Panter Panta među lavovima
Vreme čitanja: 5min | pet. 29.11.24. | 15:30
Srbin je drugi strelac u Ligi konferencije i najiskusniji mladi igrač u Srbiji
U modernoj istoriji TSC-a, od strane kluba je promovisan i nezvanični nadimak za ekipu – Plavi lavovi. TSC je odirgao dve lavovske utakmice protiv švajcarskih klubova u Ligi konferencije, osvojio četiri od mogućih šest bodova, a u protivničkom šesnaestercu je poput pantera vrebao TSC-ov Panta.
Nadimak je to Miloša Pantovića, četvorostrukog strelca protiv Lugana i Sankt Galena. Spakovao je po dva komada Švajcarcima i trenutno je drugi strelac u Ligi konferencije. Četiri gola na četiri meča u grupnoj fazi u Evropi su jako lepo dostignuće za 22-godišnjeg ofanzivca. To je već duplo više golova u odnosu na ceo golgeterski učinak Čukaričkog lane na šest mečeva u Ligi konferencije. Najbolji srpski strelac za srpske klubove u evrokupovima je Aleksandar Katai koji je na 16 mečeva za Crvenu zvezdu u Ligi Evrope dao šest golova.
Izabrane vesti
Pantović je još prošle sezone probio evropsku barijeru kada je postigao gol u remiju protiv Olimpijakosa u Ligi Evrope za prvi evropski bod u istoriji TSC-a. U slabijem takmičenju ove sezone se potpuno raspucao. Investicija od 500.000 evra, koliko je TSC platio Voždovcu za Zvezdino dete, debelo se isplaćuje. TSC je od Lige konferencije u ovoj szeoni već zaradio preko 3.700.000 evra, a Pantovićevi golovi su direktno doneli dobar deo tog novca. I učinili realnom nadu o plasmanu u nokaut fazu.
Iako je reč o igraču koji ima samo 22 godine i mladi je reprezentativac Srbije, Pantović je već igrač sa solidnim evropskim i ogromnim domaćim iskustvom. U Mozzart Bet Superligi Srbije je odigrao 134 meča za Voždovac i TSC. U srpskom šampionatu trenutno nema mlađeg igrača sa više odigranih utakmica. Govori to dovoljno o fudbalskoj zrelosti rođenog Novosađanina.
Pantović je fudbalom počeo da se bavi u Vojvodini, ali ga je već kao 14-godišnjaka dovela Crvena zvezda. Bio je jedan od najvećih talenata među vršnjacima na Marakani i jedan od retkih iz onog tima omladinaca u drugoj sezoni Lige šampiona, koji je kasnije nešto napravio u fudbalu. Realno, bila je to slaba generacija Zvezdine dece i nije bilo čudo što je od Totenhema primila devet golova. Iz te generacije danas se ozbiljnijim fudbalom bave Pantović, Andrija Radulović u Vojvodini i Borisav Burmaz u rumunskom Rapidu. Pantović je dogurao najdalje i igra evropski fudbal.
Iako je odskakao po talentu, za prvi tim na Marakani nije zaigrao, niti je imao prohodnost ka ekipi Dejana Stankovića. U leto 2020. je sa nepunih 18 godina prihvatio poziv tadašnjeg trenera Voždovca Jovana Damjanovića, koji je detaljno pratio mlađe kategorije u srpskom fudbalu. Otišao je na pozajmicu i na 16 mečeva dao tri gola uz dve asistencije. Ali, kako nije hteo da produži ugovor sa Crvenom zvezdom koji je isticao, vraćen je na polusezoni, supendovan i drugi deo sezone proveo bez fudbala. Kao slobodan igrač se vratio u Voždovac gde Damjanović više nije bio trener, ali sudbina će im kasnije opet ukrstiti puteve u Bačkoj Topoli.
