Pažnja, govori Zidan: Fudbalu nedostaju desetke, trener je odgovoran za 80 posto stvari u igri

Zinedin Zidan je čovek koji je Real Madridu doneo tri uzastopne Lige šampiona kao trener, a jednom mu je to pošlo za rukom u igračkoj karijeri. Time je postao deo istorije Kraljevskog kluba kao jedini čovek uz Migela Munjoza koji je bio prvak Evrope sa Los Blankosima kao igrač i trener. Da je samo to uradio u karijeri, bilo bi dovoljno, ali je legendarni Zizu mnogo više od toga. Zato je bio jedan od najboljih na svetu u vreme kad je igrao.

Pre četiri godine je napustio klupu Reala, drugi mandat nije bio toliko uspešan kao prvi. Od tada je bez angažmana, čeka onaj idealni, odbio je suludu ponudu da bude selektor Saudijske Arabije uprkkos tome što mu je ponuđeno 100.000.000 evra za godinu dana. Sve su glasnije priče da će zameniti Didijea Dešana na klupi Francuske, ali dok se to ne dogodi, Zidan je rešio da odvoji vreme i prisustvuje Sportskom samitu u Trentu gde je bio jedan od govornika.
"U današnjem fudbalu se igra previše fizički. Kad gledam utakmicu hoću da vidim dobar potez, s vremena na vreme ih bude, ali mi pomalo nedostaje onaj fudbal kakav je bio nekada", rekao je Zidan.

Huan Roman Rikelme, Zidan, Denis Bergkamp, Ronaldinjo, Rui Košta. Ovi ljudi su esencija onoga što zovemo desetkama. Takav tip igrača je u današnjem fudbalu maltene iščezao. Svestan je i Zizu toga.
"Nedostaju takvi igrači, oni koju su sposobni da igraju sami između linija. Da sam još uvek igrač, u odbrani bih radio sve što trener traži od mene. U napadu ne bih slušao nikoga".

Kao trener je uzeo vruć krompir u ruke, morao je da uđe u svlačionicu Reala gde ima toliko ega da bi tri Santijago Bernabeua mogla da se napune. Ipak, Zidanova tajna možda leži u tome što vrlo dobro zna kako je to biti u koži igrača vrhunske klase. To mu je olakšalo posao u vođenju ekipe, posle je samo ubacivao svoje metode.
"Trener je mnogo važan, po meni, odgovoran je za 80 posto stvari koje se dešavaju tokom utakmice. Ako je trener ozbiljan na treninzima, onda će biti i igrači. Ukoliko kući nešto nije u redu, rizikujete da to prenesete na teren. Zato sam se trudio da steknem poverenje igrača i ubedim ih da su sposobni da pobeđuju. Na treninzima sam uvek ubacivao loptu. Ćak i tokom vežbi, rekao sam pomoćniku da uvek koristimo loptu".

Prisetio se i toga kako je Florentino Perez pokušao da ga "zbari" i privoli da dođe u Real.
"Bio sam u Monaku na svečanoj večeri. Florentino je bio tamo sa 30-40 ljudi. U jednom momentu mi je doturio salvetu. Na njoj je pisalo "Da li želiš da dođeš u Real Madrid?". Pomislio sam, ili idem sada, ili ostajem zauvek u Juventusu".

©Reuters

Tokom mladosti, idol mu je bio Enco Frančeskoli, ali kad je reč o najboljim igračima sa kojima je delio svlačionicu, tu je odgovor prost i jednostavan.
"Uvek kažem - Ronaldo Fenomeno. Ono što je radio na terenu je bilo fenomenalno, ali ono što je radio tokom treninga, čudesno. To je bio fudbal, jednom mi je rekao "sad ću ti proturiti loptu kroz noge" i stvarno je to uradio. Nemate predstavu kako tu uspe, zato što sve izgleda nestvarno brzo".

Pomalo čudno deluje da je Zidan igračku karijeru završio sa 34 godine. Kako je izgledao, delovalo je da će moći da igra još pet godina, ali je rešio da stavi tačku.
"Bilo je teško, ali morao sam da donesem takvu odluku. Ono što mi se nije sviđalo su stalna putovanja i hoteli. Kad imate 20 godina, u redu je, ali kad imate 30 i dvoje dece kod kuće, onda nije prijatno. Zato sam rešio da sa 34 završim karijeru. Mogao sam da nastavim , još barem dve ili tri godine. Tokom karijere sam imao jednu povredu".

