Pad Zvezde u četiri čina

Možda će (mada više niko ne koristi odrednicu sigurno), ovaj tim Crvene zvezde tamo u maju osvojiti šampionsku titulu i nastaviti žetvu domaćih trofeja, ali gotovo sigurno da nikada neće ući pod kožu navijačima. Imala je crne trenutke i prva Milojevićeva generacija iz 2017. godine, u onoj eri Dejana Stankovića, kada se slavila osmina finala Liga Evrope, Partizan je zimovao na ogromnih plus pet, ali nekako je uvek postojala kolaboracija između tih timova i širokog navijačkog puka.

Sada to nije slučaj. Uspevao je ovaj tim Crvene zvezde, posle eliminacije od Pafosa, da samo dva puta kvalitetno iskoči i pomisli da je sezonu usmerio ka očekivanom raspletu. Ali i te pobede protiv Lila i FCSB-a pala su u drugi plan pod pljuskom serije kikseva u domaćem prvenstvu i ugrožavanja osmogodišnje dominacije. Ne zna se više od čega više navijače bole oči dok gledaju tim Vladana Milojevića: sveopšte apatije i ravnodušnosti koja je godinama bila zaštitni znak poslednjeg dželata crveno-belih. Možda od toga da je Crvena zvezda posle velikih ulaganja od 14.500.000 evra uspela da sastavi prilično kratak i ispovređivan roster, pa Vladan Milojevića nema ni mogućnosti ni snage da rotacijama, zaštitnim znakom iz 2017. godine, rasporedi minutažu i dobije na svežini.

Ima tu još ozbiljnih anomalija, promašenih igrača, i najviše karaktera koji su uticali da Crvena zvezda 13 meseci posle petarde u mreži Štutgarta i vrlo konkurentne partije na San Siru protiv Milana, do te mere izgleda izgubljeno, zaglavljena u improvizacijama, da ne može iz igre da napravi šansu protiv Vojvodine.

Pad Crvene zvezde je posledica više (ne)promišljenih poteza tokom letnjeg prelaznog roka, posebno u situaciji kada je kriza igre zakucala na vrata osmostrukog uzastopnog šampiona Srbije. Nekako su se i direktori i trener Milojević ponašali kao da je u pitanju prehlada i da će to proći samo od sebe. A neće...

Ovo su samo neki od razloga.

PRODAJA ŠERIFA ENDIJAJA...

Nema gore stvari u fudbalu od naknadne pameti, ali kada je doživeo golgetersku renesansu pod komandom Vladana Milojevića, Šerif Endijaje je postao ključni faktor u sistemu iskusnog stručnjaka. I što se tiče ofanzive, ali i defanzive, što je Vladan Milojević naznačio posle poraza od Vojvodine rečima „da rivali lako probijaju Zvezdinu prvu liniju, i da šampion teško igra presing“. Da, tačno je da je reprezentativac Senegala bio jako nezadovoljan odlukom klupskog rukovodstva da ga ostave u Ljutice Bogdana u januaru kada je na stolu imao ponude Remsa i Union Berlina, i da je isijavao nervozom.

Još u junu Šerif Endijaje navaljivao da bude prodat, pod izgovorom da mu se ukazala šansa života da se naplati i obraduje mnogobrojnu rodbinu u Senegalu. Pod tim pritiskom su čelnici i trener Crvene zvezde spremali letnje kvalifikacije, koje je snažni napadač odigrao kao da su mu poslednje u karijeri. Stalno je u neformalnim razgovorima pričao u svlačionici i hodnicima Marakane da se zasitio srpskog fudbala, da je vreme da ide dalje, i da je klubu dao sve što je mogao posle vrlo turbulentnog perioda.

Međutim, morali su da rade na više razboja i pripreme teren za odlazak Šerifa Endijaja. Pokazao je klasu Marko Arnautović, ali negde se moglo naslutiti da će veteran iz Intera imati redukovanu minutažu, i da će kuburiti sa povredama posle traženja kluba. Tako je nastala rupa u napadačkom odredu, koju ne može da kompenzuje Bruno Duarete. Da je kojim slučajem ostao Šerif Endijaje bi verovatno bio jako nezadovoljan, možda bi zapalio i svlačionicu, što je sastavni deo karaktera igrača sa tog podnevlja. Ali kada su imali slične situacije u bližoj prošlosti, čelnici Crvene zvezde su bili jako rigidni i lišeni emocija. Primera radi transfer Aleksandra Dragovića u Sampdoriju je stopiran, iako mu je obećano da će dobiti šansu da se oproba u Italiji. Gunđao je nekoliko sedmica, pa se smirio. Pitanje je da li bi slična diplomatija urodila plodom kod Endijaja, ali nije u dovoljnoj meri prepoznato koliko snažni Senegalac znači Vladanu Milojeviću.

 DESET LJUTIH KRILA... OSTALO IH DVA

Znate sigurno onu dečju pesmicu iz vrtića o deset ljutih gusara koji ulaze u krevet i vremenom nestaju. Može da se primeni kada je reč o krilnim igračima koje je na početku sezone na raspolaganju imao Vladan Milojević. Čak su se i čelnici i članovi stručnog štaba crveno-belih hvatali za glavu, jer se činilo da će imati problem da vingerima raspodele minutažu i učine ih zadovoljnim. Dakle, tamo pred gostovanje Lehu Vladan Milojević je imao u rosteru Nemanju Radonjića, Šavija Babiku, Pitera Olajinku, Felisija Milsona, Vladimira Lučića, Jegora Pruceva, pa još na sve to i Mirka Ivanića koji može da dejstvuje po levoj strani. Pojavio se iz omladinske škole Luka Zarić.

