamke Bothajmu, dolazio mu iza leđa kada je nekadašnji napadač Krasnodara pomislio da ima otvoren pogled ka Mateusu. Dobio je na samopouzdanju. A verovatno će ga tek dobiti.

Ako ste se pitali zašto je Dejan Stanković ultimativno tražio da Jermen ostane na Marakani – večeras ste dobili odgovor. Da mu progledamo kroz prste zbog toga što se karakteristično zaboravio u drugom minutu. Napajao se energijom iz kolektivnog presinga Crvene zvezde. Protiv Malmea nije fakultativno odrađivao defanzivne zadatke. Stalno na lopti, kupio je, osećao i protivničke dijagonale kada su svesno Skandinavci počeli da ga gađaju. Mogao je, bar je takav utisak sa tribina, da odigra još jedan meč i stalno treći loptu u prostor. Šteta što ga Katai nije pogodio u jednoj situaciji u prvom poluvremenu.

Da, znamo da ćete reći da smo se ogrešili o ovog momka kada je došao u Crvenu zvezdu i igrao ispod svih očekivanja. Znaju tako da „podbodu“ novinare i čelnici Crvene zvezde. Ali u poslednjih 18 meseci igrač visoke klase je doživeo totalnu transformaciju. Ima većih majstora u ovom timu, talentovanijih igrača, ali je on tata i mama ove ekipe. Neko kome može Dejan Stanković da ponudi ključeve svlačionice i da se ne brine. Mlad vezni red Malmea za njega je bio doručak koji je svario u ekspresnom roku. Čitao je igrao, postavljao saigrače, uvek na liniji pasa. Kao da je imao treće oko na potiljku, sa njim kao tutorom mogao je Vasilije Kostov da se razmanhe. Doktorat od partije!

Dobar! Autoritativan u duelima sa neiskusnijim rivalima. Prosto u kolektivnoj haromniji, Elšnik nije mogao da „zabaguje“. Stalno je tražio rupe u protivničkoj zoni, odigravao unapred i tukao se u duelima. Nije želeo da otpada. Šteta što jedan od dva šuta nisu završila u mreži.

(do 88. minuta) Sija Zvedina najsjajnija zvezdicanad skandinavskim nebom. To što je postigao drugi gol u okviru Liga Evrope, analiziraće se naširoko narednih dana. A ostalo? Pa to je skoro bilo pa perfektno. Uspeh je u malim detaljima, onima koje je prezentovao Vasilije Kostov u noći kada se pričalo o ponudi od 20 miliona evra. Kakvi su to usmereni prijemi! Kakva je to mirnoća starijeg maloletnika, kakva kontrola lopta u kritičnim zonama, i mogućnost da se odigra presing najvećeg mogućeg intenziteta na 20 metara od gola. Da gledaš ovo dete i da mu se diviš. Kada ga je Dejan Stanković izveo iz igre, i potom pola minuta grlio i ljubio po čelu, ustalo je kompletno rukovodstvo Crvene zvezde i kao po komandi viknulo: „Bravo mali“.

(do 76. minuta) Mnogo je značilo njegovo prisustvo na terenu. Bio je mišićnom masom i sposobnošću da trči u visokom intenzitetu, neka vrsta telohranitelja majstorima kakvi su Katai i Arnautović. Pocepao se u oba pravca, bio jako raspoložen na početku. Išao je ka statusu tihog heroja, ali je u dve situacije odradio ono njegovo. Možda i nespotreban lažnjak. Samo da je direktniji, talenat nije sporan.

(do 76. minuta) Resetovao ga je Dejan Sanković. Imao je Magiko i bolja izdanja, ali energetski je delovao kao da mu je deset godina manje. Šveđani hoćete trku sa Kataijem – imaćete je. Hoćete da mu uzmete loptu na faktor snage u kritičnoj zoni – ni to vam neće proći. Takve odgovore je verovatno nudio Dejan Stanković sam sebi dok je gledao kako Katai prestiže Karslona i dva puta ga nameštana na rame. Šteta zbog voleja.

(do 76. minuta) Kažu da o lepoti ne treba raspravljati, ali kada je reč o reprezentativcu Austrije, onda mora da vlada konsenzus. Njegova odigravanja petom, onako u poverenju najbližem saigraču. To je nešto više od fudbala, to je Betovenovana simfonija. Magija! Nekada je umetnički utisak o njegovoj igri na više nivo nego konkretan učinak. Tako je bili ove večeri, ali kada se kao onaj bik Ferninand iz crtaća zaleteo ka golu Malmea znalo se da će to biti egzekucija.

(od 76. minuta) Malo vremena na terenu, ali odličan u presingu.

(od 76. minuta) Malo vremena na terenu. Odmenio Kataija.

(od 76. minuta) Propustio šansu. Dobar u čuvanju lopte.

(od 76. minuta) Malo vremena na terenu

Kakav trenerski master rad u zvezdaškoj javnosti od ove večeri poznat kao Ederlezi! Sve što je uradio i pretpostavio – pogodio. Bio je u prvom poluvremenu neobično miran, jer je video da njegov tim složen u formaciju 4-1-4-1 melje rivala, da ga davi, pritiska, guši. Crvena zvezda je izgledala naspram Malmea kao ozbiljan nemački tim koji stalno pritiska visoko, ima hroničnu želju da vas pobedi i uneredi. Možda je do snage Šveđana ili (ne)kvaliteta, ali ne pamti se kada je jedan srpski tim ovako igrao presing. Oduzete lopte na protivničkoj polovini Stanković je proslavljao kao gol Vasilija Kostova. Miran, kao i njegov tim, dok ga jedan od domaćih navijača nija bacio u nervozu. Ako ovo ponovi narednog leta – biće savršeno.