“Panj” koji je pokvario sekiru

Zapravo, fudbal je igra kakvom je danas znamo postao onog trenutka kada je ključni faktor u planiranju taktike postao prostor. A Olivije Žiru je čovek koji svojim postojanjem, kretanjem, navikama u igri i tendencijama kroz čitavu karijeru otvara prostor. U tom su prostoru mnogi zablistali, neke su karijere postale istorijske (znate dobrog Antoana), neke su medalje postale zlatne, u taj se prostor slilo sve ono nevidljivo što jedan vrhunski fudbaler može da uradi.

Žiru je od početka karijere svojom korpulencijom predstavljao fokalnu tačku napada. Samo što je primarno korišćen isključivo kao “target man” i čovek koga će saigrači hraniti nebrojenim centaršutevima; sve dok treneri nisu shvatili da on takav, bez fantastičnog procenta realizacije, može da bude višestruko koristan.

Malo je zanimljivijih podataka u savremenom fudbalu od podatka da je Olivije Žiru na Svetskom prvenstvu 2018. u Rusiji šutnuo ukupno nula puta u okvir bilo čijeg gola. Prvi špic svetskog prvaka. Zvuči zastrašujuće. Ali ako pitate Didijea Dešama i saigrače, on je tu bio ključna karika.

Ko njegov uticaj na terenu želi da vidi, on će ga lako prepoznati u desetinama zadržanih lopti, pospremljenih pasova, pravovremeno izvršenih presinga, asistencija, kreiranih velikih šansi. Ko ne želi da ga vidi, on će priču o Žiruu koristiti kao paradigmu kako se fudbal “izvitoperio”. Najblaže: predstaviće odnos prema njemu kao stvar ukusa.

A Žiruova karijera nema veze sa ukusom. Štaviše. Neukusno je pričati o tome koliko je bio uticajan u svakoj ekipi u kojoj je igrao, prihvatajući bilo koju ulogu koja mu je dodeljena. Da sa Monpeljeom ukrade Pari Sen Žermenu titulu u Francuskoj, da sa mlohavim Arsenalom bude konkurentan i svake godine postrada od Bajerna, da u Čelsiju bude džoker i igrač uloge,  ili da u u Italiji svojim važnim golovima reši trku za Skudeto.

Jedini argument svih njegovih kritičara, “drugačijeg ukusa” jeste manjak golova. Iako fudbal više nije igra u kojoj je samo jedna pozicija predodređena za njihovo postizanje. “Brojke ne lažu”, reći će i svaki put rekreirati novu uvredu na račun “Panja”.

Možda je moralo sve da počne sa jednim Balkancem da bi se na Balkanu, u Beogradu, na stadionu Crvene zvezde, ta šarada i završila. Ne kao odgovor Meši ili konzervativnim naslednicima jugoslovenske škole. Nego kao odgovor čitavom svetu.

Crvena zvezda je u prvoj utakmici odučila Lil od fudbala i bila bolja za više od tih 0:1. Žiru je na toj utakmici odigrao pola sata i već je došao na gotovu stvar – tim Dejana Stankovića je bio bolji. Lilu, koji se već dugo muči sa formom, bilo je neophodno da se neke stvari promene iz korena. A tu korenitu promenu doneo je igrač koji u septembru ove godine puni 40.

Kada je Žiru odlučio da se vrati u Evropu, posle prekookeanskog izleta, mnogi su mislili da je u pitanju pretpenzionerska ekskurzija. A onda se Olivije pojavio na stadionu na kom je dao jedan od najlepših golova u karijeri i odigrao 120 vrhunskih minuta. I više od toga.

U “grotlo Marakane” lično je svojim trkom iz tunela poveo tim; od zagrevanja do prvog zvižduka delovao je fokusirano i našpanovano; imao je energiju mladića i entuzijazam bez kog su veliki preokreti – a Lilu je veliki mentalni preokret bio neophodan za pozitivan rezultat – nemogući.

Dao je gol iz prvog centaršuta, ukrotivši Rodrigaa kao dete u dupku. Ali nije samo to. Konstantno je bio ključni igrač u izlasku Lila sa svoje polovine, čime je totalno upasivljen i obesmišljen Zvezdin presing. Lil je nabijao loptu ka Žiruu kada god je mogao, a on se, kao kada je bio u piku karijere, rvao, borio i uspevao da sačuva loptu i prenese težište na polovinu rivala.

Onako odoka, malo ko je očekivao da će tako, u tim godinama, izdržati više od 60 minuta. Regularni deo plafon. A on je onda duboko u produžecima razmenio savršen dupli pas i kreirao veliku, izglednu šansu svojim igračima.

Ali nije samo onako odoka, “brojke ne lažu”, toliko su puta rekli dušebrižnici.

Žiru je u utakmici u Beogradu imao 57 kontakata sa loptom, od čega samo pet neuspešnih. Konstantno je uspevao da je sačuva i prosledi na pravo mesto u pravo vreme.

Dobio je 12 od 19 vazdušnih duela. Za ekipu je vrlo korisno i kada napadač dobije oko 40 dosto duela u vazduhu, a on je debelo prebacio taj broj.

Imao je pet čišćena iz kaznenog prostora - pet puta je bio najviši na Zvezdinim prekidima i sprečavao ono što je Stanković i sam istakao kao glavno oružje.

Na sopstvenoj polovini je imao osam od devet uspešnih pasova, što je za poziciju najisturenijeg igrača tima koji je pod presingom, od ključne važnosti kako bi se ublažio protivnički pritisak.

Tako se Olivije Žiru zagradio, pod dres stavio i odokativne metode i statističke pokazatelje, primio na grudi dugu loptu ismevanja, uštopao je kao da oko njega nisu tri igrača u crveno-belom i pokazao kako može da se ponaša i igra klasan igrač. Sumnjali su svi, ponekad opravdano, sumnjao je i Venger. A kada je odlazio iz Arsenala posuo se pepelom: “Olivije Žiru je najpotcenjeniji fudbaler kog sam ikada video”.

Oni koji vole tog Panja, posle pobede Lila u Beogradu, imaju i 120 minuta dokaznog materijala da su sve ove godine bili u pravu.