Govorio je kako nikada neće želeti da se bavi trenerskim poslom, ali posle nekoliko godina, promenio je mišljenje. Ispostavilo se kao dobar potez.
"Povukao sam se i promenio život. Postao sam više posvećen porodici, prijateljima, putovao sam. Posle tri godine uživanja u životu, rekao sam sebi "Imam 37 godina, šta ću dođavola sada da radim?". Otišao sam kod poznanika koji je radio kao trener i pričali smo satima o fudbalu. Prvo sam razmišljao da postanem menadžer, ali mi se nije svidelo. Posle toga sam dobio trenersku licencu i shvatio da je to ono čime želim da se bavim.Lično mogu da potvrdim da su vezni igrači najbolji treneri. Sa sredine terena vidim sve ".

Tokom karijere je sarađivao sa brojnim vrhunskim trenerima i osvajao trofeje. Međutim, dva imena se posebno izdvajaju.
"Radio sam sa najboljim trenerima na svetu, ali je Marčelo Lipi možda i najvažniji. U početku je bilo teško. Kritikovan sam sa pravom, to je normalno, ali mi je Marčelo rekao "Ostaješ ovde kod nas, napravićeš veliku karijeru". Podržavao me, ulio mi samopouzdanje. Zato je trener najvažnija osoba za igrača. Izdvojio bih Karla Ančelotija. Bio sam mu pomoćnik, ali smo pre svega prijatelji. Od svih trenera sam ponešto naučio, ali Karlo mi je dao najbolji savet "Uvek slušaj šta će igrači da kažu".

©Reuters

Između Kristijana Ronalda i Luke Modrića, koga odabrati da ponovo krene u borbu za trofeje?
"Obojicu, s tim što bih im dodao i Karima Benzemu. Utakmica je jedna stvar, ali trening. Da ste samo mogli da vidite Karima, Iska i Tonija Krosa - ti ljudi ne gube loptu. To je bilo impresivno. Za sat i po treninga, nijednom nisu pogrešili u dodavanju. Kristijano je povremeno gubio loptu, ali je postizao spektakularne golove. Modrić i Kros su ljudi sa kojima bih otišao na večeru. Uvek su diskretni, pričaju samo na terenu".

Pored igrača koje je trenirao u Realu, postoje još neki kojima je impresioniran.
"Na prvom mestu, Lamin Jamal. Način na koji kontroliše loptu je neverovatan. Pogledajte kako je odigrao protiv Intera revanš polufinala Lige šampiona, bio je nezaustavljiv, uprkos tome što je odbrana Intera poznata kao čvrsta. Vitinja i Žoao Neveš su me takođe impresionirali".

Kao igrač je u Juventusu ostavio dubok trag, navijači bi voleli da ga vide na klupi Bjankonera, priželjkuju scenario iz prvog mandata Zidana u Realu.
"Juve će uvek biti klub koji mi je u srcu. Nikad ne znate šta donosi budućnost. Za sada, sebe vidim u reprezentativnom fudbalu. Jednog dana bi voleo da se vratim u Torino, ali videćemo šta će se dešavati".

U sezoni 1996/97, tim iz Torina je u Ligi šampiona gazio sve pred sobom, ali je na kraju poražen u finalu od Borusije iz Dortmunda. Baš te sezone, Zizu je prema sopstvenim rečima postigao jedan od najdražih golova u karijeri.
"Nisam postigao mnogo golova, ali mi je onaj protiv Ajaksa u polufinalu kad smo dobili 4:1, jedan od najdražih. Odigrao sam odlično i u revanšu. Liga šampiona je komplikovana, teško je doći do finala, a mi smo tu uspeli dva puta i oba izgubili".

Simpatizeri najtrofejnijeg kluba u Seriji A imali su privilegiju da u dresu voljenog kluba gledaju dva velemajstora - Zizua i Alesandra Del Pjera.
"Jedan od najboljih igrača koje je Italija imala. Imao sam sreće da nekoliko godina igram sa Bobom Vijerijem, Alenom Bokšićem, ali Aleks je bio nešto posebno".

Poseban odnos imao je sa nekadašnjim predsednikom Juventusa, Đanijem Anjelijem.
"Kad god bih odigrao dobro, pozvao bi me u šest ujutru, počeo da priča na francuskom i da mi deli komplimente. To su stvari koje su ga činile gospodinom, važnom figurom za Italiju. Za nas je bio navijač koji je bio blizak sa igračima", rekao je Zidan.