OCENE – ZVEZDA: Makedonsko momče, kitka šarena! Pevaće se: Bambolero, bambolero…

Odbranio udarac glavom Žea i zaslužio da uđe u društvo onih zaslužnijih za peti uzastopni trijumf nad večitim rivalom. Morao je da pomera Teba Učenu kao da mu je razredni starešina. Čak je odbranio I prvi udarac zemljaka kod jedinog gola crno-belih. On je jedan od onih koji retko kada izdaje.

Da je imao pored sebe Aleksandra Dragovića u piku forme, ili Veljkovića u zadovoljavajućom stanju, verovatno bismo sutra pisali epove o ovom momku. Počeo vrlo problematično, ali je u krajnjem zbiru bio vrlo autoritativan i precizan. Ostaće upamćeno kako je sa dva savršena klizeća starta presekao akcije Čumića i Dembe Seka. Nije bilo realno očekivati da preciznim pasovima iz dubine probija prvu liniju crno-bele odbrane. Ali I to je radio, jer mu je “aljkava” defanzivna postavka Alberta Rijere natovarila dodatni posao. Grešio je, ali je preuzimao odgovornost. Preživeo, i sada ima sve preudslove da mu se karijera razvija u poželjnom smeru.

I sa njim se Rijera baš igra. Ulog je veliki, a dobitak na kraju igre – prilično neizvestan. Njegova fizička snaga bi možda došla do izrašaja kada igra u standardnoj formaciji, ili u sredini. Ovako – baš tanko. I vrlo opasno. Ne baš kao Učena, ali bio je vrlo problematičan. Sa loptom u nogama gotovo beskoristan. Loše je procenio nekoliko situacija, uvek na ivici greške i kiksa. Mnogo bolje izgledao u finišu utakmice.

On nije bomba, on je lutajuća granata u sopstvenom šesnestercu. Krajnje je čudna odluka Alberta Rijere da ga “posadi” na levu stranu i muči sve oko sebe: Učenu, defanzivni red, kompletan tim i sopstvene taktičke zamisli. Videlo se da će ga kao u Plzenju gađati rival još od 50. sekunde kada je krajnje loše anticipirao, uvukao se bespotrebno u sredinu i otvorio kapiju Dembi Seku. Vodi loptu kao da je bosonog, a na njoj ima žara. Prosto je neverovatno koliko je tehničkih i taktičkih grešaka napravio za 45 minuta, uvlačio se u sredinu kada ne treba. Nije prepoznao nijednu situaciju u začetku akcije crno-belih kada je bilo “telefonirano” da će se traži Sek. U Evropi bi to bio klasičan nokaut u režiji Teba Učena. Nauk za Rijeru.

(do 57. minuta) Njegova najveća pobeda je u tome što je uspeo u ekspresnom roku da istutoriše mladog Gaštarova. Pored njega, Makedonac se osećao vrlo komotno. Crvena zvezda bez njega na poziciji izgleda obezgljavljeno. Tako je bilo u 50. sekundi, beše tako I kada je zbog povrede morao da prepusti mesto Badžu. Nisu mogli učenici Alberta Rijere da se saberu i oduzmu u pozicinoj igri. Bila je to vrlo dobra partija prekaljenog internacionalca. Standardno savršen u presingu i čitanju igre.

Suprotno Tebu Učeni, on bi mogao da bude produkt Alberta Rijere. Prepoznao je Španac taktičku pismenost i mirnoću u jakom telu mladog Makedonca. Počeo bojažljivo, što nije neobično za “rukija” čija ekipa je rano primila gol. Nastavio vrlo autoritativno. Ne upada u oči kao Kostov, ili nešto ranije Andrija Maksimović, ali radi kao mrav. Toliko je dobio samopouzdanja igrajući u tandemu sa Krunićem, da je hrabro poveo loptu i iznudio najstrožu kaznu. Zna tačno kada da napravi faul, kada da bude okidač presinga. Naučio je lekcije Nenada Milijaša. Gotovo bezgrešan i u nastavku, lagan kao perce u finišu. Dobila je Zvezda modernog igrača. Makedonsko momče, kitka šarena. Na ponos Najdoskog, Đurovskog i Darka Pančeva.

(do 68. minuta) Više nego korektan. Pojavio se kao neka vrsta Rijerinog vojnika, koji je upoznat sa radom španskog stručnjaka. Na iznenađenje mnogih, pojavljivao se u desnom međuprostru kako bi bio okrenut ka unutra, na levu nogu. Nije imao opipljiv statistički učinak, ali je tačno znao ko je i u kom trenutku slobodan od saigrača. Za nijansu mekši u onim duelima 50:50. Izgubio je tako nekoliko lopti od Milana Vukotića i Babe. Brzo izgubio snagu, videlo se to po netačnim pasovima. U pravo vreme napustio teren.

