Osmesi su se vratili u napaćeni grad, lokalni momci spasavaju kuću koja gori

Situacija je i dalje alarmantna, Valensija je prva ispod crte, opstanak će biti jako teška misija… Ali, nada se probudila! Osmesi su se vratili u prelepi i napaćeni grad na Mediteranu. Doneo ih je lokalni dečko koji je hrabro utrčao u kuću koja gori i krenuo sa gašenjem poraza.

U jednoj od najvažnijih utakmica sezone, Valensija je na Mestalji tukla Leganes 2:0 i napravila mnogo bitan korak ka opstanku. Da su gosti iz predgrađa Madrida danas pobedili, razlika bi bila sedam bodova. Ovako je samo bod…

Valensiji se polako isplaćuje opklada sa Karlosom Korberanom. Lokalni momak je do voljene Mestalje morao obilaznim putem i ceo život je čekao ovu šansu. Korberan je rođen tu, kao dete je trenirao u Valensiji, došao do B tima, ali nije mogao dalje… Igrao je još malo za neke niželigaše i već sa 25 godina shvatio da se neće najesti hleda od igranja fudbala. I odmah se bacio u trenerske vode. Počeo je sa mlađim selekcijama u lokalnom rivalu Viljarealu, put ga je kasnije vodio kroz arapske zemlje, da bi prvu šansu kao profesionalni trener dobio u kiparskoj Doksi. Na Kipru je trenirao i Ermis, a onda je stigao poziv sa Ostrva.

U Lidsu je je odlično radio sa mladim timom i Marselo Bijelsa ga je priključio stručnom štabu prvog tima. Imao je pozive iz španskih niželigaša da bude glavni trener, ali je ostao uz Bijelsu da uči. Nakon dve godine je prihvatio poziv drugoligaša Hadersfilda, a odatle otišao u Olimpijakos. Dobio je otkaz posle samo dva meseca i bio je to težak udarac posle toliko godina čekanja na veliku šansu. Vratio se u Čempionšip i duže od dve godine trenirao VBA, a onda je stigao poziv koji se ne odbija.

Kompletna atmosfera u Valensijskom regionu je tih dana bila depresivna. Valensija se kao grad još oporavljala od katastrofalnih poplava koje su odnele preko 200 života i nanele ogromnu materijalnu štetu. Ljudi su bili ojađeni, besni, slomljeni... A ni fudbal nije bio od pomoći.

Valensija kao klub već godinama ne može da se oporavi od singapurske štetočine Pitera Lima koji je privatizovao klub i doveo ga na rub propasti. Posle remija sa Alavesom smenjen je lokalni miljenik Ruben Baraha. Valensija je delila poslednje mesto na tabeli! Četiri boda ispod crte.  

Karlos Korberan je bio jedan od retkih koji je imao herca da preuzme vruću palicu. Treneri se nisu baš otimali da uzmu preuzmu odgovornost za posrnuće slavnog kluba sa Mestalje. On kao lokalni momak nije mogao da odbije. To je njegova kuća.

Debi nije mogao da bude teži – Real Madrid. Klub sa kojim su uvek neki problemi poslednjih godina i zbog kojeg Mestalja ključa od besa. Korberanov debi je počeo sjajno golom Uga Dura za vođstvo u šestom minutu, ali se završio košmarno. Luka Modrić u 85. i Džud Belingem u 95. minutu su doneli preokret i pobedu Kraljevićima. Valensiji se crno pisalo… Korberan je delovao kao još jedan jeftini, kineski kišobran koji će neko vreme skloniti poglede uperene u Lima, a potom biti bačen na smetlište.

Ni u drugom meču na klupi Slepih mešva, Korberan nije pobedio. U Sevilji je bilo 1:0, Valensija je ostala usamljena na poslednjem mestu prvenstvene letvice. Ali, novi trener je polako hvatao konce i uspeo da donese preko potrebni mir u ekipu. Pomogle su mu dve lake pobede protiv niželigaša Eldensea i Ourensea u Kupu kralja. Ekipa se osetila živom…

I Mestalja je dočekala minimalnu, ali ogromnu pobedu nad Real Sosijedadom. Taman kada se ukazao tračak nade, usledila je katastrofa na Monžuiku. Barselona je Valensiji dala pet za poluvreme, sedam na kraju. Sramotno je to sve izgledalo…

Ali, odmah posle toga je osećaj sramote nekako amortizovan pobedom na Mestalji protiv još jednog dobrog tima – Selte (2:1). Na Korberanovu i Valensijinu nesreću, opet su morali da igraju protiv Barse. Ovoga puta kući i u Kupu kralja. I opet je to delovalo užasno. Barsa je dala četiri komada za pola sata, slavila 5:0 i crni oblaci su opet nadvili nad Mestaljom…

Jasno je da Korberan nema čarobni štašić i da Valensija ne može da se takmiči sa Barselonom. Da li je to moralo baš tako loše da izgleda, verovatno nije… Ali, Valensiji odavno više nisu konkurencija klubovi poput Barselone već oni poput Leganesa, Alavesa, Las Palmasa… I najmanje je za to kriv Korberan.

