Ona je naš Drogba i vodi nas na Mundijal: Pre neko veče samo tri poruke, danas Nemačka zavidi Srbiji na mentalitetu

Scena prva: Duga lopta, savršeno utrčavanje u prostor između štopera, izlazak na golmana i hirurški precizno plasiranje u mrežu. Rezultat je 2:0 za Srbiju.

Scena druga: Još jedna dobra lopta u prostor, drži štopera jednom rukom, otresa ga u duelu i potom spoljnim delom kopačke bocka loptu preko golmana. Uz poruku: 'Ovo ovde je moj teren'! Rezultat je 3:1 za Srbiju.

Nije Mitrović, nije Vlahović, to je Jovana Damnjanović. Protivnik koji se koprca pod njenim kramponima je moćna Nemačka. Najuspešnija evropska reprezentacija i supersila u ženskom fudbalu. Jovaninim golovima je ispisana istorija. To su verovatno najvažniji golovi naše reprezentacije otkako postoji.

Jovana je udarna igla Srbije i “devetka” minhenskog Bajerna. Po golgeterskoj egzekuciji podseća na još jednu gol mašinu sa brojem devet iz Bajerna. Da li je Jovana Damnjanović naš Robert Levandovski?

“Uf, nemoj to... Totalno smo drugačiji tipovi igrača. To više vama novinarima liči jer igramo u istom klubu i nosimo isti broj na dresu. Naravno, Robert je fenomenalan igrač i poređenje sa njim prija. Ali daleko sam ja od njegovog nivoa. A pride nismo ni isti tip napadača“, odgovara nam Jovana Damnjanović nekoliko minuta posle istorijskog trijumfa Srbije nad Nemačkom kojim je naša reprezentacija napravila džinovski korak ka prvom plasmanu na Mundijal.

Ako nisi Levandovski, ko si u poređenju sa najboljim napadačima? Sa kim bismo mogli da te uporedimo?

„Možda sa Drogbom iz onih nekih ranijih perioda. To mi nekako više prija. Taj stil“.

Glava je još vruća, srce hoće da iskoči od sreće. Duže od 10 godina Jovana Damnjanović čeka ovo. Ovakvu pobedu. Već 12 godina nosi dres A selekcije Srbije. Na klupskom planu je u međuvremenu osvojila sve što se može osvojiti. Već skoro deceniju igra u Nemačkoj gde je ženski fudbal na najvišem nivou. Sa Volfzburgom je bila prvak Evrope i Nemačke, osvojila i kup, da bi pre pet godina prešla u minhenski Bajern sa kojim je prošle sezone takođe pokorila Bundesligu.

„Pa što se reprezentativne karijere tiče, ovo svakako jeste najveća pobeda u karijeri. Pobediti svetskog, evropskog i olimpijskog šampiona… Pitaj boga šta su one sve osvojile samo u poslednjih 10 godina. Stvarno je neverovatno pobediti na ovakav način takvu ekipu. Ovo je veliki uspeh za sve nas i za ženski fudbal u Srbiji”, zadovoljno konstatuje Jovana.

Jeste li svesne šta ste ovom pobedom uradile za promociju ženskog fudbala u Srbiji?

“Najbolje to vidim po broju poruka posle utakmice. Samo na ’vatsapu’ sam dobila poruka toliko da ne mogu sve da ih izlistam. A pre nekoliko dana sam posle utakmice sa Izraealom dobila tri poruke. Bukvalno samo od dečka i roditelja... Na Instagram i ostale društvene mreže nisam još ni ulazila. Verujem da će ova pobeda imati veliki odjek i da je ovo samo početak uzleta našeg ženskog fudbala“.

Da li je ova utakmica prekretnica u istoriji ženskog fudbala u Srbiji i skok koji ste vi čekale godinama?

