Sve je postalo pepeo i dim u Milanovoj igri, Liga šampiona klizi iz ruku

Sve se raspalo, sve se prosulo kao kada se povuče nit, pa se raspara džemper. Kada je najbitnije, kada sledi veliki finiš, kada treba dodati gas do daske, Milan se – urušio. Dokusurila ga je večeras Atalanta, koja se prošetala preko San Sira kao preko Pjace Duomo – 3:2.

Novi gol Strahinje Pavlovića uveo je meč u neizvesnost u poslednjih desetak minuta, ali ipak prekasno da bi se Milan vratio makar do boda.

Samo jedna pobeda u šest poslednjih kola. Epilog je da je Milan skliznuo na peto mesto Serije A. A, odatle se ne ide u Ligu šampiona. Možda rosoneri nemaju tako težak raspored u poslednja dva kola (Đenova i Kaljari), ali Juventus i Roma su u daleko boljoj formi. Zato teško da bi neko posle ovog debakla večeras stavio pare na opkladu da će Milan u poslednjem krugu uleteti u prva četiri.

Atalanta je odigrala za svoju dušu. Možda joj ova tri boda neće mnogo značiti, ako Lacio odnese Kup Italije, jer će u tom slučaju ostati bez Evrope. Moraće da navija za Inter, rođaka po bojama, da osvoji pehar i povuče je u Ligu konferencije.

Ali, ova pobeda večeras vredela je velikog slavlja. Ipak se ne pobeđuje svaki dan u takvom hramu fudbala sa tri gola razlike. Pa, neka je Milan u potpunom rasulu, ipak je bio favorit, na svom terenu, bolje plasiran na tabeli...

U kakvom je haosu Milan videlo se i u 54. minutu, kada je primio treći gol, što je bio znak najvatrenijim navijačima da u znak protesta napuste tribinu. To nikada nije vesnik boljih dana za bilo koji klub...

Rano je sve krenulo nizbrdo. Igrao se 7. minut kada je Ederson posle karambola u šesnaestercu pogodio tamo gde Menjan nije mogao da dohvati. A, u 29. minutu Zapakosta je duplirao prednost Atalante. Nije najbolje reagovao ni Strahinja Pavlović, smatrao je da je ofsajd, ali sudija je umesto toga pokazao na – centar.