Opet radi veza Zvezda – TSC

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Minuti su nedostajali TSC-u da se domogne pozicije koja vodi u plej-of, i da na tom mestu dočeka vrelo gostovanje u Novom Pazaru. Da ne bude tako pobrinuo se Nemanja Miletić tri minuta pred kraj susreta u Bačkoj Topoli. Isto tako, minut je delio Brđane od nerešenog ishoda na poluvremenu, a glavni krivac da se to ne desi bio je Andrej Petrović, nekadašnji polaznik fudbalske škole Crvene zvezde koji pokušava da se afirmiše na severu Srbije.

Dva kola uzastopno bodove Topolčanima su doneli, između ostalih, bivši đaci crveno-belih. U Lučanima je to prvencem i asistencijom začinio Mihajlo Milosavić (uz odličnu partiju Saše Jovanovića), sada je bod, za malo i tri, doneo Andrej Petrović. Ukoliko se vratimo u prošlost, od momenta kada je TSC postao član elite, videćemo da su gotovo svake sezone u redove ekipe iz Bačke Topole stizali fudbaleri stasali u mlađim kategorijama Crvene zvezde ili proveli period karijere u redovima višestrukog šampiona Srbije. Da li je svaki uspeo da se ustali u prvom timu i napravi transfer? Naravno da nije, ne bi ni bilo realno, kada je jedan klub pogodio svako pojačanje.

Prvi koji zaslužuje da se pomene, kako zbog transfera tako i zbog forme, jeste Petar Stanić. Ponikao u Pančevu, u Zvezdi nije dočekao šansu (odigrao 16 utakmica), pozajmljen Spartaku, a u TSC-u eksplodirao, vodio tim do nokaut faze Lige konferencije, pogodio u Londonu protiv Vest Hema. I dočekao da se nalazi na vodećoj poziciji liste strelaca Lige Evrope. Prodat je Ludogorecu za 2.100,000 evra, sa tim što je šampionu Srbije pripalo 20 odsto novca (iako se ranije pominjalo da su ti procenti otpali kada je Nemanja Stojić prodat Crvenoj zvezdi).

Valja pomenuti i  Miloša Pantovića, koji je afirmaciju stekao u Voždovcu, dobro poznatoj adresi za Topolčane, ali je stasao u Vojvodini, pa i Crvenoj zvezdi. Čak je igrao Ligu šampiona za mlade kao član crveno-belih. I na njegovom transferu u Panatinaikos su zaradili Topolčani.

Direktno sa adrese Ljutice Bogdana i iz mlađih kategorija Zvezde je stigao u redove TSC-a Veljko Ilić, čuvar mreže poljskog Viđeva iz Lođa. Šansu je dobio spletom okolnosti, ali je imao dobra izdanja kako u domaćem prvenstvu tako i u Evropi. Na kraju, 500.000 evra je suma koju su inkasirali Topolčani od njegove prodaje. Nemanja Stojić takođe može da se računa u nekadašnje igrače crveno-belih, mada je njega „otkrio“ Žarko Lazetić, koji ga je iz Metalca iz Gornjeg Milanovca doveo u TSC. Kakve je partije pružao, ostaje upamćeno, a novu šansu u Zvezdi je dobio ponovo pre dve godine i bilo je čudno da su ga posle samo mesec i po dana čelnici kluba iz Beograda prodali Makabiju iz Tel Aviva, gde se opet sreo sa Lazetićem.

Za tri godine u klubu, za malo je do 100 mečeva u plavom dresu stigao i Jug Stanojev. Mnogo nade je polagano u njega kada iz omladinaca Zvezde došao u TSC. Dobijao je šansu, učinak je bio polovičan, i propustili su priliku Topolčani da na njemu zarade. Jer, u gotovo svim situacijama kada je igrač dolazio iz redova crveno-belih, nije bilo obeštećenja, ali su bili dogovoreni procenti. U slučaju Juga Stanojeva, pričalo se o podeli 50:50, i neke ponude su odbijene. Na kraju je prešao u subotički Spartak, igrao je Kairatom Ligu šampiona, a sada nosi dres Univerzitatee iz Kluža.

I dalje je u klubu Vukašin Krstić, fudbaler koji sa 22 godine ima već pet godina staža u TSC-u. Dobar deo školovanja je proveo u Vojvodini, ali je u Bačku Topolu došao takođe iz Zvezde, gde je proveo period fudblaskog stasavanja. I njemu malo nedostaje do brojke od 100 utakmica u dresu Topolčana. Zabeležio je nastupe i u oba evropska takmičenja koja je igrao tim sa severa Srbije, i svaki trener tima je u njemu video igrača sposobnog da pokrije više pozicija u odbrani.

Ponikao u Zvezdi, prodat u paketu sa bratom u Mančester siti, bio je i Luka Ilić. Jeste da je u TSC-u igrao na pozajmici iz francuske Troe, ali je bio pravi mađioničar sa loptom. Bio je jedan od nosilaca ekipe koja je osvojila drugo mesto u prvenstvu Srbije, i na žalost fudbalske javnosti, nije ostao u redovima Topolčana da se sa njima okuša u Evropi. Pokazao je kvalitet i kasnije kada se vratio u crveno-beli dres.

Viktoru Radojeviću je jedna sezona bila dovoljna da se otisne put Amerike, gde sada nosi dres Čikago Fajera. I debitovao bi, da ga ne muči povreda noga. Imao je par solidnih izdanja u dresu Topolčana, a njegov transfer u SAD su naplatila oba kluba, i Zvezda i TSC. 

A, da ne bude da je sa svima uspelo, govori i drugi primeri. Iz Zvezdine škole su dolazili igrači poput Petra Milutinovića, Stefana Santrača, Edvina Elevena ili Bogdana Petrovića (istog imena i prezimena kao sadašnji napadač tima došao iz Voždovca). Neki od njih nisu ni stigli da zaigraju u prvom timu. Santrač je čak i odigrao nekoliko mečeva za prvi tim, dok se nije preselio u Leotar iz Trebinja. Milutinović je prosleđen u Goricu, a sada je član Radničkog iz Kragujevca. O Elevenu se pričalo kao velikom potencijalu, bio je vrlo efikasan u omladinskoj ligi Srbije, da bi potom usledile pozajmice u Mađarsku i Sinđelić iz Beograda. Pitanje je da li i dalje igra fudbal, a poslednji poznati klub mu je Sremčica. Petrović je iz užičke Slobode uspeo da ode u Al-Nasr i da se vrati, a poslednji poznati klub mu je bio Panargijakos u Grčkoj.

Andrej Petrović i Mihajlo Milosavić su tek dobili šansu, sa tim da je Milosavić dočekao posle tri pozajmice i ugovor mu ističe na leto, pa će vreme dati sud da li su bili i oni bili dobre akvizicije,a vremena ima jer su mladi. I Andrija Milašinović je letos obukao plavi dres, bio je na pripremama sa prvim timom kratko zimus ali je ostao da igra u omladincima. Tek nedavno, iz OFK Beograd Mozzart Beta je došao Dragan Tegeltija, takođe fudbaler sa određenim stažom u mlađim selekcijama Crvene zvezde.