Ole Gunar hvali samog sebe: Sve je do taktike; Nevil opominje: Niste se oprali za Liverpul, slede Atalanta i Siti
Vreme čitanja: 3min | ned. 31.10.21. | 10:44
Posle pobede Mančester junajteda u Londonu
Sad je, kao, sve u redu. Zamah rukom, ispružen kažiprst i gestikulacija ka tribinama delovali su kao poruka:
Izabrane vesti
„Gde ste sada, hajteri?“.
Uspeo je Ole Gunar Solskjer. Ili misli da je uspeo. Pobedio je Totenhem (3:0) i odložio nastavak kritika na njegov račun, ali je malo koga ubedio da je sposoban da vodi Mančester junajted. Mada, za razliku od debkla u derbiju sa Liverpulom (0:5), uspeo je da se podigne i već na prvom narednom meču popravi štetu makar malo.
U Londonu je bilo relativno lako za Crvene đavole, koji su posle deset vezanih utakmica konačno sačuvali mrežu netaknutom.
„Od početka smo igrali dobro. Još od utorka, kad smo počeli da spremamo gostovanje u Londonu, osetili smo da naš plan ima prođu. I, imao je. Svaki fudbaler je odradio svoj deo posla, nismo primili gol, držali smo loptu daleko od Davida de Hee, golman nije imao nijednu intervenciju. Sve je to posledica taktike za koju smo se opredelili“, deluje kao da Ole Gunar Solslkjer želi sam sebe da pohvali u situaciji kad mu mnogi okreću leđa.
Prema rečima Norvežanina, ključ za trijumf nad Totenhemom je opredeljenje da se promeni taktika, zaigra sa trojicom štopera u formaciji 3-5-2, za šta je najzaslužniji povratak Rafaela Varana u tim, posle povrede.
„Uspeli smo da stavimo Varana u centar odbrane i to nam je, između ostalog, omogućilo da ne primimo gol. Stalo nam je da kontrolišemo meč kad imamo posed, što smo i uspeli. Ostavili smo Kristijana Ronalda i Edinsona Kavanija napred da sarađuju, a osim toga naši napadači su imali odgovarajuću pomoć krila“.
I još malo o tom „genijalnom“ potezu, kao da niko pre Solskjera nije zaigrao za trojicom u poslednjoj liniji.
„Ako se odlučite da igrate na taj način i taktika vam ne uspe, svi će vas pitati zašto je tako, ali smo osećali cele sedmice da ćemo uspeti. Moji saradnici u stručnom štabu su odradili sjajan posao, jer su sve postavili na svoja mesta“, dodao je trener Mančester junajteda.
Pobeda jeste dobar način da se nagovesti izlazak iz tamnog vilajeta, ali to je i dalje Mančester junajted, tim koji u uvodu sezone nije pokazao da je na istom nivou kao Čelsi, Mančester Siti ili Liverpul.
„Zapanjen sam da je moralo da prođe skoro dva meseca loših izdanja, da se vidi nesposobnost odrane u situaciji kad se brani bez lopte, da se trener nalazi na ivici otkaza i da se desi onih 0:5 protiv Liverpula da bismo konačno dobili Mančester koji liči na nešto. Nije mi jasno zašto se čekalo ovoliko dugo, ali defitivno je uspeo nešto na Vajt Hart Lejnu. Bio je Mančester timski dobro organizovan u situacijama bez lopte“, uočava Geri Nevil, nekadašnji Solskjerov saigrač iz vremena kad su Crveni đavoli dominirali Premijer ligom.
Prema oceni stručnog konsultanta Skaja ništa kapitalno se nije promenilo u Mančesteru.
„Nije mi se svideo govor tela Mančesterovih igrača u poslednje tri, četiri utakmice. Ni trener nije ostavio utisak da može da utiče na njih. A onda je zaličilo da se ove sedmice nešto desilo, promenilo i da su jedinstveni istrčali na megdan Totenhemu. Pokazali su kako mogu da irgaju ako se drže zajedno. Samo mi i dalje nije jasno otkud im ideja da protiv Liverpula primene visok presing. Ovo u Londonu jeste izgledalo dobro, ali nije dovoljno da bi se „oprali“ zbog poraza u derbiju. Uostalom, slede utakmice sa Atalantom i Mančester Sitijem“, dodao je Geri Nevil.