Partizanova odbrana liči na puter

Pregrme nekako Partizan tradicionalno teško gostovanje u Novom Pazaru. Upisao je tri boda, došao do drugog uzastopne pobede pod vođstvom Save Miloševića, ali ono što je glavni utisak, pored goleade je - lakrdije koje pravi odbrana, ko zna koje od početka sezone.

Ako je u prethodnom periodu Aleksandar Jovanović bio čovek koji je vadio fleke i anulirao propuste u igri defanzivne linije tima, sad je ta uloga prešla na drugu stranu terena - napad Partizan je izgleda dovoljno dobar da makar na nivou Mozzart Bet Superlige, donosi pobede uprkos svim brljotinama u fazi odbrane.

Ako gledamo prvih deset kola ove i prvih deset prošle sezone - Partizan po brojkama izgleda bolje. Ove sezone je pet puta sačuvao mrežu, prošle - tri. Ali ono što je glavni problem to je očni utisak, a on kaže da Parni valjak u domaćem šampionatu primao golove čim bi naišao na protivnika koji bi ga iole nešto konkretnije napao, kao što je juče bio slučaj protiv Novog Pazara, a nešto ranije OFK Beograda, Mladosti iz Lučana, a o Crvenoj zvezdi da ne govorimo.

Na konkretnom primeru, protiv Pazara smo mogli da vidimo kašnjenje Marija Jurčevića kod gola Dragana Bojata, dok je kod druga dva pogotka Uroš Đuranović ostajao sam kao duh na 10-11 metara od gola. Odbrana tima iz Humske liči na puter, ili na papir - nazovite to kako hoćete.

Jasno je da klub nije pogodio sa dovođenjem igrača u poslednjoj liniji. Nihad Mujakić je doveden na zahtev Aleksandra Stanojevića. Levonogi štoper, odličnih fizičkih predispozicija, na prvu ruku - dobro rešenje. Umesto toga, navijači kraj malih ekrana i na stadionu su od početka mogli da vide ogroman broj kikseva koji je nekadašnji igrač Anakaragučua napravio.

Naravno, reći da je Mujakić najveći problem je daleko od istine. Mihajlo Ilić ne blista od povratka u Humsku i na njemu se vidi da godinu dana nije igrao fudbal, Nikola Antić i Mario Jurčević su takođe imali svoju porciju propusta, kao što se na suprotnom delu terena može reći za Aleksandra Filipovića i već zaboravljenog Natana de Medinu.

Prošle sezone crno-beli su strašno patili u odbrani od prekida, TSC je na taj način u Humskoj postigao tri gola, od toga jedan direktno iz kornera, a ko se seća 172. derbija, njemu će zauvek ostati u sećanju, pored nestvarnih bravura Aleksandra Jovanovića između stativa i totalna konfuzija u odbrani Partizana posle svakog izvedenog kornera Zvezde.

Ove sezone, problem ne da nije rešen, nego se multiplikovao. Protivnicima sad ne treba ni prekid, dovoljno je da pređu centar igrališta, dođu na 30 metara od gola i svi alarmi mogu da se upale, dok Grobari počinju da gutaju knedle. Razlog za ovako nešto leži u činjenici da se Partizan, pogotovo u evropskim duelima protiv Dinama iz Kijeva, Lugana i Genka - naprimao golova posle udaraca sa distance i to u situacijama kad su protivnički igrači imali svo vreme ovog sveta da se nameste i šutiraju, što nije samo propust odbrane nego i veznog reda.

Iz svega priloženog se može zaključiti da Sava Miloševića čeka paklen posao, ali mu na ruku ne ide jedna stvar. On je u prvom mandatu bio poznat po napadačkoj igri, a problem je upravo bio u odbrani. I tada je poslednja linija crno-belih delovala nesigurno - setite se samo meča protiv AZ Alkmara. Pokušavao je da to promeni imenovanjem Radovana Ćurčiča kao pomoćnog trenera i čoveka poznatog po defanzivnoj igri. Problemi tada nisu rešeni, videćemo za čime će nekadašnji reprezentativac sada da posegne.