Vrlo je to tanko bilo od prvog bonusa Crvene zvezde. Kao da mu je prva promašena šansa u večitom derbiju stalno bila u glavi. Ne može baš u svakom derbiju da ima opipljiv statistički učinak, ali je morao da bude mirniji kada je ispred sebe imao gol Partizana i podignutu glavu. U jednoj situaciji napucao Mirka Ivanića, u drugoj korektno šutirao. Ali navikao nas je da iz takvih situacija, makar u mlađim kategorijama, ubija pauka. Nešto življi i otresitiji nego u Plzenu. Očigledno je u procesu povratka u staru formu. Treba ga podržati, ali moramo se napomenuti da je visoko podigao lestvicu i da je pokazao da može da bude jedan od vođa tima. Bez obzira na godine. Činjenica je da ima savršen skor sa Partizanom. I to nešto govori.

(do 83. minuta) Ni tamo, ni vamo. Ima mnogo fudbala u nogama, i baš ta činjenica mora da natera Alberta Rijeru da dobije više od njega. Nisu mu usaglašeni softver i hardver. Mnogo pipka loptu, prosto narod bi rekao – drvi je. Mada nije igrao na prirodnoj poziciji, gde može da kreira. Kao desno krilo više se bavio defanzivom i atipičnim ubacivanjem Mateje Milovanovića. Mada sve bi izgledalo drugačije da je Čamovu savršenu loptu ispod zemlje Bukari poslao precizno u dalji ugao.

(do 68. minuta) I opet si pobedio… On nije igrač koji će da se busa u grudi i drhtavim glasom priča o zvezdaštvu. On deluje i radi, i rešava utakmice od 2021. godine na ovamo. I deluje da neće da stane. Namirisao je, zajedno sa Albertom Rijerom, da je Đurđević najslabija karika u Partizanovom odbrambenom mehanzimu. Doziranim centaršutevima pravio je pometnju ispred Krunića, igrao jedan na jedan i onda pokazao kapitensku crtu. Kada se Čam spremao da šutne penal, Mirko Ivanić mu je prišao i nežno šapnuo: “ Pusti mene, ja znam”. Da je pogodio zicer na ostavljenu petu Dijenga bio bi to gotovo savšen jednočasovni prikaz. Ostao je rano bez snage.

(do 68. minuta) Kako je krenuo mogao bi da dobije pesmu sa parafraziranjem onog stiha sa španskog govornog područja: “Bamboleo”. Početak – vrlo obećava. Iako nije pipnuo loptu u prvih deset minuta, predstavljao je otrov za odbranu Partizana. Kod ostavljene lopte Ivaniću pokazao je koliko zna fudbala, potom ušao u kadar kada je kapitenov centaršut “sažvakao” od šale i samo fudbal ubacio u mrežu. To je kvalitet za ligu petice. Dobro se i kreće, prati protivničku odbranu i ne mudruje. Odmah šutira. Još jedan koji je ostao bez snage. Lakše će mu biti u narednom periodu, prošao je test sa vrlo dobrom ocenom. Zna i da igra leđima. Makar na ovom nivou.

(od 57. minuta) Korektan u zaštiti gola, čisto da svima stavi do znanja da može da bude od koristi u evropskim mečevima. Ali ka igri gore – sumnjiv. Upropastio je nekoliko polukontri.

(do 68. minuta) Izgubio loptu u opasnoj zoni iako je imao usamljenog Balova. Dobio i zvižduke zapadne tribine posle toga. A to nešto znači.

(od 68. minuta) To smo već na ovom stadionu videli mnogo puta. Brzina – da. Ali to je uzaludan posao kada nekadašnji reprezentativac Gane odbija da lomi utakmice. Mogao je da pita Krunića gde da mu šutira, da šmekerski odradi “bocku”. Ništa od toga.

(od 68. minuta) To je bilo prilično dobro. I hrabro. Pokazao zavidne tehničke veštine kada je ušao u igru. Napadao direktno licem okrenut ka golu. Iznudio nekoliko faulova.

(od 83. minuta) Malo vremena na terenu za konkretan učinak.

Prvi stranac na Zvezdinoj klupi koji je dobio večiti derbi još od Valtera Zenge. I tu nema mnogo priče, nastavio je tradiciju sa amanetom Dejana Stankovića i Vladana Milojevića (peti uzastopni trijumf). Ali da će Španac rudariti – hoće. Odbrana mu je prilično aljkava i dezorjentisana, preciznije rečeno nedovoljno sposobna da isprati zahteve koje traže ozbiljnu uigranost. To se može okarakterisati kao tvrodoglavost, a može i kao hrabrost da istraje na sopstvenom DNK. Sada će moći da radi na miru do 15. oktobra i dobro raspodeli uloge. Ovo sa Učenom, pa i Lukasenom, neće ići na ozbiljnijem nivou. Kockao se sa postavom bez Bukarija, Veljkovića, još više sa odlukom da izostavi Kataija. Ali je počeo da kleše Gaštarova, i izvukao Balova u kritičnim momentima za Crvenu zvezdu. Za dublju analizu je to što mu je tim fizički izgledao užasno posle 60. minuta.