Partizan prodisao sa Stanojevićem u Nišu na krilima Čumića i Žea, u odbrani i dalje škripi

Oprezno sa zaključcima! Partizan je prodisao, pobedio, (samo) u prvom poluvremenu prikazao igru koja konačno ima i glavu i rep, i Aleksandru Stanojeviću će se pripisati uloga stabilizatora u momentu najveće krize Parnog valjka u poslednjih nekoliko decenija. Problemi u odbrani su očito toliko veliki da ih niko ne moće rešiti za dva dana, a valja imati u vidu i da su crno-beli imali donekle idealnog rivala za šok-terapiju.

Radnički je u poslednje vreme bio ekipa u ozbiljnom rasulu, do ovog kola čak i statistički posle Zemuna najnemoćnija u napadu u čitavoj ligi i petim uzastopnim porazom nastavio je da nezadrživo klizi ka kandidaturi za napuštanje elitnog ranga na kraju sezone, iako je osnovni deo takmičenja tek na polovini. Odigrali su Beograđani i protiv tradicije i na stadionu na kojem su slavili samo tri puta na prethodnih 11 utakmica, odloženi meč četvrtog kola Mozzart Bet Superlige dobili su 3:2 (2:0)

Gotovo da smo zaboravili kada smo poslednji put videli Partizanovo ovako autoritativno poluvreme, bez ikakvih trzavica, kao prvo ove večeri. Izvršio je Stanojević nekoliko korekcija u startnoj postavi. Vratio ‘pokajnika’ Seka, rehabilitovao Milića, koji se odmah odužio pogotkom, a vrlo je zanimljiva bila rokada u veznom redu - Miladinović defanzivnije orijentisan, liniju iza Aleksića.

Na drugoj strani, Drinčić ovog puta nije eksperimentisao u napadu, šansu je baš protiv “svojih” crno-belih dobio Dušan Jovanović, a u odsustvu dvojice najiskusnijih u timu - Milosavljevića i Vitasa - veliko iznenađenje je bilo videti kapitensku traku oko ruke Frenka Kanutea, i to samo što je odradio kaznu za veliki greh u Surdulici i crveni karton već u 15. minutu. Ove večeri, već u sedmom je veliki biser, prodao je čistu loptu ispred svog kaznenog prostora, ali je Že iz odlične prilike šutirao preko gola.

Radnički je u prvom poluvremenu ponudio isto što i pet dana ranije protiv Novog Pazara - nekih pola sata korektnog otpora, bez mnogo napadačkog potencijala. Prinudni štoperski tandem Mijailović - Zečević solidno se borio sa protivničkim napadačima, ali izlazeći često visoko čovek na čoveka, nekako su im leđa često ostajala nebranjena i crno-beli su to umeli da koriste, ne i da kazne u završnici. Mrvicu optimizma doneče izdanje iz drugog poluvremena, koje je Radnički čak i dobio rezultatom 2:1, pokazavši naznake karaktera koji popularni Drina pokušava da usadi timu koji vodi. 

U okviru Mozzart Relaxa, na ovom meču je zbog vođstva Partizana od 2:0 dvojka prošla već u tom trenutku, pa ste bez obzira na to što je Radnički pretio moglo da zaokružite dvojku čim su crno-beli stekli dva gola prednosti

Posle gore opisane šanse Žea, pokušao je Čumić glavom, prvi put u okvir gola, a onda su mnogi videli loptu u golu, kada ga je Demba Sek zapravo prebacio u 20. minutu. Veličković je ‘ispao’ prateći Čumića, ovaj je imao sjajan trk licem prema golu, još bolju asistenciju ka Senegalcu, ali završni udarac nije bio dovoljno precizan.

Radnički je jedinu pravu priliku imao samo minut kasnije. Nakon što je prethodno nekoliko puta olako padao na sredini terena u duelima  sa fizički slabijim igračima od sebe, Jovanović je konačno iskoristio svoju građu i sam sebi stvorio odličnu šansu, ali je Milošević još bolje odbranio.

Pisali smo i u najavi meča o ne baš najjasnijoj odluci Drinčića da pred prethodnu utakmicu promeni golmana. Nije Stanivuković jedini, svakako ne najveći krivac kod prvog primljenog gola, ali je morao bolje nakon udarca Čumića, kada bukvalno nije znao gde je lopta koju je zaustavio, a Že je pritrčao i samo je ćušnuo u mrežu. Prethodno je Simić odlično izneo loptu na protivničku polovinu, a krilni napadač crno-belih, na stadionu gde je svojevremeno stekao afirmaciju, po ko zna koji put ostavio Veličkovića u prašini svog trka.