Odlazak namćorastog mađioničara: Spomenik improvizacije i fraze "ulica ga nikad neće zaboraviti"

"Jednog dana ćeš igrati za Real Madrid ili Barselonu". Kada ti ove reči u svlačionici Totenhema tiho, ali sa potpunim uverenjem izgovori čovek poput Luke Modrića, znaš da si dotaknut čarobnim štapićem. Ipak, za jednog momka iz Maroka život je imao drugačiji plan.

Danas, kada je Adel Tarabt i zvanično objavio kraj karijere, shvatamo da Santjago Bernabeu i Kamp Nou nisu izgubili ništa, ali je fudbalska ulica dobila svoj večni spomenik. Adel nije postao serijski sakupljač ekipnih i(li) individualnih priznanja, ali je postao nešto mnogo ređe: postao je mit. Otišao je jedan od poslednjih fudbalskih boema, čovek koji je odbio da igra po šablonima modernih taktičkih mašina, ostavljajući iza sebe zaveštanje zbog kog će se rečenica "the streets will never forget" uvek izgovarati sa posebnom setom.

Gledati Adela na terenu bilo je poput posmatranja uličnog mađioničara koji je greškom zalutao na glamuroznu pozornicu profesionalnog fudbala. Drugi su igrali za bodove, a Tarabt je igrao za vic, uzdah i trenutak kada će defanzivca ostaviti u stanju potpune egzistencijalne krize. Njegovo najjače oružje nije bio šut niti brzina, već mangupluk. Proturanje lopte kroz noge protivniku za njega je bio lični potpis, umetnički krik i javno poniženje u jednom potezu. Igrao je sa spuštenim štucnama, sa dečačkom drskošću momka sa betona ili prašnjavih terena koji odbija da doda loptu jer veruje da niko drugi ne razume igru kao on.

U eri u kojoj je fudbal postajao sve više robotski i predvidiv, Adel je bio čista, nefiltrirana improvizacija. Vrhunac tog njegovog umetničkog ludila zauvek će ostati vezan za Loftus Roud i mitsku sezonu 2010/11 u dresu Kvins Park Rendžersa. Te godine, Adel Tarabt je mečeve KPR-a u Čempionšipu pretvorio u svoj privatni šou.

Engleski Čempionšip, poznat po batinama i bespoštednoj trci, odjednom je postao Adelov plesni podijum. Sa trakom oko ruke i stomakom koji je često prkosio nutricionističkim tablicama, postigao je 19 golova i podelio bezbroj asistencija, prosto se poigravajući sa ljudima kojima je fudbal hleb sa sedam kora. Bilo je to zastrašujuće dominantno, a ujedno i nestvarno lepo. Te sezone, Adel je dokazao da magija može da pobedi sistem, makar na trenutak, i obezbedio sebi posebno mesto u folkloru engleskog fudbala.

Naravno, priča o Adelu ne bi bila potpuna bez njenih tamnih, frustrirajućih nijansi. Genijalnost i ludilo kod njega su uvek delili istu sobu, a cena te lude glave naplaćena je u Lisabonu. Njegova epizoda u Benfiki suštinski nije bila priča o glamuru i golovima, već više nešto poput kaznene ekspedicije. Nakon što je proveo skoro četiri godine u anonimnosti, zaboravljen u rezervnom timu i otpisan zbog stare taktičke nediscipline, Adel je morao da uradi ono najteže, da ubije uličnog mađioničara u sebi da bi preživeo.

Trener Bruno Laž mu je pružio ruku spasa, ali uz paprenu cenu, spustio ga je duboko na poziciju defanzivnog veznog. Svet više nije gledao onog drskog momka koji se poigrava sa odbranama, nego čoveka koji uklizava, kvari igru protivnika i trči za tim. Nije to bio najbolji fudbal njegovog života, daleko od toga, ali je bila njegova najveća karakterna pobeda. Dokaz da je stari buntovnik, onda kada je dotakao dno, bio spreman da prlja kolena na poziciji koju je nekada prezirao.

Kraj je, potpuno simbolično, dočekao daleko od evropskih reflektora i pritiska, u tišini pustinjskog peska Ujedinjenih Arapskih Emirata, noseći dres Šardže. U 37. godini života, fudbalski boem je odlučio da zatvori svoju knjigu magije. I dok će statističari sutra prelistavati njegove podatke, brojati propuštene šanse i odmahivati glavom zbog karijere koja je morala da bude veća, istinski zaljubljenici u ovu igru samo će se blago nasmešiti. Sve to zato što Adel Tarabt nikada nije ni bio lik iz statističkih tabela. Bio je emocija, kratkotrajni blesak čiste genijalnosti i podsetnik na fudbal sa srcem i vicem, a ne algoritmima. Odlazi u penziju, ali njegov mit ostaje da živi na svakom terenu gde neki klinac i dalje pokušava da proturi loptu kroz noge starijem i snažnijem od sebe.