„Ja se iskreno nadam, jer zaista dajemo sve od sebe. Radimo, treniramo i pružamo maksimum, isto kao i naše muške kolege. Tužno je to što nikad nismo dobile pažnju koju zaslužujemo. Samo kada bi se ta svest javnosti malo poboljšala... Ali evo nadam se da se sada menja. Sada mislim da smo sazrele, imamo devojke u najboljim fudbalskim godinama. Ovo bi mogao da bude jedan novi i lep početak za ženski fudbal u Srbiji. Zove nas gomila novinara i verujem da će ovo biti prava stvar za sve nas“.

Šta misliš koliko će devojčica sada početi da trenira fudbal?

„Ako se sutra u svakom gradu makar po 50 devojčica ne upiše na fudbal, onda ništa nismo uradile. Ha-ha-ha“.

Skoro 10 godina si u Nemačkoj, dobro ih poznaješ. Šta su ti protivnice rekle na kraju?

„Prvi komentari su bili: ’ Vau! Kakav vi mentalitet imate. To je ono što nama fali. Sa koliko želje i enegrije vi igrate za reprezentaciju’. Da se ne lažemo, mi smo u individualnom deficitu i zaostatku za njima. Ali kao što rekoh, kroz timsku igru, borbu i taj neki ’fajt’, možemo da im se suprotstavimo. Mislim da su u pravu bile kada su nam to rekle jer mi smo danas pobedile zahavljujući tom mentalitetu. Falile su nam četiri igračice i opet smo uspele“.

Može li ova pobeda da otvori vrata nemačkih i ostalih moćnih evropskih klubova još nekim tvojima saigračicama?

„Svaka devojka je danas dala svoj maksimum. Ako nam ovo danas svima nije bila najbolja reklama za klupske karijere, onda ne znam šta je. Dobila sam puno poruka iz Nemačke, Engleske i ostalih država. Baš je ova utakmica bila ispraćena. Iskreno se nadam boljim rezultatima i transferima naših devojaka, da će sada evropski klubovi malo više da bace oko na naše igračice“.

Sada ste na korak od plasmana u baraž za Mundijal. Ostaje taj ključni meč protiv Portugalije u septembru.

„Posle ovakve utakmice i pobede nad Nemačkom da li treba da se bojimo bilo koga? Naravno, ne treba sada da poletimo. Svesni smo da nas ta utakmica vodi u baraž. I da će biti zaista teško. Ali sada imamo bolju poziciju nego što smo imali pred prvu utakmicu u Portugaliji kada smo izgubile. Sada one dolaze na naš teren i nadamo se da ćemo prvi put u istoriji imati pun stadion i podršku sa tribina. Uz tu podršku, ovakav pristup igri i nadu da ćemo biti kompletnije, u septembru možemo da odigramo i protiv njih kao i protiv Nemačke“.

Da li bi volela da igrate na nekom većem stadionu? Nadaš li se punijim tribinama?

„Glupo je pričati o tome sada. Naša baza je ovde u Staroj Pazovi. Zavisiće od interesovanja, kolika će biti želja, medijske pažnje, ostalih faktora. Ali ne bih imala ništa protiv da se prebacimo na neki veći stadion gde će biti malo više ljudi. Naravno, moraju da budu i perfektni uslovi za igru. A kao što znamo, u Srbiji je teško naći dobar stadion, osim ova dva tri veća. Ali ko zna... Mi Srbi smo vickast narod. Mi se „popalimo“ kada krenu neki rezultati. Videćemo, sada je to na ljudima u FSS koji se bave marketingom, promocijom i tim stvarima. Gde god budemo igrale, nadamo se maksimalnoj podršci“, sa očiglednom i onom istinskom srećom u glasu govori Jovana Damnjanović. 

Ništa, moraćemo opet preko tog Portugala na Mundijal. Šta da im radimo...

Mitar je već u srpskom dresu sa brojem devet bacio Portugaliju na kolena, sledeća ih baca Jovana Damnjanović.