I najviše zaslužan što Valensija uspeva da konačno pobeđuje konkurente u borbi za goli život. Današnja pobeda nad Leganesom je treća u poslednja četiri prvenstvena meča. Valensija ih je pre Korberana ukupno imala dve u 17 utakmica. Na šest utakmica je uzeo 10 bodova iako je u tom intervalu igrao protiv Reala i Barse. Primera radi, Baraha je pre njega osvojio 12 bodova na 17 mečeva.

Valensija je i dalje ispod crte, ali ovako blizu zoni opstanka nije bila od sredine septembra. Leganes jeste jedan od slabijih timova u Primeri, ali je ove sezone pobeđivao Barselonu, Atletiko, Seltu, Sevilju… Tamni oblaci se polako razmiču.

Ima i simbolike ko je počeo da ih razmiče u Korberanovom timu.

Kristijan Moskera je dete Valensije i u ovom trenutku njen najvredniji produkt. Podsetimo, golman  Mamardašvili je već prodat Liverpulu tako da je 20-godišnji štoper trenutno najveći finansijski zalog za budućnost. Vrednost mu je između 20.000.000 i 30.000.000 evra. Da Valensija ima neke normalnije i poštenije vlasnike od singapurske štetočine, ko zna kako bi taj tim danas izgledao sa svojom decom. Reč je o klubu koji je u svet fudbala lansirao Gaisku Mendijetu, Fransiska Farinosa, Migela Angula, Davida Albeldu, Raula Albiola, Davida Silvu, Đordija Albu, Iska, Paka Alkasera, Huana Bernata, Hosea Gaju, Karlosa Solera, Ferana Toresa… Retki od njih su postali klupske legende baš zbog nedomaćinskog vođenja kluba. Verovatno to neće postati ni Moskera, ali je makar ostvario jedan od dečačkih snova.

Nakon 75 utakmica u dresu prvog tima, Moskera je danas u 30. minutu meča protiv Leganesa postigao prvenac. Emocije na Mestalji su proključale. Dete kluba spasava Valensiju!

Ali, simbolici nije kraj.

Mnogi igrači su poslednjih godina glavom bez obzira bežali sa Mestalje. Ni lokalni idoli poput Danija Pareha više nisu mogli da izdrže užasan ambijent i (ne)rad u klubu. Jedan od retkih koji su ostali na braniku kluba je Muktar Dijakabi, gvinejski štoper koji je došao iz Liona pre šest i po godina. To je beneficirani radni staž ako ste član kluba kao što je Valensija poslednjih godina.

Pre skoro godinu dana je doživeo tešku povredu kolena čije lečenje se iskomplikovalo pa mu je u jednom trenutku pretio kraj karijere. Pobedio je tu bitku i protiv Leganesa se prvi put našao u startnoj postavi nakon skoro godinu dana. Prve minute nakon pauze od 330 dana je upisao nedavno sa klupe protiv Barse… Danas je bio starter i 10 minuta nakon Moskerinog gola se upisao u strelce! Opet su emocije na Mestalji proključale, Dijakabi je izbacio iz sebe urlik olakšanja, samo se srušio na teren i zabio glavu u travu premotavajući šta je sve prošao u poslednjih godinu dana.

Golovi štoperskog tandema su dali krila Valensiji da poleti ka još jednoj pobedi u Korberanovom mandatu. Štoperi su osim golgeterskog posla, odradili i onaj glavni u defanzivi.

Kao retko kada poslednjih meseci i godina, Mestalja je danas bila bure pozitivne energije i probuđenih nada o boljem sutra. Slepi miševi vide svetlo na kraju pećine.

PRIMERA, 23. KOLO

Petak

Rajo Valjekano - Valjadolid 1:0 (0:0)
/Garsija 71/

Subota
Selta - Betis 3:2 (0:2)
/Beltran 63, Rodriges 65, Svedberg 87 - Antoni 10, Ljorente 22/

Atletik Bilbao - Đirona 3:0 (2:0)
/Sanset 42 pen, 45+1, 79/

Las Palmas - Viljareal 1:2 (0:0)
/Fuster 84 - Baena 53, Peres 66/

Real - Atletiko 1:1 (0:1)
/Embape 50 - Alvares 35 pen/

Nedelja
Alaves - Hetafe 0:1 (0:1)
/Arambari 44 penal/

Valensija - Leganes 2:0 (2:0)
/Moskera 30, Dijakabi 41/

18.30: (1,60) Sosijedad (3,60) Espanjol (6,50)
21.00: (5,90) Sevilja (4,20) Barselona (1,55)
21.00: (2,10) Majorka (3,20) Osasuna (4,20)
*** kvote su podložne promenama