D. StankovićParaliza fudbala iliti PSŽ i teorija o kompleksu niže vrednosti
Vreme čitanja: 3min | sre. 04.11.26. | 09:56
Protivničke naravno, ne Pari Sen Žermenove…
Sedam minuta i 35 sekundi. Toliko je Pari Sen Žermenu trebalo da rivalu strpa četiri gola i ostatak utakmice učini formalnošću koju je samo ukrasio sa još dva pogotka. Zbira dake šest komada i to ne bilo kom rivalu, već Viljarealu, koji je sa manje-više istim timom prošle sezone bio treći u Španiji, ispred madridskog Atletika ili odličnog Betisa.
Ali kad je na red došao PSŽ, Žuta podmornica se ugasila i potpuno potonula. I nije prva kojoj se to desilo. Jer kada četa Luisa Enrikea izađe na teren čini se nekad da je samo pitanje da li će uspeti da u sebi pronađe motiv da zaigra kako ume. Jer ono što dvostruki evropski šampion ume izgleda kao nedohvatljiv nivo za konkurenciju.
“Razlika je jednostavno prevelika. I ovde zaista možemo da govorimo o kompeksu niže vrednosti. PSŽ jednostavno rivalima nanosi mentalnu štetu. Jesu oni tehnički superiorni, ali nisu toliko da bi posle 17 minuta igre vodili sa 4:0. Međutim, oni ti toliko uđu u mozak da se protivnici prepadnu. Ne znaju šta da rade. Paralizovani su ispod kuka”, komentariše poznato francusko TV lice Danijel Riolo iznoseći svoje utiske.
Izabrane vesti
Ne razlikuju se oni previše ni u Španiji. Uostalom, pre samo dve nedelje gledali su na Pirinejima i kako PSŽ uništava do tada savršenu Barselonu (4:2). Samos edam dana ranije trebalo mu je jedno poluvreme da unakazi i Mančester Siti, koji je istina značajno popravio utisak u drugom poluvremenu, ali to nije bilo dovoljno da izbegne poraz od 2:4.
“Pravi zemljotres, trebalo mu je svega sedam minuta i 35 sekundi da Keramiku pretvori u prašinu”, počinju španski mediji maltene utrkujući se u hvalospevima.
Marka je verovatno bila najslikovitija.
“U stilu Majka Tajsona. Izlazi iz ugla gledajući prestrašenog protivnika kome noge klecaju. Jedan udarac, drugi, treći… i na patosu si. Nikada fudbalska utakmica nije toliko ličila na mečeve legendarnog američkog boksera. PSŽ je zgromio Viljareal u treptaju oka. Viljaeal je molio za primirje”.
Uzalud je trener Viljareala Injigo Perez dan pre utakmice upozoravao igrače da PSŽ ume da oseti strah kod rivala i da onda ne pokazuje miolost. Čak i bez četvorice može biti i najvažnijih igrača (Usmana Dembelea, Hviče Kvarachelije, Markinjosa i Nuna Mendeša) PSŽ izaziva paniku u protivničkim taborima.
“PSŽ je tiranin”, jasan je drugi madridski list, As.
Sa maksimalnih 12 bodova iz prva četiri kola, uz zastrašujućih 20 golova, takođe je sam na čelu Lige šampiona. Sada već u seriji od deset uzastopnih pobeda.
“Osetiš se toliko inferiornim da ne mrdaš ni kada te udaraju. Nema šta drugo da bude. Nije normalno da primiš četiri gola za 17 minuta. Nije Viljareal baš drugoligaški klub. Ali strah u sportu zaista postoji”, objašnjava Riolo svoju teoriju o paralizovanju žrtvi.
I Radio Monte Karlo ima istu tezu i PSŽ poredi sa Rafaelom Nadalom kad istrči na šljaku Rolan Garosa. Znaš da mu ne možeš ništa i onda si automatski izgubuo već u tunelu.
Svi se dakle dive Pari Sen Žermenovoj nadmoći. Svi, osim Luisa Enrikea, jedinog opreznog i posle savršeng starta.
“Kad počneš ovako, kada si efikasan, to menja utakmicu. Moram da pohvalim naš mentalitet, igrali smo isto bez obzira na rezultat, a to je najboolji test timskih ambicija. Zadovoljan sam zbog toga, to su pozitivne stvari. Ali nismo još šampioni, niti smo u finalu u Madridu. U protekle dve sezone nismo bili ni u top osam pa smo osvajali titule. Takmičenje u Ligi šampiona počinje u februaru, sa baraž utakmicama”, upozorava iskusni Španac.
Mada se verovatno i on, kada ostane sam sa svojim mislima, ponekad zapita: kakvog sam to monstruma stvorio… I zaista, čini se da je evropskim fudbalom zavladala panika. Jer neko bi već morao da zaustavi ovu zver.
tagovi
Obaveštavaj me
PSŽ