"Njemu sam najviše i zahvalan jer me je sa 17 i po godina bacio u seniorski fudbal. Znamo se dugo i nije mi bio potreban period adaptacije kada je došao u TSC, jer sam znao kako funkcioniše i šta traži. Došao mi je kao 'kec na 10', a vidim da su ga i ostali momci od prvog dana prihvatili", rekao je Pantović u nedavnom intervjuu za Sportal.
U Voždovdcu je sazrevao i afirmsiao se kao jedan od najtalentovanijih ofanzivaca u ligi. Partizan je u nekoliko navrata pokušavao da ga dovede.
"Partizan je u tri prelazna roka slao zvanične ponude. Prve dve su stigle dok sam bio u Voždovcu, ali je bio dogovor da ostanem i imam kontinuitet. Nisam hteo da idem negde gde ne bi odmah bio standardan. A u tom periodu je najvažnije da se igrač ne izgubi i da igra. To sam imao u Voždovcu. Poslednji put kada su me zvali, odlučio sam se za TSC jer je sličan Voždovcu po filozofiji fudbala i ljudima, ali samo na mnogo većem nivou. Mislio sam da je u tom trenutku to najbolja opcija. Pogotovo što me tadašnji šef Lazetić silno želeo ovde. Nikad nikome u Partizanu nisam rekao "da", ali jesam bio zainteresovan. Prijalo mi je interesovanje velikog kluba kao što je Partizan, ali najbolje za mene je bilo da igram za TSC".
Prošla sezona mu je bila ubedljivo najbolja u karijeri. Imao je 12 golova i devet asistencija. Stigle su i ponude iz MLS lige…
"Kad sam počinjao da se bavim fudbalom, želja mi je bila da igram i ostavim trag u Evropi. Ima vremena za Ameriku, još sam mlad. Želja mi je da se oprobam u evropskim ligama".
Ostanak u Bačkoj Topoli nakon sezone karijere ga nije ni najmanje demotivisao već je nastavio. Ove sezone je dao sedam golova i na putu je nadmaši prošlosezonski učinak. U nekoj novoj ulozi. TSC od odlaska Petra Ratova nikako da ubode sa centarforom. Prošle sezone su tu bili Marko Rakonjac i Uroš Milovanović, ali nisu zadovoljili. Minulog leta je došao Marko Lazetić, ali već na trećini sezone se vidi da nije dorastao ni ovom zadatku, pa je na mesto "devetke" uskočio Pantović koji je veći deo karijere proveo na krilnim pozicijama. Igrao i kao prednji vezni, lažna devetka, ali ne baš kao klasičan centarfor.
"Po konstituciji nisam pravi špic, ali gde me vidi šef - tu ću igrati".
Golovi u Evropi su pokazali da ima taj osećaj. Poput pantera je vrebao odbranu Lugana i naterao ih na grešku kod prvog gola. A reč je o odbrani koja na ostala tri meča u Ligi konferencije nije primila gol i najbolja je u prvenstvu Švajcarske. Sinoć je golgeterski nerv pokazao i protiv Sankt Galena prateći igru i kažnjavajući Švajcarce udarcima iz peterca.
I pored tog golgeterskog instinkta, Pantovićev najveći kvalitet i dalje ostaju sjajna tehnika i smisao za igru. Nije inferioran ni fizički, jer u u maksimalnoj brzini trči 34 kilometra na sat. Pantovićev nivo talenta je uvek bio visok, a sada to pokazuje i na evropskij sceni. Bitno je i iskustvo jer sa 22 godine već ima preko 150 seniorskih utakmica u karijeri, što je više nego zajedno četvorica ofanzivaca (Kabić, Lazetić, Glušević, Vlahović) sa poslednjeg spiska selektora mlade reprezentacije Aleksandra Kolarova.
Iako i dalje maldi reprezentativac, pravi razliku u Evropi što je korak napred ne samo za njega, već i za TSC kao klub i ceo srpski fudbal.