Ozbiljan višak, pretvorio se u deficit kakve se ne pamti. Dešavalo se da Crvena zvezda i evropske mečeve igra bez klasičnog „vingera“, što se kosi sa zdravim razumom, a i osnovnim trenerskim principom Vladana Milojevića. Odmah se povredio Šavi Babika, neuspešno se rehabilitovao Pitera Olajinka, Nemanja Radonjić je čitavu jesen u bestežinskom stanju – povređen i suspendovan. Felisio Milson je samo u prvih šest meseci na Marakani delovao na igrača sposobnog da pravi razliku. Lučić je operisao krajnike, Jegor Prucev prosleđen u OFK Beograd. Nominalni plan stručnog štaba i čelnika je bio da u evropskim mečevima, kada je Crvena zvezda u podređenom položaju, tandem po bokovima čine Babika – Radonjić.

Nikada ih nismo videli zajedno na terenu, niti ćemo... Posle odlaska Osmana Bukarija, koji ima ozbiljne mane za najviši nivo fudbala, Crvena zvezda je „skrckala“ više od deset miliona evra na krila. I došla je u situaciju da na desnom boku improvizuje sa Kostovom ili Hendelom, te da na suprotnoj strani previše zavisi od Mirka Ivanića. Neverovatno i nedopustivo. Moraće u zimskom prelaznom roku da dođu bar dvojica.

KO JE GAZDA POSLEDNJE LINIJE?

Imao je toliko hrabrosti Vladan Milojević da te 2017. godine ključeve poslednje linije preda u ruke detetu kluba Vujadinu Saviću i učini ga glasnim vođom nove generacije. Kada se vratio u klub, iskusni stručnjak nije mnogo pametovao, niti tražio populistička rešenja, znao je da Uroš Spajić ima mentalni i igrački kapacitet da bude apsolutni predvodnik defanzivnog reda. I pored toga što je znao da pravi kikseve u Ligi šampiona, nekadašnji reprezentativac Srbije je statusom i glasom znao da se spontano nametne i da drži budnim ostale saigrače. Bio je vođa i kada je Aleksandar Dragović bio na terenu, prepoznavao situacije.

Pored Spajića, Crvena zvezda je u poslednjih godinu dana ostala bez Đige, Milosavljevića, Andreja Đurića i pozajmljenog Vanje Drkušića. I za osrednjeg člana Primere, to bi bio nenadoknadiv gubitak. Posebno, što se očekivalo od Miloša Veljkovića da postane nešto, što nikada u karijeri  nije bio. Veljković igra prosečno, ali gledajući igrački i karakterni opus Dragovića i Uroša Spajića, bivši član Verdera jedva da je zaslužio prelaznu ocenu.

 Ne vuče na terenu, gledajući sa strane reklo bi se da nema odgovarajući autoritet u svlačionici. Doveden kao najjača karika, sa 300 utakmica u Bundesligi, zasad nije uticao na razvoj Stefana Lekovića i napredak Teba Učene...  Do ove sezone se činilo da je Crvena zvezda uspostavila takav sistem da može bez svakog.

MILOJEVIĆ KAO ČARDAK – NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI

Zvezda se poslednjih nekoliko sedmica ne takmiči – Zvezda preživljava. Više se zaviruje u zdravstveni karton, ko nedostaje i koliko će mu biti potrebno da se vrati na teren, nego što se ljudi oko Crvene zvezde bave igrom i šta to tim Vladana Milojevića (ne) pruža na terenu. Deluje da će se Crvena zvezda za Grac skupljati kao ekipa na rekreativnom terminu. Jedan od najvažnijih mečeva u sezoni neće igrati najbolji, nego oni koji mogu. Na to jedino Vladan Milojević nije mogao da utiče.

Teško je iskusni stručnjak podneo eliminaciju od Pafosa, i prekid neverovatne serije od 15 uzastopnih uspeha u dvomečima u Evropi. Postao je i ironičan i nervozan. Ljut, emotivno prazan. Ni pobeda nad Lilom mu nije izmamila osmeh na lice. A kako se ponaša trener, tako mu deluje ekipa na terenu...

I da je od kamena, Vladan Milojević bi sigurno reagovao na priča o smeni, Rijeri, Kolarovu, potencijalno Nenadu Milijašu. Više niko i ne zna da li najbolji trener Crvene zvezde u postbarijevskoj istoriji ima apsolutnu podršku ili je oročen dok je u igri na sva tri fronta. U takvoj igri živaca i nepoverenja, ni Vladan Milojević nije bio na nivou... Deluje da je postao razapet između sopstvenih očekivanja, priča o smeni i poštovanja koje ne dobija. Kao da postoje dva Vladana Milojevića.

Jedan, onaj racionalni, otišao bi kao legenda kluba i najbolji srpski trener čije dostignuće teško da će neko ponoviti u narednih 30 godina.

Drugi je inadžija, pravi buntovnik, koji želi da još jednom dokaže da je trener i ličnost posebnog reda. U Vladanu Milojeviću se bore dve ličnosti. Nijedna nije pobedila zasad.