Partizanov derbi “deja vu”: Eh, kada bi se igralo po sistemu “ko prvi da gol - pobednik”

Klinci ponekad kad igraju na poljančetu ili ispred zgrade ili su makar nekada to radili dok se fudbal više „pikao“, imaju rezon da pobednika odluči „ko prvi da gol“. Kada treba brzo da padne odluka, a utakmica je neizvesna.

Kada bi se večiti derbi igrao po tom sistemu, ko prvi da gol – pobednik, moderna istorija Partizana bi u susretima sa Crvenom zvezdom izgledala bitno drugačije i svetlije. Ali, pošto se pravi fudbal igra po nekim drugim zakonitostima, onda se crno-belima iz derbija u derbi ponavlja – „dan mrmota“. Čuveni američki film u kojem se glavnom junaku jedan dan iznova i iznova ponavlja. I šta god da uradi u 24 časa, narednog jutra kreće sve ispočetka.

Partizanu se u derbijima prečesto poslednjih godina ponavlja matrica: povede i ugasi se. Nikako da stvar dotera do kraja. Podatak koji žulja navijače crno-belih: kada se baci pogled na 20 poslednjih večitih derbija, vidi se da je na 11 crno-beli tim imao prednost u ruci! A, dobio je samo dva. Još bolnije: na četiri poslednja susreta na „Marakani“ Partizan je vodio. I nijednom nije pobedio.

Krenimo redom: u subotu popodne Aldo Kalulu je matirao Omrija Glazera za 1:0, na kraju je Zvezda pobedila 2:1. Dva meseca ranije na istom stadionu Ibrahim Zubairu je doneo prednost Partizanu, a završilo se 3:3, s tim što je crno-beli sastav u poslednjem minutu izbegao poraz.

Pre godinu dana igrao se 173. derbi na stadionu Crvene zvezde i tim Igora Duljaja je čak dva puta vodio: prvo je Samed Baždar pogodio za 1:0, pa Ksander Severina za 2:1. Na kraju – 2:3. A, pre toga na istom mestu jesu crveno-beli prvi dali gol, ali je početkom drugog poluvremena Aldo Kalulu doneo vođstvo Partizanu od 2:1. Na kraju je bilo 2:2 uz vratolomije golmana Jovanovića da sačuva i taj jedan bod svom timu. Dakle, na četiri utakmice crno-beli su vodili i – ništa. Pobede nema pa nema.

Kada su u pitanju derbiji u Humskoj: Partizan je poveo na 170. po redu golom Bibarsa Natha i dobio je na kraju sa 2:1. Pre toga na 165. okršaju sa Zvezdom golom takođe Natha Parni valjak je poveo, završilo se 1:1. Dva derbija unazad na istom mestu Filip Stevanović je pogodio za vođstvo domaćeg tima, na kraju je bilo 1:1.

Derbi broj 161, gol Sejdube Sume za prednost Partizana, na kraju pobeda 2:0. Još malo unazad: derbi broj 159, poprište „Marakana“, gol Nemanje Nikolića za vođstvo crno-belih, konačan rezultat – 1:1.

Utakmica pre toga, na JNA, Rikardo Gomeš za 1:0, a opet na koncu na semaforu 1:1. I dva derbija ranije, ponovo na crno-beloj strani Topčiderskog brda Suma za 1:0 i 1:1 na kraju.

Dakle, 20 poslednjih večitih derbija, 11 puta je Partizan imao vođstvo u rukama, deset puta je vodio 1:0 i samo dva puta je pobedio. Četiri puta se završilo bez golova. I opet - osam trijumfa Crvene zvezde. A, crveno-beli kada dođu do prednosti, gotovo da je ne ispuštaju. U istom periodu, osam puta je Zvezda dolazila prva do gola i šest puta sačuvala prednost do pobede.

S obzirom na to da je ovo osma uzastopna titula za crveno-bele, da su nekoliko puta, kao i sada, imali više od 20 bodova prednosti u odnosu na Partizan, očekivala bi se možda i veća dominacija u međusobnim susretima. Osim jesenjeg rafala u Humskoj (4:0), uglavnom je bilo tesno, mada je Zvezda dosta češće izlazila kao pobednik.

A, u Humskoj posle svega definitivno moraju da se zapitaju zašto se redovno ugase, ostanu bez goriva, bez vere u pobedu ili šta god da je, kada imaju vođstvo u rukama protiv večitog rivala. Nekada su preokreti bili baš raritet u najvećoj svetkovini srpskog fudbala. Sada su postali gotovo pravilo. Po  kojem Partizan uvek izađe kratkih rukava.